Ne traži da budem more ako znaš da sam reka!
Ne znam da se razlijem u okean, mala sam i nemam tu širinu.
Samo u svom koritu – ja sam svoja.
Moja dubina
čamcima je dovoljna
i rečni galeb mi je prijatelj.
Ja ne mogu
brodovima da dam gaz
i ne znam
sunce da slikam u bonaci.
Pusti me da tečem,
granica da budem, jasna granica između Dobra i zla.
Kaži, šta su mora,
šta su okeani što pred očima sveta moćno šume?
Ili…
pusti me da budem samo suza.
Slana, mala, skrivena od sveta,
a u nju stane sve što smo prećutali:
i onaj prvi sjaj,
i prah predaka po kojem hodimo.
Suza je kovitlac;
ili nas povuče u ponor,
ili nas izbaci na obalu.
Pročišćenje, dublje od okeana.
Iz te kapi rađa se čovek veći od svoje patnje.
Zato me pusti da budem
Ta Reka,
sa izvorom,
burnim tokom,
vrtlozima
i suzom čoveka kojom čistije gleda sve(t) i Svet.
Nada Mitrović Uzelac
