Pesnici izlaze na megdan sećanju,
nebo i zemlja bruse njihov trenutak,
srce nehata se poziva na njih.
Teška filozofija stvari se razmeće pesničkim vidicima,
tumaraju stihovi isto kao nova podnevlja reči.
Spomenici emocijama čekaju reči pesnika,
živi klize po stranicama ispovesti,
pesnici popunjavaju ishitrene rupe vasione,
rukuju se sa teškim izazovima stvari i događaja.
Pesnici su obrt nove reči život i nove reči seta,
neke nove senke epohe daruju im sve i ništa,
pesnici obogaćuju svako zašto novim
stranama prekobrojnih strasti.
Pesnike potpisuju sva stajališta srca,
i prisustva otvaraju nova vrata zebnji i hodočašća lica,
zemlja i nebo slute novu filozofiju pesnikovog imena.
Sanda Ristić Stojanović
