Jasan Pogled
odajmo počastogromnim aerodromimaveličanstvenim stadionimauzvišenim biznis centrimamoćnim tržnim galerijamai svim spomenicima sposobnostičoveka da unapređujeda preoblikuje po svom likunazdravimo zasavršenstvo infrastrukturemonumentalnost arhitekturepromišljenost namerenjihovi velikodušni prostorii visoki plafonispasiće naskada dođe potop Michal Mitrík Michal Mitrík (rođ. 1991) je pisac iz Rožnjave čiji su radovi objavljivani u časopisima Enter, Nový život (Srbija) i na Radiju Devín, dok […]
Nakon izlaganja o praslikama, jasnije je kako baštine u čoveku vide najpre ljudsku prasliku, odnosno božansku inteligenciju. Čovek se sagledava kao besmrtna duša u velikom biću, kao tip, i kao karakter. Drevni čovek je raspolagao sposobnošću da stvari imenuje pravim i egzaktnim imenima (značaj takvog imenovanja bio je poznat i […]
Savitarka je prvi korak, nirvitarka je poslednji stupanj u istom pravcu. Savićara je prvi korak, nirvićara je poslednji korak u istom pravcu, na dve ravni. Međutim, Patanjđali kaže da se primenjuje isto objašnjenje. Najviši, bar do sada, je nirvićara. Patanjđali će takođe doći do viših stanja, jer još nekoliko stvari […]
Japanska salata10 Gospodin Erik Sati primio je sledeće pismo, za koje nas je zamolio da ga objavimo : „Presinji-le-Balajet, 20. februar 1889. Gospodine, Osam godina sam patila od polipa u nosu, zakomplikovanog poremećajem jetre i reumatskim tegobama. Posle slušanja vaših ’Ogiva’ moje stanje se vidno poboljšalo; a četiri ili pet […]
Bernard Malamud (1914–1986) Romanopisac i pripovedač bio je, rečima svog biografa Filipa Dejvisa, čovek „progonjen vremenom“. Malamudova ćerka se seća da je on tokom celog života bio „apsolutno, kompulzivno tačan“ i napominje da bi postao izuzetno uznemiren kada bi negde zakasnio. Ova opsesivna tačnost mu je dobro služila kao piscu. […]
U jednom šizofrenom pismu Danilu Kišu poredao sam pesme koje su posvećene piscu Peščanika. Spisak pesnika je povelik i uvećava se svakog pramaleća: Marija Čudina, Aleksandar Ristović, Ištvan Erši, Tonko Marojević, Katarina Fortenson, Sinan Gudžević, Oto Tolnai, Duško Novaković, Josif Brodski, Milan Đorđević, Deže Kostolanji, Ibrahim Hadžić, Derek Volkot, Vojo […]
Postavši kultni autor nakon objavljivanja „Kratke istorije prenosne književnosti“ (1985), Enrike Vila-Matas stekao je šire priznanje ovim romanom, koji je u Francuskoj proglašen za najbolji esej 2000. godine. On je iskoristio misterioznog protagonistu Bartlbija, pisara Hermana Melvila, kao amblem onih pisaca koji u određenom trenutku odluče da se uzdrže od […]
Za razliku od istorijskog čoveka, koji u večnom kruženju prirode vidi ono primarno, drevni čovek u kruženju prirode vidi imitaciju božanske sudbine. Priroda ne želi da se oslobodi slike božanske sudbine, i zato neprekidno ponavlja: rađanje, život, smrt i vaskrsenje. „Ne ponavlja Bog poredak prirode, nego priroda ponavlja sudbinu Boga […]
Gost 97. epizode serijala „Film i književnost“ u sklopu programske celine „Razgovori u Kući scenarija“ NB „Dr Dušan Radić“ je Marko Misirača, jedan od najznačajnijih savremenih srpskih pozorišnih reditelja. Podsećanje na kultne urednike Televizije Beograd, Vasilija Popovića i Bojanu Andrić, portreti velikana jugoslovenskog filma, Gordana Mihića i Gorana Markovića, predstavljanje […]
Hleb skoro svako može da napravi.Brašno i voda. Karlica i šake; žar.U logoru i rovu, u kući odsečenoj,I plesniva kora bude pojedena. U keliji. Svako može da stvori pesmu.Čuđenje, i topla voda jezika, dovoljni su.Uz grudvice gordog kvascaŠto daje šupljikavost i nazovi lepotu. Nalik hlebu, većina pesama nestaneU dirljivoj gladi, […]