Poglavlje 7
MIŠLJENJE O NE-MIŠLJENJU
Tek tada [“u tom miru”] Spoznaja (prajna) je istinosna (rtambhara).
Kontemplacija nije meditacija. Postoji velika razlika, ne samo u kvantitetu nego i u
kvalitetu. One egzistiraju na različitim ravnima. Njihove dimenzije su potpuno različite; ne samo različite, nego dijametralno suprotne.
Ovo je prva stvar koju treba razumeti. Kontemplacija se bavi s nekim objektom; to je kretanje svesti prema (nečem) drugom. Kontemplacija je izlaženje pažnje, kretanje prema periferiji, odlaženje daleko od centra. Meditacija je kretanje prema centru, daleko od periferije, daleko od drugog, svega ostalog. Kontemplacija je uperena prema drugome, a meditacija prema sebi. U kontemplaciji postoji dualnost. Postoje dvoje: kontemplator i kontemplirano. U meditaciji postoji samo jedno.
Engleska reč “meditacija” nije sasvim dobra, ne daje pravi smisao dhyane ili samadhija, jer sama reč “meditacija” daje izgled kao da meditirate o nečemu. Dakle pokušajte da razumete, kontemplacija je meditiranje na nečemu; meditacija nije meditiranje na nečemu, nema kretanja dalje od centra, uopšte nema kretanja… upravo postojite samo vi, tako totalno da nema čak ni treperenja, unutrašnji plamen ostaje nepomičan. Drugi je iščezao; samo vi jeste. Ni jedna jedina misao ne postoji. Čitav svet je iščezao. Samo vi jeste, u svojoj apsolutnoj čistoti.
Kontemplacija je kao ogledalo koje odražava nešto; meditacija je jednostavno samo odražavanje, ne odražavanje nečega – samo čista sposobnost, mogućnost da odrazi, ali ne stvarno odražavanje nečega.
Sa kontemplacijom možete dostići do nirvićara samadhija – do samadhija bez misli – ali u nirvichari jedna misao ostaje, a to je misao o nemanju misli. To je takođe misao, zadnja, sasvim poslednja, ali ona ostaje. Čovek je svestan da nema misli, zna da nema misli. Međutim šta je to znanje o nemanju misli? Ogromna promena se dogodila, misli su iščezle, ali sada, nijedna misao nije sama postala objekat. Ako kažete “ja znam prazninu,” onda to nije dovoljno praznina; misao o praznini postoji. Um još funkcioniše, funkcioniše na vrlo, vrlo pasivan, negativan način – ali još funkcioniše. Vi ste svesni da postoji praznina. Dakle, šta je ta praznina koje ste svesni? To je vrlo suptilna misao, najsuptilnija, poslednja izvan koje objekat potpuno iščezava.
Dakle, kad god sledbenik dođe kod zen majstora vrlo srećan sa svojim postignućem i kaže “postigao sam prazninu,” majstor kaže, “idi i zbaci tu prazninu odmah, ne donosi je ponovo meni. Ako si zaista prazan, onda takođe ne postoji misao o praznini.”
To je ono što se dogodilo u čuvenoj priči o Subhutiu. On je sedeo ispod drveta bez misli, čak i bez misli o ne-misli. Odjednom je cveće počelo da pada. On je bio zapanjen “šta se događa?” pogledao je okolo; cveće i cveće je pljuštalo s neba. Videvši da je začuđen, bogovi su mu rekli: “Ne budi zaprepašćen. Čuli smo danas najveću propoved o praznini. Ti si je održao. Pravimo slavlje, i bacamo ovo cveće na tebe kao simbol, ceneći i slaveći tvoju besedu o praznini”. Subhuti mora da je slegao svojim ramenima i rekao: “Ali ja je nisam izgovorio”. Bogovi su rekli: “Da, nisi je izgovorio, niti smo je mi čuli – to je najveća beseda o praznini”.
Ako govorite, ako kažete “ja sam prazan,” propustili ste stvar. Do mišljenja o nemanju misli jeste nirvićara samadhi, bez kontemplacije. Ali još zadnji deo… slon je prošao, ali rep je preostao – poslednji deo – a ponekad se rep pokazuje većim nego slon jer je tako tanan. Lako je da se odbace po strani misli. Kako da se odbaci praznina? Kako da se odbaci nemanje misli? To je vrlo, vrlo suptilno; kako shvatiti to? To je ono što se desilo kada je zen majstor rekao sledbeniku: “Idi i odbaci tu prazninu!” Sledbenik je pitao: “Ali kako da odbacim prazninu?” Onda je majstor odgovorio: “Onda je odnesi odavde; idi odbaci je, ali nemoj stajati ispred mene sa prazninom u svojoj glavi; uradi nešto!”
To je vrlo suptilno. Čovek se može lepiti uz to, ali onda vas um obmanjuje na poslednjoj stvari. 99.9% stvari vi ste postigli; još zadnji korak, sto stepeni se kompletira i vi isparite.
Do ovog mesta, Patanjđali kaže to je samadhi bez kontemplacije – nirvićara samadhi. Ako postignete ovaj samadhi, vi ćete postati vrlo, vrlo srećni, smireni, bezbrižni. Bićete unutra uvek sabrani, bez prekida. Imaćete kristalizaciju; nećete biti običan čovek. Izgledaćete gotovo kao natčovek, ali ćete morati stalno da se vraćate natrag. Bićete rođeni, umrećete. Točak reinkarnacije se neće zaustaviti jer nemanje misli je isto kao fino seme; mnogo života će proizaći iz njega. Seme je vrlo suptilno, drvo je veliko, ali celo drvo je skriveno u semenu. Seme može biti seme gorušice, tako malo, ali ga ono nosi u sebi. Ono je nabijeno, ono ima nacrt; ono stalno može donositi čitavo drvo. A iz semena mogu nastati milioni semenki. Jedno malo seme gorušice može ispuniti čitavu zemlju vegetacijom.
Osho
