Sada raj sklapa svoje slike u vrtloge pesama,
sada pakao postaje rečitost svega,
sada se vreme razmeće svojim usputnim stanicama,
sada su simboli potrošena stvarnost i redosled svih težina vremena,
sada su prizori poznato i nepoznato uglavljeno u
maraton misli Meseca,
sada dani isposluju naše srce,
sada noći rutama sopstvenih pesama dolaze do sazdanog i srušenog,
sada pročitano skliznu u ambis dotaknutog.
Sada se simboli nadmeću da budu
čovek,
iščezlo vreme,
nagoveštaj svega,
povratak.
Sada raj osluškuje samodovoljnost pakla,
sada pakao pretvori svoje rute u svoje pesme,
sada se vreme ugleda na isečak našeg vremena,
sada se simboli pozivaju na prestupe života i smrti,
sada su lica izazov upućen jednostavnosti života i smrti,
sada su prizori okrutni značaj sećanja,
sada su dani amblemi svega što znači atmosfera,
sada su noći novi i drugačiji izdanak usamljenosti.
Sada su simboli
okamenjenost,
mogući izraz lica,
ono što će reći mrtvi pesnici,
trajanje pokršteno vidokrugom pesnika.
Sanda Ristić Stojanović
