Jasan Pogled
Rekoh već: neke istine se ne pričaju čak ni u istinitim pričama.No, kad mi zašumi vrući tuš nad glavom, i kad me srsi spopadnukao mravi, sjetim se.Nije to za priču.Ali, ima toga.Tuš-kabinica ponekad zaliči na špajz.Na poličicama se svašta nađe.I ne zna se šta je slađe.Ono na gornjoj ili ono […]
Kada vidje cipele bez vlasnika Patike koje se ne kreću Koje nema ko da nosi Izludjeli Američki general Pred barake Aušvica dovede Hiljadu hiljada stanovnika Da vide hiljade hiljada Rašniranih s mrtvih Cipela i patika Oni okreću glave i govore: Mi nijesmo znali Mi nijesmo znali A cipele vrište: znali […]
Sada negde tonu brodoviprskaju vulkanii granateu vatromet sjaja i boja Sada negde polako se uspavljujučistači ulicai bebe sami u krevetu i svemiru sadanegde tinejdžerke i njihove majkeu susednim sobama maštaju o istimnezadovoljenimpotrebama sadanegdegledaju sebleda lica u ogledalukoje ćutina sva postavljena pitanja Aleksandra Leković
Dvije stotine prijatelja biće na mom pogrebu, a ti moraš na mome grobu da održiš govor. Tomas Bernhard Od nas trojice prijatelja, jedino Lav nikada nije tvrdio da će se ubiti. Međutim, nekoliko dana posle njegovog samoubistva, saznanje da je on načeo i proredio našu družinu učinilo mi se prirodnim. […]
Kada je stiglo bilo je u drugom pismu kao koštica kao klica primio sam ga na ruke kucalo je bilom eksplozivne naprave nisam znao šta sa njim pa sam ga odložio u tajnu pregradu sekretera kao Andrić one novce za prikradajuće besparice nije upućeno meni pa zašto se ustremio na […]
Imaju one grebalice-prevarice što ih pokatkadkupiš na trafici.Znaš da je prevarica, ali grebalica je grebalica.Jedna od najljepših prevarica u običnim životima.Volim da ti kupiš.Računam – srećnije si ruke.Uglavnom – ništa.Ali se nekako nadam.Jednom si izgrebala hiljadu dindži, pa smo naručilisladoled u „Švajcariji”.Sladoled lijep, nebo lijepo, ljudi nekako – lijepi.Ima tih […]
Nesvesnaravnodušnostikoja pretinjenojgranici od sna Bez strahagleda u vreme krupnim očima Kaže da ne boji smrtiI smeška se Kao da zna nešto što joj je prijatelj šapnuousputda je zabavi i oraspoloži Dok ne stignetamogde je čekaju Aleksandra Leković
Tako završava ljubav.Uvijek u tuđoj zemlji,pod nebom koje netko prisvajanazivajući ga svojimniječući njegovu beskonačnost,zaboravljajući da čak i kiša putujepoput zgužvane košuljeu kuferu oblakaod grada do gradaod jedne do drugepodstanarske sobe.Bacio sam oblutak naše srećena dno rijeke,u Tagus, šutljiv i mrzovoljan,trbuh koji možeprogutati i ljubav i životi sve što inače ide […]
Oni staromodni, slani. Nekad ih zvali – grisine.Krc, krc, krc…Krc, krc, krc, krc…Krc, krc, krc, krc, krc…Krc, krc…Krc…I sve tako…Ti: Krc, krc!Ja: Krc, krc, krc!A odužilo se ono što gledamo na televiziji.Kad grickaš štapiće, obično čuješ onoga do sebe.Samom sebi ne smetaš.Ti slušaš mene, tebe slušam ja.I ako se tako […]
Mom ocu nije trebao melatonin za spavanjei šta uopšte meni faliprestara sam za bajkeali taman u godinamakada se kupuju idealimolim Vas kilogram vjereda skepsu spere bagatela je sjajna stvar Mojim precima nije trebao odmorprva puška je pukla na Virui šta uopšte ja više tražimi kako da me svi ostave na […]