Prag je te jeseni, ratne jeseni 1915. godine, bio u polumraku. Ušteda energije. Ratni uslovi. Vlaga sa Vltave. Ranjenici, svuda ranjenici, improvizovane bolnice, vojnici na štakama, žene u crnini, glad kuca na vrata, restrikcije hrane, čekanje u redovima, špijuni, cenzura. A toliko pisaca u Pragu, pored Čeha – Jevreji, Nijemci. Znamo kako su završili, svi redom. Znamo li?
Neko je rekao da postoje tri otrova – pohlepa, bijes i zabluda. Samo da se nasmijem tome. Jer odakle dolaze ta pohlepa, taj bijes, te zablude? Šta im je zajedničko? Rekao sam svima: potrebno je zahtijevati od sebe, od drugih, da preispitamo sve odgovore. Franc me je pitao šta da radi, i ja sam mu rekao, i nije me poslušao. Uostalom, možda se neka pitanja postavljaju samo reda radi, već znamo šta ćemo uraditi, progutaš knedlu, oznoje ti se malo dlanovi i – uradiš. Pa šta. I drugi su. I treći.
A najbolje je, pomislio sam te jeseni u Pragu, pričati besmislice. Neko te pita o smislu života, a ti kažeš – kiša pada, trava raste. Reci „ne znam“, ako nešto ne znaš! I to je to!
Franc je te jeseni postavljao ljudima pitanje: definišite šta je dobro. Neću reći kako je prošao. (Dobro se ne može definisati. Ljepota se ne može definisati). Nikada nismo otišli do samog dna, samo to mogu da kažem.
I da dodam, bez obzira:
Sve je puno misterije, ako hoćemo da pogledamo na pravi način.
I rekao sam Francu: potrebno je prepoznati naše krajnje neznanje i reći ono čuveno – da dva i dva nisu četiri. I kada neko pita: „Pa koliko je onda dva i dva?“, ti kažeš, ponosno: „Ne znam.“
Mi smo svjedoci onoga što nam se događa.
Rekao sam mu da ne primi novac, on je poslušao druge; nije mala stvar osam stotina maraka u jesen 1915. Nije mala stvar.
I drugima sam rekao da je to glupo, da mu neće biti pravo, otkud im samo ideja, da Franc neće pristati na to. Bio sam ubijeđen da neće pristati i da neće uzeti novac. Međutim, on je pristao, na nagovor drugih, i uzeo novac. To je bila jesen 1915, niko više nije bio oduševljen kao na početku rata, sjetimo se kakvo je veselje bilo u Beču.
Udruženje za zaštitu njemačkih pisaca dodjeljivalo je svoju treću Fontane nagradu za najboljeg savremenog pisca beletristike. I izabrali su jednog bogataša, Karla Šternhajma. Ali, član žirija Franc Blej, koji je volio ono što Kafka piše, dolazi do nevjerovatne ideje! Da Šternhajm primi nagradu, ali da novac, koji mu nije potreban, pošalje Kafki. Rekao sam im odmah da je sve to tako glupo i da Franc neće pristati.
I onda mu je stiglo to pismo od Majera. Kurt Volf, izdavač, bio je na frontu, pa je Majer poslao pismo. Ujdurma, kako sve to da nazovem. Dodijeliti nagradu jednom piscu, bogatom piscu, prijatelju, Karlu Šternhajmu, a onda javno od njega zatražiti da novčani dio nagrade, 800 maraka, proslijedi Kafki! Kakav je to način! I taj bogati pisac pristane – mada sada neću da pričam kako je došao do bogatstva, radom svojim i pisanjem svojim nije sigurno! Šta će njemu osam stotina maraka? I Franc primi to pismo i čita mi ga u praškoj kafani blizu Namesti, čita mi to pismo, sa gorčinom ga čita, jer taj Majer piše: „Evo šaljemo osam stotina maraka, šta će bogatašu osam stotina maraka“, pa navodi taj Majer kako je Franc pravi Srećni Hans iz bajki braće Grim, jer ne samo da dobija 800 maraka, nego i za knjigu Preobražaj 350 maraka.
Uvrijedio se Franc, ali je prihvatio novac. Uvrijedio se Franc, ali su ga svi osim mene nagovarali da prihvati novac.
Jedini sam ja bio protiv.
Ali meni je uglavnom sve što radim uzaludno.
To i ptice znaju.
Akteri, njihove uloge i sudbine
Franc Kafka (Franz Kafka)
- Rođen: 3. jul 1883, Prag, Austrougarska (danas Češka)
- Umro: 3. jun 1924, Kierling pored Beča, Austrija (u 40. godini)
- U TRENUTKU DOGAĐAJA (Jesen 1915): Tridesetdvogodišnji Kafka prolazi kroz izuzetno mučan period. Radi kao viši sekretar u Zavodu za osiguranje radnika od nesrećnih slučajeva u Pragu, posao koji guši njegovu kreativnost i koji duboko mrzi. Živi sa roditeljima u porodičnom stanu, pati od nesanice, hroničnih glavobolja i teških neuroza. Njegova vjeridba sa Felis Bauer se nedavno raspala, a rat uveliko bjesni, zbog čega mu izdavač mjesecima odlaže štampanje priče Preobražaj. Pisanje doživljava kao asketski, vjerski čin izolacije i zato ga marketinške smicalice, razgovori o kešu i prevare oko nagrade duboko vrijeđaju i ponižavaju.
- Šta je bilo poslije: Kafka je na nagovor prijatelja prihvatio novac, a u decembru 1915. Preobražaj je konačno objavljen. Već u avgustu 1917. doživio je prvo jako krvarenje iz pluća, kada mu je dijagnostikovana tuberkuloza. Zbog bolesti je 1922. penzionisan. Posljednju godinu života proveo je u Berlinu i austrijskim sanatorijumima sa svojom posljednjom ljubavlju, Dorom Dijamant. Umro je u strašnim mukama jer mu je tuberkuloza zatvorila grlo, pa nije mogao da jede ni pije. Pred smrt je zamolio Maksa Broda da spali sve njegove rukopise. Brod ga nije poslušao, pa su Proces, Zamak i Amerika objavljeni posthumno, pretvorivši Kafku u planetarni fenomen.
Franc Blaj (Franz Blei)
- Rođen: 18. januar 1871, Beč, Austrougarska (danas Austrija)
- Umro: 10. jul 1942, Njujork, SAD (u 71. godini)
- U TRENUTKU DOGAĐAJA (Jesen 1915): Sa svoje 44 godine, Blaj je prevejani vuk evropske kulturne scene, ugledni esejista, kritičar i izdavač nekoliko uticajnih časopisa. Nalazi se na poziciji jedinog člana žirija za prestižnu Fontane nagradu. On je jedan od rijetkih ljudi u Evropi koji u potpunosti razumije Kafkin genije. Svjestan je da je Kafka preskromni osobenjak iz Praga koji se nikada sam neće progurati na tržište i da konzervativno njemačko udruženje nikada ne bi dalo nagradu anonimnom piscu bizarnih priča. Zato u svom bečkom kabinetu smišlja lukavu prevaru kako bi preveslao sistem, skrenuo pažnju javnosti na Kafku i pokrenuo reklamnu mašineriju.
- Šta je bilo poslije: Blaj je nakon Prvog svjetskog rata nastavio da radi kao uticajan kritičar i prevodilac (prevodio je Oskara Vajlda). Važio je za duhovitog i oštrog hroničara evropske kulturne scene. Međutim, pošto je bio deklarisani antifašista i ljevičar, dolaskom nacista na vlast 1933. godine njegova djela su spaljivana, a on je morao da bježi iz Njemačke. Prvo je izbjegao na špansko ostrvo Majorka, ali je izbijanjem Španskog građanskog rata ponovo morao u bjekstvo. Preko Italije i Francuske jedva je uspio da se domogne SAD-a 1941. godine. Umro je u siromaštvu u jednoj njujorškoj bolnici, samo godinu dana nakon dolaska u Ameriku.
Karl Šternhajm (Carl Sternheim)
- Rođen: 1. april 1878, Lajpcig, Njemačko carstvo (danas Njemačka)
- Umro: 3. novembar 1942, Brisel, Belgija (u 64. godini)
- U TRENUTKU DOGAĐAJA (Jesen 1915): Tridesetsedmogodišnji Šternhajm je u tom trenutku književna rok-zvijezda njemačkog ekspresionizma i apsolutni miljenik publike. Njegove satirične drame pune dvorane i donose mu ogroman profit. Pored toga, on je sin prebogatog bankara i oženjen Teom Landshof, još bogatijom naslednicom, pa živi u nezamislivom luksuzu u dvorcu u blizini Minhena. Kada mu Blaj predlaže smicalicu, Šternhajm je prihvata iz čiste aristokratske obijesti i solidarnosti – njemu 800 maraka ne znači apsolutno ništa, a nakon što je pročitao nekoliko Kafkinih odštampanih crtica, shvata da je momak vanserijski talenat i pristaje da glumi posrednika.
- Šta je bilo poslije: Dvadesetih godina Šternhajmov blistavi život počinje strmoglavo da se urušava. Njegov brak sa prebogatom naslednicom se raspao 1927. godine, a paralelno s tim počeli su da se javljaju teški psihički problemi i depresija. Doživio je nekoliko teških nervnih slomova. Nacisti su 1933. potpuno zabranili njegovo stvaralaštvo. Šternhajm bježi u Belgiju, gdje živi u potpunoj izolaciji, zaboravljen od javnosti i u velikoj oskudici. Umro je od teške upale pluća u okupiranom Briselu usred Drugog svjetskog rata i sahranjen je u neobilježenom grobu.
Kurt Volf (Kurt Wolff)
- Rođen: 3. mart 1887, Bon, Njemačko carstvo (danas Njemačka)
- Umro: 21. oktobar 1963, Ludvigsburg, Zapadna Njemačka
- U TRENUTKU DOGAĐAJA (Jesen 1915): Dvadesetosmogodišnji Volf je mladi, vizionarski izdavač čija je kuća Kurt Wolff Verlag postala glavni dom za sve mlade avangardne pisce tog doba. Međutim, u jesen 1915. on se uopšte ne nalazi u svojoj kancelariji. Mobilisan je i služi kao oficir njemačke vojske na frontu. Ipak, iz vojničkog rova i štaba on pomno prati šta se dešava u njegovoj firmi. Kada saznaje za Blajevu i Šternhajmovu zavjeru, odmah prepoznaje genijalan marketinški potencijal i šalje hitno naređenje u centralu u Lajpcigu da se prekine odlaganje i da se Kafkin Preobražaj odmah pusti u štampu kako bi se ugrabila medijska bura.
- Šta je bilo poslije: Nakon što se vratio sa fronta, Volf je nastavio da vodi svoju izdavačku kuću koja je postala stub njemačke kulture. Godine 1930. zatvara izdavačku kuću zbog ekonomske krize. Pošto mu je majka bila Jevrejka, Volf je odmah po dolasku Hitlera na vlast 1933. napustio Njemačku. Godinama je lutao Evropom (živio je u Francuskoj, Italiji), da bi 1941. preko Maroka uspio da pobjegne u Njujork. Tamo je ponovo pokazao genijalnost osnovavši Pantheon Books, izdavačku kuću koja je Amerikancima otkrila autore poput Borisa Pasternaka i Žana Pola Sartra. Poginuo je tragično u svojoj 76. godini – tokom posjete Nemačkoj udario ga je kamion dok je šetao ulicom.
Georg Hajnrih Majer (Georg Heinrich Meyer)
- Rođen: 24. jul 1873, Hanover, Njemačka
- Umro: 20. decembar 1925, Lajpcig, Njemačka (u 52. godini)
- U TRENUTKU DOGAĐAJA (Jesen 1915): Četrdesetdvogodišnji Majer je u jesen 1915. “gospodar situacije” u kancelarijama izdavačke kuće u Lajpcigu. Dok je gazda Volf na frontu, Majer vodi sve operativne poslove, logistiku, ugovore i prepisku sa autorima. On je klasičan, hladni korporativni menadžer izgrađen na brojkama. Za njega je književnost čisti biznis. Kada treba da obavijesti Kafku o novcu, on uopšte ne razumije da razgovara sa preosjetljivim genijem; za njega je Kafka samo siromašni autor iz provincije koji je imao ludačku sreću (“Srećni Hans”) što mu bogataš Šternhajm prosljeđuje keš koji mu zakonski ne pripada. Njegovo pismo puno ekonomske računice duboko ranjava Kafku.
- Šta je bilo poslije: Majer je ostao upamćen kao hladni profesionalac koji je održao izdavačku kuću stabilnom tokom turbulentnih ratnih godina. Iako je bio operativni genije za papire i distribuciju, njegova nesposobnost da razumije krhku psihu umjetnika dovela je do toga da ga mnogi avangardni autori izbjegavaju. Nastavio je da radi u izdavaštvu u Lajpcigu, koji je tada bio centar njemačke štampe, ali je preminuo relativno mlad, samo godinu dana nakon Kafke.
