Jasan Pogled
Vidim čeličnu kvaku na smeđim drvenim vratima.To su ulazna vrata u kuću.Kvaku vidim veoma krupno.Sunce koje prolazi kroz grane visokog bora pravitreperavu kontrastnu šaru po zidu kuće,povremeno protkanu belim leptirima.Ispod tog bora dremam, slušam insekte,u ustima imam komad saćakoji kotrljam i prevrćem jezikom, isisavam med.Sitne ose lebde u vazduhu.Osim kvake, […]
Pobjeđuje samo onaj koji nikada ne uspije.(Pessoa) U knjizi „Pet genija“, izvorno „Az ōt géniusz“, Béla Hamvas na jednome mjestu piše: „Nismo mi birali svoju sudbinu, sudbina smo mi sami“. U množini svojih implicitnih značenja, ta konstatacija ponajprije prianja uz život i djelo ili, još točnije, uz život i smrt, […]
Loša je navika u plemića našeg vremena i pravi je znak mekušnosti da uzimaju oružje samo u slučaju krajnje nužde, a da ga ostavljaju čim se pojavi i sam privid da opasnosti više nema1. U tome je bio izvor mnogih neprilika. Kad je trebalo napasti, svi su vičući trčali svom […]
Po Hamvašu, bespomoćnost u razmišljanju istorijskog čoveka najviše dolazi do izražaja, kada je reč o ženi. Istorijski čovek ženu shvata kao svoju dopunu, negativnu sliku muškarca, pristajuću polovinu, svoju sliku u ogledalu… Bivstvo žene se može istinski promišljati, samo ako je u osnovi metafizika, odnosno metafizička osetljivost. Jer, tajna sveta […]
Petar Mihajlovič Ivašin bio je veoma neraspoložen; njegova sestra, devojka, odbegla je sa Vlasičem, oženjenim čovekom. Da bi se nekako otarasio teškog i sumornog raspoloženja, kakvo ga nije napuštalo ni kod kuće, ni u polju, on je u pomoć prizivao osećanje pravde, svoja poštena, dobra ubeđenja — pa on je […]
Nakon izlaganja o praslikama, jasnije je kako baštine u čoveku vide najpre ljudsku prasliku, odnosno božansku inteligenciju. Čovek se sagledava kao besmrtna duša u velikom biću, kao tip, i kao karakter. Drevni čovek je raspolagao sposobnošću da stvari imenuje pravim i egzaktnim imenima (značaj takvog imenovanja bio je poznat i […]
Japanska salata10 Gospodin Erik Sati primio je sledeće pismo, za koje nas je zamolio da ga objavimo : „Presinji-le-Balajet, 20. februar 1889. Gospodine, Osam godina sam patila od polipa u nosu, zakomplikovanog poremećajem jetre i reumatskim tegobama. Posle slušanja vaših ’Ogiva’ moje stanje se vidno poboljšalo; a četiri ili pet […]
Bernard Malamud (1914–1986) Romanopisac i pripovedač bio je, rečima svog biografa Filipa Dejvisa, čovek „progonjen vremenom“. Malamudova ćerka se seća da je on tokom celog života bio „apsolutno, kompulzivno tačan“ i napominje da bi postao izuzetno uznemiren kada bi negde zakasnio. Ova opsesivna tačnost mu je dobro služila kao piscu. […]
Za razliku od istorijskog čoveka, koji u večnom kruženju prirode vidi ono primarno, drevni čovek u kruženju prirode vidi imitaciju božanske sudbine. Priroda ne želi da se oslobodi slike božanske sudbine, i zato neprekidno ponavlja: rađanje, život, smrt i vaskrsenje. „Ne ponavlja Bog poredak prirode, nego priroda ponavlja sudbinu Boga […]
Suština Grahama Greenea Predgovor iz 1966. godine U trenutku kada se sa mnogih strana čuju prekori i tvrdnje da je roman došao u tešku krizu, da gubi svoje sokove i da se pretvara u pusti eksperiment i jalovo tehniciziranje, ljubitelju ovog roda književnosti prijatno je kada u ruke uzme jednu […]