Čovečanstvo ima dosta dobro ljudstvo
Dovoljno njih na krv i na nož
Jaki su, i svakodnevno napadaju
Sa svim svojim sanjanjima i oprostima
Sa svim svojim drugarstvima i postovima
Poste i poštuju, i postavljaju
Pravdaju.
Neke retke bradate zveri,
I ostavljaju ih tamo,
Da budu, bez zasluge,
Na postamentima
Poste i poštuju i postavljaju
Nekakve svece,
Svetima ih zovu.
Nekakve ženske grudi, sise su u pitanju.
Po dve, u plamen, sveće.
Upitno je
ima li muda da nema više tih i sličnih sisa.
Dosta dobro ljudstvo.
Poste i poštuju i postavljaju,
Ono što nije istina, niti će ikada istinom bivati
Zatarena bivstva, zakopati
I treba, dok bivajući
Imaš razgovore sa ogledalima.
Sa, za druge, mržnjom.
Treba mrzeti, iz korena, iz predaka
I svojeg išta, treba mrzeti.
Da se čovečanstvo ne doseti
Moraš mrzeti.
Hvala mržnji.
Duboka joj zahvalnost, plitka joj stvarnost.
Marko Jovanović
O autoru:
Marko Jovanović, rođen je u Crvenki. Gimnaziju je završio u Vrbasu, a novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Piše poeziju, prozu, drame, bavi se esejistikom i prevođenjem. Nagrađen na nekoliko festivala. Živi u Crvenki i Novom Sadu.