Jasan Pogled
Zgužvana licana glatkim jastucimaod memorijske penekoja pamtisva prebacivanjakoja nisu izgovorilii sve vlažne snovekoje su zaboravilikad ih je prenuo dan Zgužvana licanad poluispijenimšoljama kafeu kojima su se utopilisvi hrabri planovikoje su skovali u noćiumornoj od nesanice Zgužvana licau ogledalimapod neonskim svetlimadanaod kojih su u mislima bežalidok su o njima čitaliu knjigamapisanim […]
S neba ih gleda, strašni su mu i smiješni dok gaze za fenjerdžijom.Kad upale svijetlo, u njima se nakupi mrak.Zato jedino fenjer mogu podnijeti.I svijeću, ako nije zadušna.Tesla ih gleda, hvata se za glavu, suze mu kao nikad potresaju biće.Okupan svijetlom, vapi Bogu:Kazni me Svemogući, jer ko sam ja da […]
A ako gazi snijeg, za njim ne ostaju tragovi.Otkud je te zime došao, niko nije znao.Niko mu nije krenuo u susret i njegovo lice ostade tajna.Vitak je, dugokos, u čudnoj bijeloj pelerini.Kapije pred njim zatvaraju.Kad su ga svalili na zemlju, udarali su crnim učvorenim motkama sve dok mu pelerina na […]
Zanemela samGledam tu mamuGledam sve te majkeŠto su izgubile decuGledam svojuKako grli njegov džemperŠto još miriše na njegaI kad su rekliPa dobroVreme prolaziMora da se preboliPitam se a šta bi ja Kad bi moje dete…I tu stanemUžasnuta nad samom pomišljuUm odbija da se surva u provalijuI nema rečiNema ničega Za šta možeš […]
Prvi stoji uzvodno, puni kotaricu ribom i pušta je niz maticu.Drugi zna gdje treba čekati, prihvata punu kotaricu i izvlači je na obalu.I tako cijelog dana – nekad i deset, nikada manje od tri.Onoga uzvodno nikada nije vidio.Okrzne ga pogledom, kad se dalek i crn uzvere padinom.Čini mu se da […]
Nemoj ništaDa mi kupuješI poklanjašOsim moždaBuket cvećaAli možeI jedna ukradena ružaIli flaša vinaDa je popijemoZajednoPokloni mi svoj osmehNežnostRazgovorPredlogZa muzikuKnjiguFilmFotografijuDaj mi zagrljajDodirI toplinuTo su jediniDaroviKoji mi uvek Trebaju Branislava Kosić Vidić
Koliko okom, toliko umom.Iz atara im ne izlazi ni nož, ni zdravica.Jedan je volio da krišom gleda zvijezde pa je razgovoren rakijom rekao:Ovo naše katunište nije ni za dno Njegovog naprstka.– A i On i njegov naprstak, ni dance naše jame! – odgovorili su kočoperno.Tukli su ga dok mu zvijezde […]
Da li se zato budimcrnih noktijupolomljenih od kopanjaod čupanja korovašto guši to malo parče zemljekroz koju dišei pulsiraovaj ostatak mene Da li zato krv probijatanko vlakno spavaćicedok se vraćamizgrebanaod trčanja kroz šumuzaraslu mislimai željamakoje nikada nisam smelada pustimda izrastu Da li se zato budimtako umornai nespremnaza ovaj svet prividau kome […]
Samo polajavaju psi, a vuka niko nije vidio.Orlovi se dozivaju, a ne smiju da se sretnu.U kamenjaru se sklupčavaju zmije.Dolovi se uliježu isprovaljivani jamama.Uvijek dočergaju.Rasamaruju pretovarene konje, onda ih cijelog dana brane od muva.Kad zahladi , čergaju nazad.Tuku djecu plašeći ih zvjerovima. Boris Jovanović
Verovati kao lice koga jepesma izjednačila sa gestomsa civilizacijomsa zvezdom. Verovati nadomak dubina koježele sve i pesme i zvezde inaš pogled. Verovati onako kako ogoljenosti imajunešto od pogleda,od iznenađenja iod zvezda. Verovati kaoisukana zvezda koja prednjačiu svojoj oceni života i smrti i civilizacije. Sanda Ristić Stojanović