Jasan Pogled
Udaram glavomo tvrde korice knjigaprivučena svetlošću i vrelinomsuviše slabada sve to podnesemda sve to ponesemZadrži se na menisamo trag te vatrei vrelinekoju isijavam posle danimadok tražimnovu svetlostoko koje ću obletatii udarati glavomdok me ne pusti da sagorimili dok ne puknenešto u menikonačno Aleksandra Leković
Samo obigravaju oko savardaka.Kažu da su u njemu rođeni.Da su se baš u njemu nasisali majčinog mlijeka i nasrkali goveđeg bazda.Da su oko njega gazili razlitanu balegu.Pamte strah od kravljih očiju u mraku.Nikako da uđu.Boje se da neće izaći.Da će zauvijek ostati unutra među rogatim lobanjama davno lipsalih goveda.Da će […]
Objavila sam knjiguTo mi je zadalo novu brigu:Ogoljena sam pred znanim i neznanimPred sobom se sramimIstina je, puno dramimZar nisi to željela, pita me unutarnji glasTražim odgovor, od zbrke u glavi spasAli vidim sebe kako bježim, trčim, jurimZadihana sam, žurim, glavom do dna gnjurimNe mogu da uhvatim dahNe mogu da […]
Tamo je negdeNe vidim je ovih danaOsim kad zalutam u snovimaIli se iznenada nađem na njenoj iviciNekad uspem da zastanem nad provalijomPa me samo uhvati vrtoglavicaAli nekad upadnemPokrije me talasDišem na škrgeI teram srce da radiProlaze njihova licaIspred očijuZajednički momentiLepi i ružniBudem kao platno Za projekcijeStarih osećanjaOnda se vratimU stvarnostU svet […]
Koračamo kao oštrica slutnjii gde je stvarnost?Da li je opipava noć istovetno kao pesmu,kao slavoluk nevidljivog. Koračamo kao puls senki,koje zamrse svoje srce ublatnjavi vek,u razgranatost naših slika. I nađemo seusred diskusije noći i dana osrcu našeg veka,o oznakama stvarnosti. Sanda Ristić Stojanović
Sa sjevera na sjevertvoje ruke pahulje su snijega.Hladne i čvrste kao revolver,a ipak od tvoga dodira nema nježnijega. Izgaram pred njimekao metak što se raspada u cijevi,pa puštam da se ono malo zimena neki čudan način u meni ipak zarumeni. Patrik Weiss
Ti si samo jedna smešna ženašto tuđim rečimazartpava prazninui sad kopašpo stranicama, pasusima, redovimanoću, dok drugi spavajudanju, dok drugi živeu zoru, dok drugi umiruI misliš da ćeškad pročitaš tu savršenu rečmoći da se oslobodište strašne potrebei da pristaneš na životIzgleda ipak dati samo jedna tužna ženašto u tuđim rečimatraži razlogda […]
Volim moreZrikavceMiris smoleMorske plodoveVolim hranuDomaćuPravljenu sa ljubavljuVolim da kuvamNajviše hlebI torteVolim muzikuSa toplim ritmomIli onu što te diže u oblakeSlika slike u glaviI slaže se sa koracimaPlesa ili hodanjaVolim hodanjeBiciklPlivanjeVolimZagrljajNežnostOsmehTelesnoVolim vedrinuUpornostVernostMaštuHumorVolim ozbiljnaPitanjaKoja tragaju za odgovorimaVolim šarenilo nacijaJezikaVolimSlobodu da mislimI budem što jesamVolim svoje haljineI cipele na udobnu štikluVolim svoju kosuI […]
Sve je kapalo te noći.Rastopljeni vosak, njihova rođačka imena, oljuštene riječi, vino, pjesme i suze.Pijani su pjevali, potom plakali, pa se smijali.Najstariji je rekao da treba da se izuju i da stoje u lavorima sa hladnom vodom.Prosipa smlačenu vodu crvenu od rođačke krvi.Svake noći ih vidi kao na javi.Žurno ulaze […]
Kamenuju vješticu.Nesrećnica podsjeća Gojka na srnu.Lud od bola, preklinje ih da odustanu.Ljubi njeno čelo, dotiče joj razjedene usne, upija umirući pogled.Uplakano dijete traži majku.Kako se zoveš, dječače? – pitaju ga.– Gojković -kaže kroz drhtaj.Poletjela je prva kamenica i razbila čelo djetetu. Boris Jovanović