Jasan Pogled
„Čovek malih vrlina, sklon rasipništvu i alkoholizmu“, ovako je irski romanopisac jednom opisao samog sebe. Barem što se tiče njegovih svakodnevnih navika, nije bio sklon samokontroli ni naročitoj redovnosti. Prepušten samom sebi, Džojs bi obično ustajao kasno prepodne i koristio popodne (kada je, kako je govorio, „um u najboljem izdanju“) […]
životkako je to lepsavršenkrug mladi ljudinesrećni slabipokušavaju da se probijuda pobegnu želeda pretvore krugu crni kvadrat Ne uzrujavaj sene žurine očajavaj ne treba! čekaj strpljivone brzajne diži ruku na sebe jedinipraviizlaziz toga krugajeste smrt čekaj! to će doći samobez mešanja suzasuvišnih pokretaoproštajnih pisama preko rođenjaokrvavljen slepvičućiupao siu jeftiniji krug života […]
U tihoj kasno letnjoj noćiispod loše negovane svećepored čaše ohlađenog apsintaVerlen čita naglas Comme je descendais des Fleuves impassibles,Je ne me sentis plus guidé par les haleurs :Des Peaux-Rouges criards les avaient pris pour cibles,Ayant cloués nus aux poteaux de couleurs. iz kreveta sa trbuhom do sisaMatilda još uvek budnapita […]
Pozorišna poza ne rađa veličinu; ko god zauzima stav, lažan je. Čuvajte se svih ljudi koji deluju slikovito! Pozorišna slika heroja. Mramorna laž uklesana u kamen. Rađa se slikovita legenda: neustrašiva herojska glava, visoko zasvođeno čelo izbrazdano mračnim mislima, talas kose koji pada preko ponosnog vrata. Ispod gustih obrva blista […]
Za primenu rečenoga o arhaičkom čoveku, i da tražimo, nećemo naći bolji primer od budističke Pugala Panati. Ova knjiga o ljudskim fizionomijama zbog toga je odličan primer jer ne samo da je sistematična i upravo zbog toga se veoma dobro može upoređivati s modernim karakterologijama, nego i pruža jasnu sliku […]
Detinjstvo i mladost Bernarda Šoa Godinu dana pred svoju smrt (1949. godine) Džordž Bernard Šo ili, kako su ga po inicijalima njegovih imena nazivali Dži Bi Es, skupio je u jednoj knjižici skica za svoj autoportret1. Tu, između ostalog, stoji da je sve što mu se događalo dobijalo oblik knjige […]
Brazilejra do Šijado, jedan od najglasovitijih književnih kafea Lisabona, nalazi se u srcu grada, u četvrti obnovljenoj prema prosvetiteljskim kriterijumima markiza od Pombala nakon zemljotresa koji je 1755. razorio Lisabon. A ispred kafea, praktično usred stolova u bašti, od pre nekoliko godina postavljena je bronzana statua pesnika koji je u […]
Kažemo „stolica“, ili „prozor“, ili „časovnik“, što su reči koje označavaju proste predmete iz ovog krutog i beznačajnog sveta koji nas okružuje, a ipak, odjednom tim rečima prenesemo nešto tajanstveno i nesaopštivo, nešto poput nekog ključa, neke patetične poruke iz duboke oblasti našeg bića. Kažemo „stolica“, ali zapravo nećemo da […]
U svojoj priči Sarrasine, Balzak opisujući kastrata prerušenog u ženu, napisao je i ovu rečenicu: „Bila je to prava žena, s nenadanim strepnjama, iracionalnim hirovima, instinktivnim brigama, smjernom smionošću, usplahirenošću, i sa finom osjećajnošću.“ Ko to govori? Da li je to junak priče koji želi zanemariti da je kastrat sakriven […]
Izabela Aljende rođena je 1942. godine u Peruu, Limi. Nakon razvoda roditelja koji je usledio 1945. godine, Izabelu majka odvodi u Santijago u Čileu, u kuću sopstvenih roditelja, gde devojčica i odrasta. Godinama kasnije, kuća bake i deke ponovo oživljava: metaforično u autorkinom prvom romanu naslovljenom „Kuća duhova“, i bukvalno, […]