Fenomeni

Bronislav Malinovski – Zločin i običaji u primitivnom društvu [Mediterran Publishing]

Antropologija je i dalje za većinu laika i za mnoge stručnjake uglavnom predmet knjiškog interesovanja. Svet divljaka je i dalje sinonim za apsurdno, okrutno, za ekscentrične običaje sa čudnim sujeverjima i odbojnim navikama. Zbog seksualne slobode, ubijanja dece, lova na ljude, kuvade, kanibalizma itd. antropologija je za mnoge ljude postala privlačan materijal za čitanje, a za druge pre predmet radoznalosti nego predmet ozbiljnog naučnog istraživanja. Postoje, međutim, određeni aspekti antropologije koji imaju istinski naučni karakter jer nas ne vode izvan granica empirijskih činjenica u sferu nekontrolisanih pretpostavki, jer proširuju naše znanje o ljudskoj prirodi i mogu se direktno primeniti u praksi. Mislim, na primer, na takve predmete istraživanja kao što je primitivna ekonomija, koja je značajna za naše znanje o čovekovoj ekonomskoj prirodi i od vrednosti onima koji žele da razviju resurse tropskih zemalja, uposle urođenike kao radnu snagu i trguju sa domorocima; ili predmet kao što je komparativno proučavanje mentalnih procesa divljaka, polje istraživanja koje se već pokazalo kao plodno za psihologiju i koje bi moglo da bude korisno onima koji se bave obrazovanjem ili moralnim poboljšanjem urođenika. Na kraju, što ne znači da su manje bitan predmet, tu su i primitivni zakoni, proučavanje različitih sila koje uspostavljaju red, uniformnost i koheziju unutar plemena divljaka. Poznavanje tih sila je trebalo da bude temelj antropoloških teorija o primitivnim organizacijama i na osnovu njega je trebalo da osmislimo vodeće principe kolonijalnog zakonodavstva i administracije. Detaljnije znanje o takozvanim divljacima dovelo je do otkrića da su „zverski mehanizmi pagana“ proizvod čvrstih zakona i stroge tradicije, prouzrokovani biološkim, mentalnim i društvenim potrebama ljudske prirode, pre nego posledica razularenih strasti i nesputane razuzdanosti…

Pravna antropologija Bronislava Malinovskog

Zločin i običaj u primitivnom društvu Bronislava Malinovskog (1884–1942), britanskog antropologa poljskog porekla, pripada fazi tzv. trobrijandskog rada, odnosno terenskog istraživanja primitivnih zajednica na Trobrijandskim ostrvima Zapadnog Pacifika, koja je inače rezultirala njegovim najznačajnijim empirijskim studijama. Uz Argonaute Zapadnog Pacifika (1922) i Mit u primitivnoj psihologiji (1926), Zločin i običaj u primitivnom društvu (1926) je studija, kojom je Malinovski revolucionisao etnografska istraživanja primitivnih kultura i utemeljio funkcionalističku socijalnu antropologiju.

Skoro jedan vek nakon prvog izdanja, Zločin i običaj u primitivnom društvu je i dalje jedna od temeljnih studija pravne antropologije. Malinovski je prvi ozbiljno razmatrao prirodu pravnih normi u antropološkoj perspektivi, ističući značaj istraživanja primitivnih društava za širu pravnu problematiku, ujedno postavljajući i nov metodološki standard “vršenja antropološkog terenskog rada: proučavanje treba da bude direktno posmatranje načina na koji običajna pravila funkcionišu u stvarnom životu” (128). Njegovi istraživački napori na ovom polju uočeni su tek početkom četrdesetih godina prošlog veka, dobrim delom zahvaljujući i osvrtu koji je sam napisao o studiji The Cheyenne Way Karla Levelina (K. Llewelyn) i Edvarda Adamsona Hebela (E. A. Hoebel).

Tekst je objavljen u prestižnom pravnom časopisu Yale Law Journal Univerziteta u Jejlu, na kojem je Malinovski od 1939. držao predavanja iz antropologije. Mada je iz štampe izašao nakon njegove smrti, ovaj osvrt je značio više od diskusije o značaju etnografije za klasifikaciju i razumevanje konstituisanja pravnih sistema – bilo je to, u pravom smislu reči, otvaranje pravnih nauka prema etnografskom, pa i njegovom terenskom radu. U osnovi i ove studije je – tada revolucionarni – metodološki pristup posmatranja sa ograničenim učestvovanjem, što je istraživanja Malinovskog (a posle i celokupnu socijalnu/kulturnu antropologiju) usmerilo u pravcu izučavanja svakodnevnog života ljudskih zajednica. Primena strogog naučnog pristupa – sa definisanim predmetom i ciljevima terenskog rada – dovela ga je do otkrića razrađene i obavezujuće normativne strukture koja utemeljuje društveni poredak čak i u primitivnim ljudskim zajednicama. Svojom sistematičnošću zasnovanoj na indukciji (koju je još u pripremnoj fazi za odlazak na teren postavio kao novi standard posmatranja i beleženja), on dolazi do klasifikacije normi i pravila pomoću koje može da se napravi “jasna distinkcija primitivnog prava od ostalih vrsta običaja”, a u cilju “nove, dinamičke koncepcije društvene organizacije divljaka” (16).

Malinovski polazi od temeljnih kategorija i uočava da vlasništvo i društvena podela rada proizvode sistem obaveza koje se zasnivaju na reciprocitetu, kao integralnom činiocu veoma razrađenog sistema uzajamnih usluga među žiteljima Trobrijandskih ostrva. Proizvodnja dobara i ekonomska razmena prožete su obavezama koje proizilaze iz braka i matrilinearnog računanja srodstva, pri čemu ove dve sfere nisu u potpunosti komplementarne. Zbog toga se pravila poštovanja društvenog statusa među urođenicima, kao i obaveze pridržavanja raznih oblika ceremonijalnog ponašanja javljaju kao korektivni faktor u očuvanju društvene interakcije i njene efikasnosti na svim nivoima.

Magijski i religijski činovi se pretvaraju i u društvene obligacije, dok običaji funkcionišu kao zakonska pravila u kojima se jasno raspoznaju dužnosti i legitimna prava pojedinaca. U principu, može se reći “da se cela struktura trobrijanskog društva zasniva na principu pravnog statusa. To znači da se prava poglavice nad običnim žiteljima, prava muža nad ženom, roditelja nad detetom, i obrnuto, ne sprovode proizvoljno i jednostrano već u skladu sa određenim pravilima, i da su ta prava uvezana u dobro uravnotežene lance uzajamnih usluga.” (56) Centralna kategorija prvog dela studije Zločin i običaj u primitivnom društvu je princip reciprociteta, na kojem su u melanežanskim primitivnim društvima zasnovani različiti oblici društvene interakcije i ponašanja. Malinovski ga izvodi iz ekonomskog odnosa ritualne razmene dobara zvane kula i razrađuje ga u domenu religije, srodničkih odnosa, običaja i ‘ugovornog’ ponašanja.

Drugi deo studije posvećen je ‘pravnom’ poretku primitivnog društva, odnosno načinima rešavanja konflikata, devijantnog ponašanja i sankcionisanja onoga što se smatra zločinom. Pored običajnih, statusnih i ceremonijalnih pravila, crna magija i vračanje takođe imaju regulativnu ulogu u primitivnom društvu. Strah od crne magije deluje preventivno i tera urođenike da se uzdrže od nasilja i krađe, dok vračanje ima i širi društveni značaj: “to je način da se naglasi status quo, metod za izražavanje tradicionalnih nejednakosti i za sprečavanje stvaranja novih. Pošto je konzervativizam najvažnija tendencija u primitivnom društvu, vračanje je u celosti blagotvorna delatnost, od ogromne vrednosti za ranu kulturu.” (99) Smešteno negde između idealnotipskog primitivnog (egalitarnog) komunizma i rigidne običajnosti tradicionalnih društvenih zajednica, primitivno pravo i pravni poredak zasnovani na reciprocitetu, običajnim pravilima, statusima i ceremonijalnim obavezama doprinose uravnoteženom društvenom životu u primitivnoj zajednici, a njihovu stabilizirajuću funkciju Malinovski smatra uporedivom Prikaz 545 čak i sa modernim građanskim pravom. Pored toga, analiza trobrijandskih zakona daje “jasan pogled na sile kohezije u primitivnom društvu, zasnovan i na solidarnosti unutar grupe i na uvažavanju ličnog interesa”. (130)

Zalaganje Bronislava Malinovskog da dokaže da primitivno pravo nije samo sistem restriktivnih tabua, usmerenih na besmislene običaje i krvave sankcije, ostaje trajni naučni značaj ove njegove studije.

Žolt Lazar