Pogubiše ubijene.
Izagnaše zbijeg
Pozlijediše ranjenike.
Uniziše ponižene.
Oni, u crnim haškim togama.
Raskurcaše pravdu.
Koje više nema.
Koja je zajamljena.
Ili sakrivena.
I u vapajnim stihovima himne jednog naroda.
I takvog i ovakvog.
Mog.
I oni u crnim togama.
I oni u generalskim uniformama.
I mnozina građanstva ispod okrvavljenih šinjela
Mogu se prepoznati
Na platnima Hijeronimusa Boša.
Lijepa naša kao Vrt uživanja
Brod ludaka.
Akutno stanje.
Valjda će proći.
A možemo se sjetiti i Šumanovića.
Ludi genije je znao kako se strada.
Opet se crnilo mrzoljublja pretače u domoljublje.
Ozvjereni kliktaji, orgazmično ludilo
Po trgovima, po ulicama
Po živim ranama mrtvih mučenika.
Neka Gotovina izvede penal na Maksimiru protiv Serbije.
Bilo bi simboličnije
Domoljubnije
Ubitačnije.
Kad sam već u magarećoj klupi
Kad su mi zajamčena prava na stid i ćutanje
Mogu li se izboriti za pravo na žalbu?
Molim Europejce i Jevropljane
Jer,
I magarce ubijaju, zar ne?