Šesto pitanje – i to veoma važno:
Mnogi od nas često se uspavamo tokom vaših predavanja ili ulazimo u pospano stanje. Vi ste sigurno videli da se to dešava. Da li je ta pospanost deo nekog kreativnog pozitivnog procesa? Treba li da dopustimo da se to događa bez osećanja krivice, ili treba da uložimo veliki napor da ostanemo svesni?
To je malo komplikovano. Prvo, ima mnogo tipova. Postoji vrsta pospanosti koja dolazi ako me slušate vrlo pažljivo. Onda to nije kao spavanje, to je više slično hipnozi. Vi ste u tako dubokoj usklađenosti sa mnom da vaš um prestaje da funkcioniše. Jednostavno slušate mene, a upravo slušanje mene postaje kao uspavanka. Određena pospanost postoji ako je to slučaj, ali to će doći samo kada me slušate vrlo pažljivo. Onda to nije spavanje. To je lepo, i ne treba da se osećate krivi zbog toga. Ako to nastane slušanjem mene onda nema problema.
U stvari, ovo treba da je slučaj, jer onda slušate sve dublje i dublje. Onda prodirem u vas vrlo, vrlo duboko a vi osećate nešto slično dremežu jer um ne funkcioniše. Vi ste opušteni. To je stanje prepuštanja. Dozvoljavate mi da prodirem u vas dublje i dublje. To je dobro, ničega nema pogrešnog u tome. Osećate dremež jer je to pasivnost; niste aktivni; a nije ni potrebno da budete.
Dok me slušate, nema potrebe da budete aktivni, jer ako ste aktivni vaš um će nastaviti da tumači. Ovo je lepo i ne treba da osećate krivicu – dopustite to – i nije potrebno da ulažete nikakav napor da to ometate. Ja ću biti usađen duboko u vama. To je lepo.
U Indiji mi imamo specijalan izraz za to. Patanjđali to zove joga tandra – spavanje koje dolazi uz pomoć joge. Ako ikako uopšte to radite na pravi način, bićete potpuno opušteni, a ta opuštenost se oseća kao spavanje. To nije spavanje, to je više nalik hipnozi. Reč hipnoza takođe znači spavanje, ali različita vrsta spavanja, u kome su dve osobe u tako dubokoj usklađenosti… Ako vas ja hipnotišem, bićete sposobni da me slušate, i ništa drugo.
Hipnotisana osoba sluša samo hipnotizera, nikoga drugog. Isključivo je na njega usredsređena. U ovoj isključivoj usredsređenosti, svesnost otpada a nesvesnost deluje. Vaša dubina sluša moju dubinu; to je komunikacija iz dubine prema dubini. Um nije potreban. Ali stvar koju treba zapamtiti je da treba mene slušati vrlo pažljivo; samo tada će se to dogoditi.
Onda postoji drugi tip spavanja; vi me ne slušate, samo sedite ovde toliko dugo da osećate pospanost, ne slušate me, ili šta god da ja govorim previše je za vas; osećate malo dosadu. Šta god da ja kažem, osećate tako monotono – to i jeste, jer sve što ja kažem jeste jedna melodija, melodična pesma. Ja pevam jednu melodiju na milion načina; Patanjđali, Buda, Isus, samo su izgovori. Ja pevam jednu melodiju. To je monotono. Ako osećate da je to monotono i malo osećate dosadu, ili to ne možete razumeti; to je previše za vas, ili to ide iznad vaše glave, onda takođe možete spavati, ali to spavanje nije dobro. Onda ne treba da dolazite da me slušate, jer u stvari vi ne slušate, vi spavate. Stoga, zašto biste bili fizički ovde?
Nema potrebe.
Postoji takođe treći tip. U drugom tipu vi morate zaista osećati kvalitet i učiniti veći napor da budete svesni i da me slušate. Onda je moguće prvi tip da se dogodi. Onda postoji treći tip koji nije povezan bilo sa slušanjem ili vašim bivanjem u stanju monotonije. To dolazi iz vaše fiziologije. Možda niste spavali dobro noću. Mali broj ljudi spava dobro, stoga kada niste dobro spavali noću malo ste umorni. Gladni ste spavanja, sedite ovde u jednom položaju stalno s istim čovekom, slušate stalno isti glas, vaše telo počinje da oseća pospanost. To dolazi iz vašeg tela.
U tom slučaju uradite nešto sa svojim spavanjem. Ono mora da se učini dubljim. Nije mnogo u pitanju vreme – možete spavati za osam sati, ali ako to nije duboko osetićete glad za spavanjem, izgladnelost – u pitanju je dubina. Svake noći pre nego što odete na spavanje uradite malu tehniku, a to će vam strahovito pomoći. Isključite svetlo, sednite u svoj krevet spremni za spavanje, ali sedite za petnaest minuta. Zatvorite oči, i onda počnite s bilo kojim monotonim besmislenim zvukom, na primer; la, la, la – i čekajte da um doda nove zvukove. Jedina stvar koju treba zapamtiti je da ovi zvukovi, ili reči, ne treba da budu ni iz jednog jezika koji znate. Ako znate nemački, engleski, italijanski, onda ne treba da budu italijanski, nemački, engleski. Svaki drugi jezik je dozvoljen koji ne znate – tibetanski, kineski, japanski. Ali ako znate japanski, onda on nije dozvoljen, onda je italijanski izvanredan. Govorite neki jezik koji ne znate. Bićete u teškoći za nekoliko sekundi, samo prvog dana, jer kako da govorite jezik koji ne znate? On se može govoriti, a jednom kada to započne, besmislenim rečima, samo da se odstrani svest i dozvoli nesvesnom da govori…
Kada nesvesno govori, nesvesno ne zna nijedan jezik. To je vrlo, vrlo stara metoda. Dolazi iz Starog Zaveta. U tim danima se zvala glossolalia, a nekoliko crkava u Americi je još koriste. Oni to nazivaju “govorenje jezicima”. To je divna metoda, jedna od najdubljih i prodire u nesvesno. Započinjete sa la, la, la, a onda sve što dođe vi nastavite. Samo ćete prvog dana osećati malo teškoće. Jednom kada to dođe, vi znate majstoriju toga. Onda za petnaest minuta, koristite jezik koji vam dolazi, a koristite ga kao jezik; zapravo vi govorite s njim.
Ovo će opustiti svesnost tako duboko; petnaest minuta i onda ćete jednostavno leći i uspavati se. Vaše spavanje će biti dublje. Za nekoliko sedmica osetićete dubinu u svom spavanju, a ujutru ćete se osećati potpuno sveži. Onda, čak i ako pokušam, ja vas ne mogu uspavati. Prvi tip je lep; treći tip je jedna vrsta fiziološkog gladovanja – to je bolesno. Treći tip mora da bude razmatran; prvi tip mora da bude dopušten. Zbog drugog tipa, vi se možete osećati krivim i učiniti svaki napor da izađete iz toga.
Osho
