Jasan Pogled
Roje se sitnice oko trećeg svetskog rata,a onda te sitnice postanu krvave,postanu mi,zjapi scena krvava,kroz koju ulazimo, prolazimo, odlazimokao duhovi,i odjednom dno trećeg svetskog rata,Bog i Đavo zavlače ruku u to dno,izvlače ruku krvavu,ali se ne rukuju,možda napišu pesmu svako svoju,a pesnik on je treća strana trećeg svetskog rata,njegova pesma […]
Nosi kamenčić u cipeli.Kad ode na počinak stavi ga pod jastuk.Kad se umiva čuva ga u ustima.Niko ne zna za njegovu tajnu.A on ne zna šta mu je milije: kamenčić ili tajna o njemu. Boris Jovanović
Može se čuti u jasno praskozorje kako se okreće mladom suncu.Podne mu prži krupno oko.Suncokret sumrakom trpi bol.Noćima samuje besmislen. Boris Jovanović
Buduća važnost pesmeodmerava Sunce,životu i smrti daje iskrenost,pesnika nađe u nekojdekadentnoj rečenici Meseca. Buduća važnost pesme,spušta se na dno čoveka,izbacuje odatle nepotrebne stvari inepotrebne pesme,zaključava se u sopstvene lomače. Sanda Ristić Stojanović
Džime raširi rukemolim te bez košuljeovi tragovitu su bila krilatelo se pokazujeti si mladi bogsada zamisli da letiši ulovićeš to sećanje Puštam da prhnu slikenosiš gušterau kutijici majčinog puderaona ti pokriva očiIndijanac čita tvoje liceispod majčinog dlanai put se izlivaiz korita zadatosti Klizim preko mapesavršenog torzasvi će te želetiveć te […]
Napuštena košnica.Bez bruja.Nabijena odjekom davnih matica.Kaplje pod zgrušanim nebom. Boris Jovanović
Moje lice izaziva noć da na rukama donese sebe Erotici.Moje ruke kidaju srodnost dana sa ljubavnicima neba i zemlje, stvarajući novu vrstu ljubavnika.Moja lepota, zauzima najveći mogući prostor nesvestice noći.Tvoje telo se upravo izbavilo iz najvećeg koncentracionog logora ljubavi.Noć nas razbaca u iskrenost i neiskrenost beonjača ljubavi.Moja noć, kidiše kao […]
Vino je tamno i gusto.Ostavljeno samo u tijesnoj tamnici hrastovog bureta.Ni žubora, ni curka, ni kapi, ni mreškanja.Duboko u pritrpanom podzemlju.Tavori bogato saće snova dok se gore batinaju i ljube.Dok nebo paraju gladne ptice. Boris Jovanović
Uvijek su usred noći usred nekog grada.Gradove odavno ne razlikuju.Pijanci im uvijek prilaze i sa teatralnom ljubaznošću mole za cigaretu.Nakon toga se napijaju za šankom ne slušajući jedan drugoga.Spavaju sa slučajnim ženama na rastrešenom madracu, ujutro bježe od zadaha gnjilog tijela.Prestareli gradovi i prolaznici smračenih očiju.Rado bi bacili revolvere u […]
Sunce ga mlatiPokušajima zvezda daIzdube u boku vremenaJedan mali oreol noći. Na ulici ga prepoznašeBančenja senki ukletih,Koji držeći čašu bekstva,Piju njegovo prisustvoOkumljeno sa bekstvomReči smrt u samu sebe.Razbarušena kob luta gradom,Crta po silueti tuđih sudbina,Skitanje smrti u lutanjima pesnika. Sanda Ristić Stojanović