On je bio
Dobar seoski konj
Nije pripadao nikome
Ali je bio krotko
Biće pa je puštao da ga svi koriste za
Seoske radove
Voleo je decu
I ona su veselo jahala na njegovim širokim plećima
Spavao je gde je stigao
Hranio ga je svako
Podnosio je mirno kišu i sunce
Sve dok ga jednog dana
Nije uzela vojska da
Nosi kuhinju
Vojni kuvar
Bivši poljar
Ga je dobro poznavao
I voleo
Za vreme dugih marševa
Kuhinjska oprema
Bi zveckala i kloparala
A svaki vojnik
Umoran od nošenja
Sopstvenog tereta
Bi rekao
Ajde konjiću
Ponesi i ovo
Možeš ti to
I tako
Bi dodao ponešto
Od sopstvenog bremena
Sve dok siroti konj
Ne bi postao skoro nevidljiv
Tad bi se kuvar
Razgalamio
I naterao sve da
Skinu stvari
Sa samara
I konjče bi
Oživelo
Spašeno njegovom
Ljubavlju
Od totalnog kolapsa
Godinama
Već
Sistem u kome
Radim
Samo menja i dodaje
A ništa ne oduzima
Svaki dan postaje
Iscrpljujuća borba
Da se stigne
I nikad nije
Dovoljno dobro
Branislava Kosić Vidić
Inspirisana pričom Branka Ćopića
