Pošto je moderan čovek u takvoj žurbi, a Patanjđalijeve metode izgleda da uzimaju tako mnogo vremena, kome se vi obraćate ovim predavanjima?
Da, moderan čovek je u žurbi, i baš suprotno će biti korisno. Ako ste u žurbi, onda će Patanjđali biti koristan jer on nije u žurbi. On je lek. Vašem umu treba protivotrov. Pogledajte to na ovaj način; jer zapadni um naročito – a sada nijedan drugi um ne postoji, samo zapadni um je manje ili više svuda, čak i na Istoku – jeste u žurbi. Zbog toga je postao zainteresovan za zen, jer zen daje obećanje iznenadnog prosvetljenja. Zen izgleda kao instant kafa, i ima izvesnu privlačnost. Ali ja znam da zen neće pomoći, jer privlačnost nije od zena, privlačnost je zbog žurbe. A onda vi ne razumete zen.
Na Zapadu, šta god da se govori o zenu gotovo je neistina; to ispunjava potrebu uma koji je u žurbi, ali to nije pravi zen. Ako odete u Japan i pitate zen ljude, oni čekaju trideset godina, četrdeset godina da se dogodi prvi satori. Čak i za iznenadno prosvetljenje čovek mora naporno da radi. Prosvetljenje je iznenadno, ali priprema je vrlo duga. To je isto kao ključanje vode, grejete vodu; na određenom stepenu, na sto stepeni, voda naglo isparava.
Upravo isparavanje je iznenadno, ali grejanje morate da podignete do sto stepeni. Grejanje će trajati, i ono zavisi od vašeg intenziteta.
Ako ste u žurbi vi nemate nikakvo zagrevanje, jer u žurbi ćete morati da imate zen satori, ili prosvetljenje, upravo usput, ako može da se dobije, ako može da se kupi. Jureći, vi biste želeli da ga zgrabite iz nečijih ruku. To se ne može uraditi na taj način. Postoji cveće, sezonsko cveće; zasadite seme i za tri sedmice biljka postaje spremna, a za tri meseca procveta, nestane, iščezne. Ako ste u žurbi, biće bolje da se interesujete za droge nego za meditaciju, jogu, zen, jer droge vam mogu dati snove – trenutne snove – ponekad o paklu, ponekad o raju. Onda je marihuana bolja nego meditacija. Ako se žurite, onda ništa večno ne može da vam se dogodi, jer večnost traži večno čekanje. Ako tražite da vam se večnost dogodi, morate biti spremni za nju. Žurba neće pomoći.
Ovo su zen izreke: Ako ste u žurbi, nikada nećete stići. Možete stići čak i sedeći, ali u žurbi nikada nećete stići. Sámo nestrpljenje je prepreka. Ako ste u žurbi onda je Patanjđali protivotrov. Ako niste ni u kakvoj žurbi onda je zen takođe moguć. Ova tvrdnja će izgledati kontradiktorna, ali to je tako. Takva je realnost, kontradiktorna. Ako ste u žurbi, onda ćete morati da čekate mnogo života pre nego što vam se prosvetljenje dogodi. Ako niste u žurbi, onda se to odmah sada može dogoditi.
Ispričaću vam jednu priču koju veoma volim. To je jedna stara indijska priča. Narada, glasnik između neba i zemlje, mitološka figura, išao je na nebo. On je kao poštar: neprekidno ide gore i dole, donosi poruke odozgo, nosi poruke odozdo. On radi svoj posao. Išao je na nebo i baš je prolazio pored jednog vrlo, vrlo starog monaha koji je sedeo ispod drveta sa svojom malom, svojim brojanicama, pevajući Ramino ime. Pogledao je u Naradu i rekao:
“Kuda ideš? Ideš li na nebo? Učini mi onda jednu uslugu. Pitaj Boga koliko još moram čekati” – čak i u samom pitanju, postojalo je nestrpljenje – “podseti ga takođe,” rekao je monah, “da sam za tri života sprovodio meditaciju i uzdržavanje, i sve što se moglo uraditi, ima granice za sve.” Zahtev, očekivanje, nestrpljenje… Narada je rekao: “Idem i pitaću.”
Baš pored starog monaha, pod drugim drvetom mlad čovek je plesao i pevao ime Boga. Šaleći se Narada ga je pitao: “Da li bi ti takođe želeo da pitam za tebe, koliko vremena će ti trebati?” Ali mladić je bio toliko u ekstazi da nije mario, nije ni odgovorio.
Posle nekoliko dana Narada se vratio natrag. Rekao je starcu: “Pitao sam Boga, on se nasmejao i rekao, najmanje još tri života”. Stari čovek je bacio svoju malu i rekao: “To je nepravda! Sve što kaže Bog je pogrešno!” Bio je jako ljut. Onda je Narada prišao mladiću koji je još plesao i rekao: “Čak i ako ti nisi tražio, ja sam pitao, ali bojim se da ti sada kažem, jer se ovaj starac toliko naljutio, čak bi me i udario”. Mladić je i dalje igrao, nezainteresovan. Narada mu je rekao: “Pitao sam njega, i Bog mi je rekao da kažem mladiću da izbroji lišće na drvetu ispod koga pleše, isti broj puta će se roditi ponovo dok ne dostigne…” Mladić je slušao, ušao u ekstazu, smejao se, skakao i slavio. Rekao je: “Tako brzo?” Jer zemlja je puna drveća, miliona i miliona. A samo koliko je ovih ovde listova, toliko puta ću se ponovo roditi? Tako brzo? Bog je beskonačno saosećajan, a ja nisam vredan toga!” Čim je to rekao odmah je postigao… Tačno tog momenta telo je otpalo. Baš tog trenutka on je postao prosvetljen.
Ako ste u žurbi, za to će trebati više vremena. Ako niste u žurbi, moguće je upravo ovog trenutka. Patanjđali je protivotrov za one koji su u žurbi, a zen je za one koji nisu u žurbi. A baš se obrnuto događa: ljudi koji su u žurbi postaju zainteresovani za zen, a ljudi koji nisu u žurbi zainteresovani su za Patanjđalija. To je pogrešno. Ako ste u žurbi onda Patanjđali… jer on će vas povući dole i dovesti do vaših čula, a govoriće vam o stazi toliko dugo da će to biti šok za vas. A ako mu dozvolite da uđe u vas, vaša žurba će iščeznuti.
Zbog toga ja govorim; govorim o Patanjđaliju zbog vas. Patanjđali će sniziti vaše nestrpljenje; povući će vas dole, natrag u realnost. Dovešće vas do vaših čula.
Osho
