Fenomeni

George Harrison: ’’All things must pass“ (1970)

    Bio je tihi, nenametljivi član najpopularnije pop-rock grupe unutar burne istorije rock and roll muzike, bio je gitarista, kompozitor i pevač slavnih The Beatles (1962.-1970.), neko koga su unutar velike liverpulske četvorke kreativnih čupavaca zvali Third man, čovek u senci nenadmašnog tvoračkog jezgra liverpulskih buba – Lennon & McCartney, u muzičkim krugovima poznat kao The Quiet man (tihi, nenametljivi čovek). Od malih nogu bio je zaljubljenik u muziku, gitare i razuzdani svet rokenrola, a potom posvećenik istočnjačkoj duhovnosti i spiritualizmu, nekom sasvim drugačijem svetu antimaterijalizma od onog kojem je svojim muzičkim bićem pripadao materijalističkoj zapadnjačkoj kulturi i veri hrišćanstva.    Harrisonovi najraniji muzički uticaji bili su jazz gitarista Django Reinhardt i bluesman Big Bill Broonzy, iako je takođe volio ukulele i komedijske vinjete Georgea Formbyja. Strast za Elvisom Presleyem dala je Georgeu pristup u svet rock’n’rolla, dok je bio i poklonik countryja, a Chet Atkins i Carl Perkins bili su na vrhu njegove liste omiljenih umetnika iz doba pre nego što su The Beatles sve promenili u njegovom životu (kao i on u životu Beatlesa, upoznavši ih sa psihodeličnim West Coast zvukom sredinom šezdesetih, potom Bob Dylanom koji mu je vremenom postao jedan od najvećih prijatelja i saradnika, Ericom Claptonom, Ravi Shankarom i maestralnim Billyjem Prestonom).

    Džordž Harison ostaće zauvek upamćen pre svega kao veliki čovek, velika duša, Bitls, humanista i jedan od najprefinjenijih stvaralaca melanholičnih tonova senzibilnog lirskog naboja, kompozitor nekih od najlepših pesama unutar besmrtnih Bitlsa – od Taxman i While my guitar gently weeps, do Something ili Here comes the sun, For you blue ili I me mine, ne zaostajući magijom besmrtnosti i nakon raspada Bitlsa – od prelepe My sweet lord, preko božanstvene Give me love, do nezaboravnih Got my mind set on you ili She’s my baby.

    Poslednjih godina boravka u Bitlsima Harison je sve više pokazivao i razvijao sopstveni, osobeni kantautorski talenat i kreativnost, izlazeći vremenom iz sene Lenona i Mekartnija i medijske slike stvorene o jedinstvenom mitu šezdesetih. Pored niza vanvremenskih, već pomenutih pesama (kao i nepomenutih, ništa manje izvrsnih kantautorskih bisera: Think for yourself, I need you, You like me too much, If i needed someone, Blue jay way, Only a northern song, It’s all too much ili Old brown shoe  – budućih rokenrol klasika, on se okreće stvaranju avangardne muzike. Bila je to neka vrsta prelaznog perioda pre zvaničnog razlaza Bitlsa aprila 1970. godine. Novembra 1968. objavljen je Harrisonov prvi nezvanićni solo album Wonderwall music, kolekcija orijentalne muzike za psihodelični film Wonderwall (krajem 1967. godine, filmski reditelj Joe Massot, koji je upoznao Beatlese na setu filma Help! pitao je Georgea hoće li komponovati  muziku za film koji snima i koji će se zvati Wonderwall. Massot je prvobitno želio da Bee Gees komponuju muziku za njegov film o usamljenom profesoru, kojeg glumi irski glumac Jack McGowan, koji ugleda, a zatim postane opsednut svojom prelepom komšinicom, modelom Voguea po imenu Penny Lane, koju glumi Jane Birkin. S obzirom na potpunu umetničku slobodu da komponuje šta god želi, George je ugrabio priliku da zapadnu publiku dodatno edukuje o indijskoj muzici), a ne dugo zatim i album Electronic sound (1969.), eksperimentalni album atmosferskih smetnji i drugih oblika muzičke tehnologije snimljen pomoću Moog sintisajzera (prva strana ovog avangardnog albuma, snimljena februara 1969. u Harrisonovoj kući u Esheru, Surrey, England, zvala se ’’Under the Mersey wall“ i odnosila se na reku na kojoj je izgrađen grad Liverpool, dok je druga strana snimljena nešto ranije, novembra 1968. u Los Angelesu, USA, pod nazivom ’’No time or space“). Bio je to lagani uvod u ono što će uslediti 1970. godine, nakon raspada Bitlsa – prvi zvanični Harrisonov solo album – i to kakav!

   Nakon sputavanja u Bitlsima, nemogućnosti da se u potpunosti izrazi, Harrison kreativno eksplodira na trostrukom solo albumu – All things must pass (1970.), koji se sastojao od dve ploče njegovih pesama, uglavnom ostavljanih po strani u vreme rada sa Bitlsima i jedne ploče snimljene sa prijateljima poput benda ’’Dealaney & Bonnie“, Kleptona, Ringo Stara, Bilija Prestona i Klausa Vurmana. Bila je to niska bisera, jedan od njegovih kreativnih vrhunaca, nesumnjivo njegov najbolji post – Bitls solo album sa pesmama poput My sweet Lord, What is life, Hear me Lord, Beware of darkness, Isn’t it a pity, Have you anytime (napisana s Dylanom), If not for you (obrada Dylanove pesme), Let it down, Run of the mill, Awaiting on you all.

’’ Otišao sam u Džordžov Friar park i on je rekao: ’’Imam nekoliko pesama za čuti“. Bilo je bskrajno!, priseća se producent Phil Spector (čovek koji je producirao Beatles album ’’Let it be“, potom Harrisonovu ploču ’’All things must pass“, kao i Lennonov ’’Imagine“ i mnoge druge snimke) kada je prvi put čuo, početkom 1970., Harrisonove zaostale pesme koje je stvarao tokom zadnjih nekoliko godina rada s Beatlesima. Imao je doslovno stotine pesama i svaka je bila bolja od ostalih. Imao je nagomilane sve te emocije kada mi je to puštao“.

    I’d Have You Anytime ” je pesma koju su napisali George Harrison i Bob Dylan i uvodna je pesma Harrisonovog prvog solo albuma nakon Beatlesa, All Things Must Pass. Par je pesmu napisao u Dylanovoj kući u Bearsvilleu, u blizini Woodstocka u severnom delu New Yorka, u novembru 1968. Njeno stvaranje dogodilo se tokom razdoblja kada je Harrison prerastao svoju ulogu u Beatlesima (nakon napornog i mučnog snimanja ’’White“ albuma Beatlesa, Harrison je neko vreme boravio u Americi, kod prijatelja, pre svih Boba Dylana), a Dylan se povukao iz pritiska slave da podigne porodicu. ’’I’d Have You Anytime“ prepoznata je kao izjava o prijateljstvu između dva muzičara, čiji su susreti od 1964. nadalje rezultirali promenama u muzičkom smeru i Dylana i Beatlesa. Pesma odražava okruženje u kojem je napisana, jer Harrisonovi stihovi potiču sramežljivog i neuhvatljivog Dylana da se  opusti i vrati u prekinuti stvaralački kolosek, a refreni koje je komponovao Dylan odgovaraju porukom dobrodošlice.

’’Svidela mi se ’’I’d Have You Anytime“ zbog Boba Dylana. Bio sam s Bobom i on je prošao kroz period slomljenog vrata(nakon motociklističke nesreće) i bio je vrlo tih, a nije imao puno samopouzdanja. Takav sam osećaj imao s njim u Woodstocku. Nekoliko dana jedva da je progovorio koju reč. U svakom slučaju, konačno smo izvadili gitare i to je malo olabavilo stvari. Bilo je stvarno lepo vreme sa svom njegovom decom, a mi smo se samo igrali. Bilo je blizu Dana zahvalnosti. Otpevao mi je tu pesmu i bio je jako nervozan i sramežljiv i rekao je: ’’Šta misliš o ovoj pesmi?“. I jako sam osećao Boba kada sam bio u Indiji godinama pre, jedina ploča koju sam poneo sa sobom zajedno sa svim mojim indijskim pločama bila je ’’Blonde On Blonde“. Nekako sam se jako zbližio s njim, znaš, jer je bio tako sjajan, tako težak i tako pažljiv u svemu. Pa ipak, da bi ga kasnije zatekao vrlo nervoznog i bez poverenja u sebe. Ali ono što je rekao na Blonde On Blonde o tome koju cenu morate platiti da se izvučete iz svih ovih stvari dvaput, ’’Oh mama, može li ovo stvarno biti kraj?“ I pomislio sam: ’’Zar nije super?“ jer znam da će ljudi pomisliti: ’’Sranje, šta Dylan radi?“. Ali što se mene tiče, njemu je bilo super da spozna svoj mir i to je nešto značilo. Znate, on je oduvek bio tako težak i pomislio sam, ’’Mnogima se ovo neće svideti“, ali mislim da je to fantastično jer Bob je očito imao iskustvo“, nadahnuta su sećanja Harrisona na Boba Dylana i njihovu zajedničku pesmu koja otvara ’’All things must pass“.

     Lirski, ’’I’d Have You Anytime“ bila je daleko od Dylanove divlje, inventivne igre reči ili Harrisonove društvene satire i ljubavnih oda. Naizgled sastavljena od reči odabranih zbog kvaliteta zvuka i rime, a ne zbog njihove emocionalne težine, I’d Have You Anytime ipak je odražavala raspoloženje bezbrižnog optimizma koje je Harrison osećao, kako u Dylanovu društvu, tako i tokom snimanja All Things Must Pass.

    Naredna numera na albumu ’’Sve stvari moraju proći“ – pesma My sweet Lord, ostaće zaštitni znak Harisonovog post – Bitls rada, njegova verovatno najpopularnija pesma. Ipak, u vreme pojavljivanja ona je izazvala burne reakcije kao previše religiozna, kao mogući plagijat pesme He’ so fine grupe the Chiffons, kao i zbog istovremenog hrišćanskog speva aleluja i hinduističke mahamantre Hare Krišna koje se pominju u pesmi. Harison je tvrdio da ga je inspirisala pesma The Edwin Hawkins singersa : Oh, happy day. Harisonova razmišljanja o pesmi bila su sledeća:

’’Razmišljao sam dugo da li da snimim ’’My sweet Lord“ ili ne. Kada sam je pisao, mislio sam da sam se stvarno posvetio nečemu. Mnogi ljudi će me mrzeti, jer se ljudi plaše nepoznatog. To je ljudski instinkt. Poenta je da sam stavio glavu na panj, ali ne mogu svi pevati bi bap bejbi. Želeo sam pokazati da su ’’Aleluja“ i ’’Hare Krišna“ sasvim ista stvar. Prvo smo pevali ’’Aleluja“ a onda smo to zamenili s ’’Hare Krišna“ tako da bi ljudi izgovarali maha mantru pre nego što bi znali šta se događa! Izgovarao sam ’’Hare Krišna“ dugo vremena, i ova pesma bila je jednostavna ideja kako uraditi zapadni pop ekvivalent mantre koja ponavlja uvek iznova sveta imena. Ne osećam se krivim zbog toga“.

    ’’U decembru 1969. svirao sam u Kopenhagenu u Danskoj, s grupom Delaney i Bonnie, čiji je pijanista bio Billy Preston (koji je već svirao sa Beatlesima, počevši na snimanju albuma Let it be)“. Harrison je rekao da je pesmu My sweet Lord počeo pisati nakon konferencije za štampu kad se povukao i počeo svirati neke akorde na gitari oko reči ’’Aleluja“ i ’’Hare Krišna“. Potom je pesmu doneo bendu, koji mu je pomogao da je razradi dok je smišljao tekstove. Kad se vratio u London, Harrison je radio na albumu Billyja Prestona ’’Encouraging words“. Snimili su pesmu My sweet Lord za album koji je objavljen u izdanju Apple Recordsa kasnije 1970. godine, a Harrison je podneo zahtev za autorskim pravima za melodiju, reči i harmoniju pesme. Prestonova verzija ostala je na njegovom solo  albumu, a upravo je Harrisonov singl bio veliki hit i izazvao tužbu koja je podnesena 10. februara 1971. godine, dok je pesma još bila na lestvici.

    Georgeova verzija My Sweet Lord snimljena je s Phil Spectorom, koji je koproducirao seanse u Abbey Road Studios. Billy Preston ponovno je svirao na traci, zajedno s Claptonom, Ringom Starrom, Jimom Gordonom i članovima Badfingera, koji su potpisali za Apple. Za konačnu verziju, Harrison i Spector odabrali su onu na kojoj su, između ostalih, nastupili Klaus Voormann na basu i Gary Wright na drugoj klavijaturi. Moguće je da je Peter Frampton možda dodao akustičnu gitaru nakon glavne sesije. Georgeovi delovi slide gitare i orkestarski aranžman Johna Barhama urađeni su u studijima Trident u središnjem Londonu. George je prvobitno želeo da niti jedan singl ne bude pušten sa albuma All Things Must Pass, ali na kraju je popustio, a ’’My Sweet Lord“ je izdan kao vodeći singl širom sveta, ali ne i u Britaniji; datum izlaska bio je 23. novembra 1970. u Sjedinjenim Američkim Državama. Miks pesme razlikovao se od onog koji se nalazio na albumu All Things Must Pass jer je imao manje eho efekata i  promenjene prateće vokale.

   Okrenut hinduizmu i prijateljstvu sa slavnim indijskim muzičarem Ravijem Šankarom, Harison je pesmom ’’My sweet Lord“ pokušao da objasni da je muzika religija i da je zvuk Bog, da ide kroz zvuk, te da se kompletan smisao života, filozofija, prenosi zajedno sa muzikom. Harison se nakon pet godina duhovnog sazrevanja u duhu istočnjačkih mudrosti, saznanja i religije u potpunosti okreće Indiji, tradiciji i religiji Istoka, popularizaciji indijske muzike u Evropi. Bio je oduševljen tradicionalnim dvanaestožičanim muzičkim instrumentom – sitarom (kojeg je, uzgred, prvi put svirao u pesmi Bitlsa ’’Norwegian wood“) i njegovim hipnotičkim zvukom, muzičarem Ravijem Šankarom za kojeg je tvrdio da ne svira sitar, već on sitarom meditira. Njih dvojica organizovaće prvi veliki humanitarni koncert u bogatoj rokenrol istoriji, čuveni koncert za Bangladeš 1971. godine.

My sweet Lord
Hm, my Lord
Hm, my Lord

I really want to see you
Really want to be with you
Really want to see you Lord
But it takes so long, my Lord

My sweet Lord
Hm, my Lord
Hm, my Lord

I really want to know you
Really want to go with you
Really want to show you Lord
That it won’t take long, my Lord (Hallelujah)

My sweet Lord (Hallelujah)
Hm, my Lord (Hallelujah)
My sweet Lord (Hallelujah)

I really want to see you
Really want to see you
Really want to see you, Lord
Really want to see you, Lord
But it takes so long, my Lord (Hallelujah)

My sweet Lord (Hallelujah)
Hm, my Lord (Hallelujah)
My, my, my Lord (Hallelujah)

I really want to know you (Hallelujah)
Really want to go with you (Hallelujah)
Really want to show you Lord (ahh)
That it won’t take long, my Lord (Hallelujah)

Hmm (Hallelujah)
My sweet Lord (Hallelujah)
My, my, Lord (Hallelujah)

Hm, my Lord (Hare Krishna)
My, my, my Lord (Hare Krishna)
Oh hm, my sweet Lord (Krishna, Krishna)
Oh-uuh-uh (Hare Hare)

Now, I really want to see you (Hare Rama)
Really want to be with you (Hare Rama)
Really want to see you Lord (ahh)
But it takes so long, my Lord (Hallelujah)

Hm, my Lord (Hallelujah)
My, my, my Lord (Hare Krishna)
My sweet Lord (Hare Krishna)
My sweet Lord (Krishna Krishna)
My Lord (Hare Hare)
Hm, hm (Guru Brahma)
Hm, hm (Guru Vishnu)
Hm, hm (Guru Devo)
Hm, hm (Maheśvara

My sweet Lord (Guru Sāk
āt)
My sweet Lord (Para Brahma)
My, my, my Lord (Tasmai Srī)
My, my, my, my Lord (Guru Namah)
My sweet Lord (Hare Rama)

(Hare Krishna)
My sweet Lord (Hare Krishna)
My sweet Lord (Krishna Krishna)
My Lord (Hare Hare)

    Na kraju (ipak pre konačne presude i ponovljenih, beskonačnih parničenja oko ove genijalne pesme i njenih autorskih prava – koja je nakon prvobitne presude za ’’nesvesni plagijat“ na štetu Harrisona, on ipak na kraju dobio u svoju korist, kao istinski autor) genijalni George Harrison, poznat još iz perioda Beatlesa kao sjajan humorista i cinik,  parodirao je ’’My Sweet Lord“ za vreme božićne emisije Rutland Weekend televizije Erica Idlea (svog velikog prijatelja iz legendarne komičarske trupe ’’Monty Python“) 26. decembra 1975, pretvarajući ga u ’’The Pirate Song“. Čudni su putevi Gospodnji, ali, kroz šta je sve prošla legendarna Harrisonova pesma, njegov prvi hit nakon Beatlesa (ujedno i prvi hit bilo kog Beatlesa nakon razlaza grupe) više je nego interesantna priča, naglašena božanskim smislom za ironiju i humor.

   Postoje neka iskustva u životu koja utiču na nas, pokazuju nam novi put i zauvek nam menjaju život. Duhovno buđenje Georgea Harrisona nakon posete Beatlesa Rishikeshu u Indiji 1967. godine bilo je jedno od takvih iskustava. Harrison je tražio novi identitet, veću svrhu u životu, osim što je bio samo gitarista u bendu. Istočni duhovni koncepti koje je naučio pod vodstvom Maharishija Mahesh Yogija dovršili su njegovu potragu za smislom života. Odraz ovog prosvetljenja prilično je trenutačno pronađen u pesmama koje je Harrison napisao tokom i nakon putovanja. Suprotno onome što su ljudi smatrali samo fazom, nadahnuće ga je zadržalo do kraja karijere. My sweet Lord jedna je takva pesma koja je ujedno poslužila kao jedna od najodlučnijih pesama u njegovoj solo karijeri.

   Večnu lepotu ove genijalne pesme, kao i celokupnog stvaralaštva George Harrisona na kraju ništa nije uspelo da spreči na svom putu ka besmrtnosti, zvezdama koje čuvaju tajnu početka svega, pre svih nas samih. Tihi čovek Bitlsa ozvučio je svet rokenrola nekim od najlepših sazvučja, melodija koje nastavljaju da putuju kroz vreme nakupljajući slojeve patine i nadahnjujući sve one odabrane koji mogu da osete svu njihovu unutrašnju lepotu. My sweet George!

   Nakon nje, na albumu sledi još jedna u nizu antologijskih numera George Harrisona, još jedna proizašla iz tame i haosa tokom boravka u Beatlesima. Priča o njoj je sledeća. ’’U tom trenutku Paul nije mogao videti dalje od sebe“, Harrison je rekao za Guitar World 2001. (prisećajući se poslednjih godina unutar Beatlesa, ispunjenih haosom, gorčinom, sve većim tenzijama i netrpeljivošću među nekadašnjim prijateljima. To se posebno odnosilo na njegove sve žučnije rasprave s Paul McCartneyjem, njegov despotski i potcenjivački odnos prema Georgeu koji su rezultirali Harrisonovim kratkotrajnim napuštanjem Beatlesa početkom 1969., u vreme snimanja albuma ’’Get back“, kasnije nazvanog ’’Let it be“ – poslednjeg kamena spoticanja i jabuke razdora koja je dovela do konačnog raspada grupe). ’’Bio je na putu, ali…u njegovom umu, sve što se događalo oko njega bilo je tu samo da ga prati. Nije bio osetljiv na gaženje tuđeg ega ili osećanja“.

Wah-wah
You’ve given me a wah-wah
And I’m thinking of you
And all the things that we used to do
Wah-wah, wah-wah

Wah-wah
You made me such a big star
Being there at the right time
Cheaper than a dime
Wah-wah, you’ve given me your wah-wah, wah-wah

Oh, you don’t see me crying
Oh, you don’t hear me sighing

Wah-wah
I don’t need no wah-wah
And I know how sweet life can be
If I keep myself free from the wah-wah
I don’t need no wah-wah

Oh, you don’t see me crying
Hey baby, you don’t hear me sighing
Oh, no no-no no

Wah-wah
Now I don’t need no wah-wah’s
And I know how sweet life can be
If I keep myself free – of wah-wah
I don’t need no wah-wah

       Harrison je tada priznao: ’’Upravo sam se bio zasitio svih tih loših vibracija unutar Beatlesa“, rekao je za časopis Musician. ’’Nije me više bilo briga jesu li to bili Beatlesi, izlazio sam iz cele te priče, iluzije“. Tog dana, kada je stigao u svoj dom u Surreyu, Harrison je izneo konačan odgovor svojim opresivnim partnerima posegnuvši za gitarom i napisao jednu od svojih najcenjenijih pesama, Wah Wah. Iako je delimično nazvana kao referenca na pedalu za gitarske efekte, kasnije je Harrison u svojoj biografiji ’’I, Me, Mine“ priznao   da je svojim kolegama iz benda zapravo ovom jetkom pesmom rekao: ’’Zadajete mi krvavu glavobolju“.

Oh, you don’t see me crying
Hey baby, you don’t hear me sighing
Oh, no no-no no

Wah-wah
Now I don’t need no wah-wah’s
And I know how sweet life can be
If I keep myself free – of wah-wah
I don’t need no wah-wah

        Harrison je pesmu Wah wah napisao tokom Beatlesovih sesija Let It Be nakon što su on i Paul McCartney imali gadnu svađu koja je dovela do toga da je George napustio grupu 10. januara 1969. (Harrison je bio prvi Beatles koji je privremeno napustio bend, ako se ne računa kratkotrajni odlazak Ringo Starra u avgustu 1968., tokom snimanja ’’White“ albuma). Svađa koja je dovela do Harrisonovog odlaska iz benda (a posredno i do nastanka numere Wah wah) je zapravo izbila nakon što se McCartmey veoma kritički osvrnuo na Harrisonovo sviranje gitare u pesmi Two of us. Harrisonov odgovor je bio u njegovom ironičnom, jetkim humorom obojenom stilu: ’’ Sviraću, Paul… Sviraću šta god želiš da sviram, ili uopšte neću svirati ako ne želiš da sviram. Šta god da je to što će ti se svideti, ja ću to učiniti“. Ništa manji razlog za Harrisonov odlazak nije bio i sve lošiji odnos s Johnom Lennonom, koji je takođe odbijao gotovo sve Harrisonove pesme i ideje – s podsmehom, nazivajući recimo Harrisonovu pesmu I me mine podrugljivo ’’španski valcer“ (i verovatnom zavišću koja se odnosila kako na Georgeovu sve veću kreativnost, tako i vlastitu autorsku nemoć u tim, heroinom natopljenim mesecima), zaokupljen voljenom i sveprisutnom Yoko Ono i uronjen u svet heroina – kreativno otupeo i sve manje zainteresovan za rad s Beatlesima.

’’Snimali su nas kako se svađamo“, objašnjavao je kasnije George atmosferu tokom snimanja dokumentarca i albuma ’’Let it be“ Beatlesa. ’’Nikada nije došlo do sukoba, ali sam pomislio: Koja je svrha ovoga? Prilično sam sposoban biti relativno sretan sam i ne mogu biti sretan u ovoj situaciji. Idem odavde. Svi su prošli kroz to. Ringo je u jednom trenutku otišao. Znam da je John hteo van. Bilo je to jako, jako teško, stresno vreme, a bilo je i užasno snimljeno kako se posvađaš. Ustao sam i pomislio: Neću ovo više raditi. Odoh odavde. Uzeo sam gitaru i otišao kući i tog popodneva napisao ’’Wah-Wah“. Postalo je zagušljivo, pa iako se ovaj novi album trebao odvojiti od te vrste snimanja (vratili smo se sviranju uživo), to je još uvek bila takva situacija u kojoj je već imao na umu ono što želi. Paul je želeo da niko ne svira na njegovim pesmama dok ne odluči kako bi to trebalo ići. Za mene je to bilo kao: Šta ja radim ovde? Ovo je bolno! Zatim je iznad toga bila Yoko, a tada su bile negativne vibracije. John i Yoko bili su na heroinu. Mislim da nije želeo puno da se druži s nama, a mislim da ga je Yoko izbacila iz benda, jer nije htela da se druži s nama“.

     Nakon što je otišao, The Beatles su pokušali snimati bez njega, ali nisu stigli daleko. Nakon radnog sastanka benda 15. januara na kojem su se McCartney i John Lennon složili da mu daju više prostora unutar stvaralaštva benda (nepravedno gušeći jedan vanserijski talenat umetnika koji je upravo u tom periodu bio na svom kreativnom vrhuncu – gotovo celokupan materijal za njegov prvi pravi solo album, trostruki Sve stvari moraju proći, George je završio još tokom boravka u Beatlesima, ostavivši ga po strani kao nedovoljno dobar po mišljenju pomenutog Beatles dvojca koji je nemilosrdno nametao vlastite pesme kao jedine moguće), Harrison je pristao vratiti se nazad. George je pesmu ’’Wah-Wah“ završio na svom prvom solo albumu, All Things Must Pass, objavljenom 27. novembra 1970.

       Wah-wah pedala (razarajući uvod u Hendrixovu ’’Voodoo chile“, recimo, može poslužiti kao najbriljantniji primer zvuka koji proizvodi, između ostalog) je uređaj koji se koristi za stvaranje raznih efekata na električnoj gitari, ali izraz ima drugačije značenje u ovoj pesmi. U intervjuu za časopis Crawdaddy, Harrison je objasnio:

’’To je bila pesma, koja je nastala kad sam otišao sa snimanja filma Let It Be. Postoji scena u kojoj se Paul i ja svađamo i pokušavamo to prikriti. U sledećoj sceni me nema, dok unutar scene Yoko samo vrišti. Pa, tada sam i otišao kući napisati ’’Wah-Wah“. To mi je izazvalo wah-wah u glavi, kao da sam imao takvu glavobolju od cele te rasprave“.

     Prvu stranu prve od tri ploče Harrisonovog epskog albuma zatvara još jedan u nizu njegovih tajnovitih bisera (pesma ’’Isn’t it a pity“, koja se na albumu pojavljuje u dve verzije – na A strani prve ploče i B strani druge ploče). ’’Nije li šteta“ jedan je od vanvremenih bisera Džordžove post Beatles ere, jedan od bisera briljantnog, trostrukog albuma All things must pass koji otvara istinsku solo karijeru bivšeg Beatlesa Harrisona, ukazuje na svu raskoš prikrivenog talenta koji pored Lennona i McCartneyja nije mogao dovoljno da dođe do izražaja i oslobodi svu onu latentnu lepotu koja se krila u Beatles hitovima Georgea Harrisona i napokon oslobađa pravog muzičkog maestra koji će ovim albumom uspeti zauvek da nadmaši kako sebe tako i preostale post Beatles albume preostalih članova famozne liverpulske četvorke.

’’Bilo je to još jedno remek delo George Harrisona. Mislim da ova pesma dokazuje da su Harrison i Lennon bili najbolji kantautori u Beatlesima. Ova pesma vrišti o svoj boli kroz koju su prolazili on i Patti Boyd. Ili se radi o raspadu Beatlesa? Ili oboje? Takođe mislim da s Georgeovom duhovnošću on može videti ovu pesmu kao način na koji razbijamo srce našeg Boga tako što smo tvrdoglavi. Ovo je doista slojevita pesma i jednostavno mi slama srce“.

    Bila je to još jedna u nizu pesama koje je Harrison napisao još u vreme rada sa Beatlesima (po njegovoj tvrdnji još 1966., u vreme rada na albumu Beatlesa ’’Revolver“), ali koja nije uspela da nađe mesta na njihovim albumima (nepravedno, kao i mnoge druge zapostavljena od tvoračkog tandema Lennon-McCartney koji je malo kome ili čemu dopuštao slobodu izraza pored vlastitih ostvarenja). Pred sam kraj Beatlesa Harrison je već imao gotovo kolekciju pesama koje će svetlost dana ugledati upravo na albumu ’’Sve stvari moraju proći“ iz 1970., i učiniti ga prvim pravim, a potom i najboljim, njegovim nikad prevaziđenim solo albumom.

Isn’t it a pity
Now, isn’t it a shame
How we break each other’s hearts
And cause each other pain
How we take each other’s love
Without thinking anymore
Forgetting to give back
Isn’t it a pity

Some things take so long
But how do I explain
When not too many people
Can see we’re all the same
And because of all their tears
Their eyes can’t hope to see
The beauty that surrounds them
Isn’t it a pity

Isn’t it a pity
Isn’t is a shame
How we break each other’s hearts
And cause each other pain
How we take each other’s love
Without thinking anymore
Forgetting to give back
Isn’t it a pity

Forgetting to give back
Isn’t it a pity
Forgetting to give back
Now, isn’t it a pity

What a pity
What a pity, pity, pity
What a pity
What a pity, pity, pity

   ’’Isn’t it a pity“ vremenom će postati jedna od najslavnijih pesama Harrisona – melanholična, raskošna balada, po mišljenju mnogih emotivno i muzičko središte kultnog albuma ’’All things must pass“. Bio je to potresni odraz jednog turobnog i mučnog kraja Beatlesa (kao i njegove veze sa Peti Bojd), pesma u produkciji Phila Spectora (i njegovog čuvenog produkcijskog izraza poznatog kao ’’zvučni zid“) koja upošljava nekolicinu klavijaturista, gitarista i perkusionista, kao i orkestarske i horske aranžmane Johna Barhama (pesma počinje tužnim klavirskim motivom koji podupire prvi stih, a zatim se nadopunjuje opsežnom orkestracijom). Pored Harrisona, koji se u pesmi pojavljuje kao glavni vokal i slajd gitarista, u pesmi se još pojavljuje impresivan niz muzičara: Tony Ashton – klavir, Billy Preston – klavir, Gary Wright – električni klavir, Bobby Whitlock – harmonijum, Pete Ham – akustična gitara, Tom Evans – akustična gitara, Joey Molland – akustična gitara, Klaus Voormann – bas, Ringo Starr – bubnjevi i Mike Gibbins – tambura (u drugoj verziji pesme tu je još i Clapton na gitari).

Zar to nije šteta

Sad, zar to nije sramota

Kako jedni drugima lomimo srca

I prouzrokujemo jedni drugima bol

Kako jedni drugima uzimamo ljubav

Više i ne razmišljamo o tome

Zaboravljamo da je vratimo

Zar to nije šteta

Neke stvari traju predugo

Ali kako da objasnim

Kada premalo ljudi

Može videti da smo svi isti

I zbog svih njihovih suza

Njihove oči se ne nadaju da vide

Lepotu koja ih okružuje

Zar to nije šteta

Zar to nije šteta

Sad, zar to nije sramota

Kako jedni drugima lomimo srca

I prouzrokujemo jedni drugima bol

Kako jedni drugima uzimamo ljubav

Više i ne razmišljamo o tome

Zaboravljamo da je vratimo

Zar to nije šteta

Zaboravljamo da je vratimo

Zar to nije šteta

Zaboravljamo da je vratimo

Sad, zar to nije šteta

Kakva šteta

Kakva šteta, šteta, šteta

Kakva šteta

Kakva šteta, šteta, šteta

   Po mišljenju muzičkih kritičara bila je to ’’veličanstvena, duboko dirljiva i moćna pesma“ koja je spajala tri vrste pesama koje je Harrison prihvatio kao solo izvođač – ljubavnu pesmu, rock pesmu i himnu. Elegična, tužna pesma pomirenja bila je jedno od najblistavijih dela George Harrisona, njegovo posmatranje sveta, put u središte tame i ponovno izranjanje na površinu snagom svetlosnih zraka ljubavi. Bila je to vrhunska muzička i poetska meditacija o duhovnom spasenju čoveka, upozorenje na krajnju izolaciju onih koji su suviše sebični da bi brinuli o nekome drugome. Objavljena krajem 1970., kao dvostruka A strana singla sa monumentalnom ’’My sweet Lord“ predstavljala je jednu od kulminacija kreativnog nadahnuća Georgea Harrisona.

    Po rečima samog Harrisona bila je to pesma: ’’koja govori o tome da je neka veza došla do tačke pada. Bila je to prilika da shvatim da ako sam osetio da me je neko izneverio, onda postoji dobra šansa da sam i ja izneverio nekog drugog. Svi smo skloni slamati srce jedno drugome, uzimajući i ne dajući“.

’’Bila je to jedna od onih pesama koje ste mogli čuti samo jednom, a zatim je pevušiti narednih pedeset godina“.

     Album All things must pass (1970) predstavio je kao prvi zvanični solo album Georgea Harrisona nakon raspada Beatlesa  sav njegov prikriveni talenat  koji je ostajao u tami rada Beatlesa i haosu razmirica koje su pratile poslednje godine rada benda. Pune četiri godine mnoštvo Harrisonovih pesama i izražajnih mogućnosti nakupljalo se u senci rada na poslednjim, kultnim albumima Beatlesa – od ’’Revolvera“ do ’’Abbey road“, čekajući pravi trenutak oslobađanja iz senke glavnog autorskog tandema Beatlesa – Lennon&McCartney. Već nakon završetka frustrirajućeg rada na ’’White albumu“ Beatlesa, krajem 1968., George odlučuje da se odmori i distancira od svega (u međuvremenu sve više sarađujući sa prijateljem Ericom Claptonom i Ravijem Shankarom) i odlazi na neko vreme (u dvomesečnoj pauzi rada s Beatlesima) put Amerike. Ono što je doživeo tamo (vrativši se nakon tri godine izučavanja sitara iznova električnoj gitari), upoznajući i sarađujući sa nizom novih prijatelja (u opuštenoj, prijateljskoj atmosferi koja je bila sušta suprotnost tenzijama koje je doživljavao unutar benda the Beatles) poput Boba Dylana (pod čijim snažnim uticajem će biti narednih godina, oslobađajući vlastitu, novu kreativnost), grupa kao što su The Band ili Delaney & Bonnie, kao i klavijaturistom Billy Prestonom dalo je svoje biserne plodove upravo na albumu ’’All things must pass“. Jedan od plodova zvao se ’’What is life“, pesma poletnog, nadahnjujućeg ritma, melodijskog duha vedrine. Bio je to drugi singl sa pomenutog albuma, pesma koja otvara B stranu prve od tri ploče. Jedna od mnogih impresivnih recenzija govori sledeće o pesmi Šta je život:

’’Nikada neću zaboraviti trnce koje sam osećao dok sam stajao, kad sam imao oko 11 godina, u džuboksu u zalagaonici početkom 70-ih Ann Arbor, bacajući novčić u mašinu da odsvira pesmu koja mi je još bila nova: ’’Šta je život“. Ta silazna gitarska linija ispucala je iz zvučnika poput drske, nazubljene munje. Bubnjevi su bili jednako gromoglasni kao i Led Zeppelinovi, samo što je to bila romantična grmljavina, a Harrisonov čežnjivi vokal jahao je na vrhu sada naelektrisanog zida Phila Spectora koji je zvučao poput trijumfalnog vapaja: Oslobodio se! Bez Beatlesa, šezdesetih, materijalnog sveta. To je bila jedna od najekstatičnijih stvari koje sam čuo. Bio je to duh ljubavi koji je govorio kroz Georgea Harrisona, kao što bi kroz njega govorio kroz celi album ’’All things must pass“.

    Dovoljno se prisetiti samo spiska imena muzičara koji su učestvovali u stvaranju jedne od vanvremenih pesama na albumu ’’Sve stvari moraju proći“. Pored samog Harrisona (koji svira solo gitaru, akustičnu i slajd gitaru i glavni je vokal), tu su još bili i: Eric Clapton(ritam gitara), Bobby Whitlock(orgulje), Carl Radle(bas), Jim Gordon(bubnjevi), Jim Price(truba, rog), Bobby Keys(saksofon), Pete Ham(akustična gitara), Tom Evans (akustična gitara), Joey Molland(akustična gitara), Mike Gibbins(tambura) i John Barham(gudački aranžmani).

What I feel, I can’t say
But my love is there for you anytime of day
But if it’s not love that you need
Then I’ll try my best to make everything succeed

Tell me, what is my life without your love
Tell me, who am I without you, by my side

What I know, I can do
If I give my love now to everyone like you
But if it’s not love that you need
Then I’ll try my best to make ev’rything succeed

Tell me, what is my life without your love
Tell me, who am I without you, by my side
Tell me, what is my life without your love
Tell me, who am I without you, by my side

What I feel, I can’t say
But my love is there for you any time of day
But if it’s not love that you need
Then I’ll try my best to make everything succeed

Tell me, what is my life without your love
Tell me, who am I without you, by my side
Oh tell me, what is my life without your love
Tell me, who am I without you, by my side

What is my life without your love
Tell me, who am I without you, by my side

[fade:]
Oh tell me, what is my life without your love
Tell me who am I without you by my side

    Bila je to jedna od predivnih ljubavnih (ali i mnogih verskih) pesama (posvećenih kako ženi, tako i božanstvu, duhovnim i religijskim temama koje su inspirisale i zaokupljale pažnju Harrisona tokom većeg dela njegove bogate karijere – zemaljske i univerzalne, božanske ljubavi pod snažnim uticajem istočnjačkog misticizma, hinduizma i učenja kulta Hare Krišna). Nastala 1969., zasnovana na silaznom gitarskom riffu, postaće jednom od najpopularnijih Harrisonovih pesama (prvobitno namenjena prijatelju Billy Prestonu). Po oceni eminentnog muzičkog časopisa Rolling Stone bila je to Harrisonova ’’potraga za duhovnom gitarom“.

’’What Is Life“ napisan je za Billyja Prestona 1969., objasnio je kasnije sam George Harrison. Napisao sam ga vrlo brzo možda za petnaest minuta ili pola sata, na putu za Olympic Studios u Londonu, kad sam producirao jedan od njegovih albuma. Zbog situacije na snimanju se činilo preteškim ući unutra i reći ’’Hej, napisao sam ovu zabavnu pop pesmu“ dok je Billy svirao svoje funky stvari. Učinio sam to kasnije na All Things Must Pass“.

    Kao vodeći gitarista najvećeg svetskog rock benda i plodan autor pesama (a potom i ništa manje plodan i uspešan autor u solo vodama), George Harrison unutar Beatlesa (i nakon njih) osigurao je svoje mesto u povesti pop kulture. No, njegovo najveće nasleđe može biti način na koji je njegova višedecenijska duhovna potraga oblikovala načine na koje Zapad gleda na Boga, gurue i život. ’’George je stvarao duhovno budnu muziku. Svi smo to čuli i osetili, i mislim da je to bio razlog što je zauzeo posebno mesto u našim životima“. Harrisonova uverenja bila su složena kao i njegove strukture pesama. Njegove najveće pesme kombinovale su uverljive pop melodije i drevna verska učenja, s tekstovima u rasponu od veselih (’’Here Comes the Sun“) do umerenih (’’Beware of darkness“).

   Harrison je istočnjačku religiju otkrio kroz ljubav prema istočnjačkoj muzici, što je izazvano kada su ga David Crosby i Roger McGuinn iz The Byrdsa upoznali s delom Ravija Shankara, poznatog svirača sitara koji će postati doživotni prijatelj i mentor Harrisona. Harrison je prethodno tražio duhovni uvid putem marihuane (koju je Beatlesima predstavio Bob Dylan) i LSD -a, zbog čega je osetio jedinstvo sa kosmosom. ’’Bilo je fantastično“, rekao je jednom. ’’Osećao sam se zaljubljeno, ne u bilo šta ili bilo koga posebno, već u sve“. Droga, međutim, nije bila dovoljna. ’’LSD nije pravi odgovor“, rekao je. Harrison je bio možda najizrazitija i najdoslednija teološka rock zvezda u poslednjih pola stoleća. Iako nije uspeo sve obratiti na svoja uverenja, gurnuo je svoje kolege iz benda – i svoje obožavatelje slušatelje – malo dalje na istok, potičući publiku da se otvori novim (ili vrlo starim) duhovnim uticajima. Album All things must pass, sa numerom What is life i nizom preostalih, fascinantnih muzičko-duhovnih bisera najbolji su primer za sve prethodno rečeno. Bio je to kreativni vrhunac jednog od najbitnijih muzičara i duhovnika koje je bogata istorija rock and rolla iznedrila.

    Naredna pesma bila je još jedna Dylanova stvar – ’’If not for you“ (prvobitno objavljena na Dylanovom albumu iz 1970., ’’New morning“ – ljubavna pesma posvećena njegovoj prvoj ženi Sarah Dylan. Harrisonu se očito svidela pesma dovoljno da snimi vlastitu interpretaciju temeljenu na ranoj verziji Dylana. Dok je Dylanova bila optimistična i gruba, spontanošću koja je karakterisala njegove preferirane radne metode tokom tog vremena, Harrisonova je bila sporija, pažljivije izvedena i sa blistavom produkcijom. Sledi je još jedna Harrisonova posveta Dylanu – ’’Behind that locked door“, snimljena avgusta 1969. kao poruka ohrabrenja Dylanu, koji se nakon povlačenja sa muzičke scene (nakon motociklističke nesreće ili kako je to već bilo sa uticajnim muzičarima tog vremena – pod ’’nerazjašnjenim“ okolnostima koje su podrazumevale uklanjanje buntovnika protiv sistema) ponovo vraćao na koncertnu pozornicu s američkom grupom The Band (bio je to čuveni koncert na engleskom ostrvu Vajt – Isle of Wight). ’’Behind That Locked Door“ retka je numera Harrisona u žanru country muzike i druga pesma koja govori o prijateljstvu između njega i Dylana, nakon njihove saradnje iz 1968.  – ’’I’d Have You Anytime“ (već pomenute pesme koja otvara ovaj monumentalni album).

   Narednu, Let it down Harrison je napisao 1968. i ponudio je Beatlesima u januaru 1969. za uvrštavanje na njihov album Let It Be (1970.), koji je takođe producirao Spector. To je jedna od nekoliko Harrisonovih pesama koje je bend odbio. Harrisonovi biografi prepoznaju ’’Let It Down“ kao erotsku ljubavnu pesmu, nastalu u vreme ogromnih previranja unutar Beatlesa (nakon njegovog odmora u Americi i povratka na mučno snimanje novog albuma i filma s Beatlesima), kao i previranja u vezi sa njegovog tadašnjom ženom – Pattie (Boyd) Harrison, previranja koje su obeležile brojne prevare, udaljavanje, afere i napokon rastanak – trenutak u kojem se ona preudala za najboljeg Harrisonovog prijatelja i saradnika Erica Claptona (ironičnom igrom sudbine, Harrison i Clapton zajedno se pojavljuju kao gitaristi i na ovom snimku, kao i mnogima koje će zajedno uraditi pre i posle svega). Prema rečima Pattie (Boyd) Harrison ’’George je bio fasciniran bogom Krišnom koji je uvek bio okružen mladim devojkama. Vratio se iz Indije (juna 1968.) želeći biti neka vrsta Krišne, duhovno biće s puno konkubina. On je zapravo tako rekao“. Između ostalog, bila je to njena gorka aluzija na Džordžovu aferu s francuskim modelom, Charlotte Martin (krajem 1968., ubrzo nakon povratka iz Amerike i nakon što je pomenuta devojka prekinula vezu sa Kleptonom. Par godina kasnije Pattie je postala gospođa Clapton (Layla, iz njegove čuvene pesme). Krug preljuba se time zatvorio.

’’Let It Down“ govori o ovoj međuljudskoj napetosti, Harrisonovim požudnim željama za zemaljskim užicima i njegovim protivurečnim mislima o duhovnim stvarima. U stihovima, Harrison je rastrgan između želje da bude sa svojom ljubavnicom i osećaja da je dužan prema Bogu“.

     Run of the mill predstavljala jeHarrisonov esej o karmi i priču o izgubljenom prijateljstvu (pre svega vezano za žestoku svađu s McCartneyjem, koja je između ostalog dovela i do odlaska Harrisona na kratko iz benda – 10. januara 1969., a potom i do raspada Beatlesa).

’’Svidele su mi se reči u ’’Run Of The Mill“. Bila je to prva pesma koju sam ikad napisao i koja je na papiru izgledala kao pesma, dok većina njih ne izgleda tako dok ne stavite tekst uz melodiju“.

    Harrison je pesmu napisao ubrzo nakon problematičnih sesija BeatlesaGet Back početkom 1969., tokom razdoblja kada je njegov razvoj kao tekstopisca nehotice pridoneo disfunkciji unutar grupe Beatlesa. Tekstovi odražavaju danak koji je upravljanje njihovom firmom Apple Corps uzelo na odnose unutar benda, posebno između Paula McCartneyja i ostala tri Beatlesa, kao i Harrisonova užasnutost Johnom Lennonom, njegovo emocionalno povlačenje iz benda. Komentatori prepoznaju ’’Run of the Mill“ kao jednu od nekoliko Harrisonovih pesama koje pružaju uvid u događaje oko raspada Beatlesa, posebno u poteškoće oko Applea. Dok nekoliko Harrisonovih pesama govori o veri u Boga i više sile, stihovi ’’Run Of The Mill“ su priča o ličnoj odgovornosti, sa spoznajom da je on bio zadužen za svoju sudbinu. Harrison je bio s Beatlesima od tinejdžerskih godina, a imao je samo dvadeset i šest godina kada su se rastali. Izraz run of the mill ne pojavljuje se nigde u stihovima. Harrison je objasnio da je koristio taj izraz kao sinonim za ’’prosečno“. Ovo je možda bila bodljikava referenca na stavove drugih bivših Beatlesa o njegovom pisanju pesama.

Everyone has choice
When to and not to raise their voices
It’s you that decides
Which way will you turn
While feeling that our love’s not your concern
It’s you that decides

No one around you
Will carry the blame for you
No one around you
Will love you today and throw it all away
Tomorrow when you rise
Another day for you to realize me
Or send me down again

As the days stand up on end
You’ve got me wondering how I lost your friendship
But I see it in your eyes

Though I’m beside you
I can’t carry the lame for you
I may decide to
Get out with your blessing
Where I’ll carry on guessing

How high will you leap
Will you make enough for you to reap it?
Only you’ll arrive
At your own made end
With no one but yourself to be offended
It’s you that decides

      Jedna od poslednjih pesama koju je Harrison napisao za album All Things Must Pass, otvara prvu stranu druge ploče.Svetlucava balada – Čuvaj se tame, je protumačena kao pesma koja odražava njegove duhovne borbe i nelagodu zbog bavljenja poslovnom stranom Beatlesa.

Watch out now, take care
Beware of falling swingers
Dropping all around you
The pain that often mingles
In your fingertips
Beware of darkness

Watch out now, take care
Beware of the thoughts that linger
Winding up inside your head
The hopelessness around you
In the dead of night

Beware of sadness
It can hit you
It can hurt you
Make you sore and what is more
That is not what you are here for

Watch out now, take care
Beware of soft shoe shufflers
Dancing down the sidewalks
As each unconscious sufferer
Wanders aimlessly
Beware of Maya

Watch out now, take care
Beware of greedy leaders
They take you where you should not go
While Weeping Atlas Cedars
They just want to grow, grow and grow
Beware of darkness (beware of darkness)

       George Harrison je gledao na duhovnost kao na sredstvo za beg od tame. Pesmom Beware of darkness Harrison se vraća duhovnim brigama o materijalnim stvarima, filozofirajući o smislu postojanja kao u Beatles pesmi Within you without you (pod nesumnjivim uticajem prijatelja iz hrama Radha Krishna) i upozorava nas da ne postanemo žrtva negativnosti, tame koja nas okružuje. Čudesni stihovi ukazuju slušaocu na negativne misli koje mogu dovesti do maye (iluzije), koja odvraća ljude od prave svrhe života, dok prekrasna, melanholična melodija svojom magijom odvodi slušaoca put unutrašnje svetlosti ljubavi u svakom od nas.

’’ Why are you in the darkness?Look for the light. The light is within“.

     Nakon što je prošao raskid s Beatlesima, doživeo je intenzivan pritisak od strane javnosti i niz neugodnosti koje dolaze kao posledica životnog stila rock zvezde. Bila je to jedna od niza vrhunskih pesama s antologijskog, prvog pravog Harrisonovog solo albuma All things must pass, koja jetkim tonom, između ostalog, progovara i o politici tog vremena: ’’ Čuvajte se pohlepnih vođa, oni vas vode kuda ne biste trebali ići“. Istovremeno, pesma upozorava slušaoce da se čuvaju mračnih misli, tuge i beznađa.

’’Beware of Darkness je neverovatno važna pesma. Harrison je u njoj s nama podelio svoju naučenu, intuitivnu mudrost. Nemojte trošiti svoje dragocene živote na novac, posao, brige, dugove, titule, karijere i bezvredne robe široke potrošnje. Samo zapamtite da smo stvoreni iz LJUBAVI sa jedinom svrhom – VOLETI! Linearno vreme je samo iluzija, ne može postojati kada je sva materija samo prazan prostor koji se pojavljuje i nestaje kad god se na nju usredsredimo. Isključite se iz organizovanih društava i gradova. Pobrinite se za svoje potrebe, i tako definišite svoje želje, a ne ono što vam neka reklama ili TV emisija kaže da želite. Otkriti ko ste i stvari koje vam se zapravo sviđaju recepti su za uspeh i sreću, jer to je istinska svetlost. Pripadnost drugima (i njihovim sistemima verovanja) odvešće vas u tamu. Ova pesma je zapravo preteča pesme The Art of Dying, gde nas je Harrison upozorio da smo osuđeni na ponavljanje ovog ciklusa (Samsare) kao puke žrtve koje neprestano doživljavaju smrt“.

     Snimljena u periodu od maja do oktobra 1970., pesma pored Harrisona na gitari uključuje i sledeće muzičare (uz Phila Spectora kao producenta): Eric Clapton – električna gitara, Dave Mason – akustična gitara, Carl Radle – bas gitara, Bobby Whitlock – klavir, Gary Wright – orgulje i Ringo Starr – bubnjevi.

’’ Čuvaj se tame napisana je kod kuće u Engleskoj“, priseća se Harrison u svojoj autobiografskoj knjizi ’’I me mine“. ’’ Pisana je tokom boravka nekih od mojih prijatelja iz reda Hrama Krišna: Pazi na Mayu (Maja, kosmička iluzija, ono što nije). Sviđa mi se melodija, nekako je čudna. Tekstovi su sami po sebi razumljivi“.

     Jedini put kada je Harrison izveo ovu pesmu uživo bio je na legendarnom humanitarnom Koncertu za Bangladeš, dobrotvornoj predstavi koju je organizovao kako bi pomogao bangladeškim izbeglicama u Indiji. Održala se 1. avgusta 1971. s dve predstave u Madison Square Gardenu u New Yorku. Harrisonov prateći bend uključivao je Erica Claptona, Ringa Starra, Leona Russella i članove grupe Badfinger.

    Apple scruffs, još jedna je od numera sa albuma pod snažnim uticajem tada sveprisutnog Boba Dylana u životu Harrisona – i kao prijatelja, podrške (koju svakako nije imao od bivših prijatelja iz Beatlesa, barem ne na kraju benda) i kao idejnog, muzičkog inspiratora čija su lirika i zvuk bili smernice Harrisonu na putu novog, autorskog buđenja nakon raspršenja sna ili iluzije zvane Beatles, bila je divna posveta fanatičnim obožavaocima Beatlesa koji su ih pratili svuda tokom karijere (zvanih Apple scruffs, pre svega zbog okupljanja oko poslovnih prostorija Beatlesa – kompanije Apple u Londonu). Bila je to dylanovski obojena pesma zvukom akustične gitare i usne harmonike. Ballad of Sir Frankie Crisp (Let it roll) bila je još jedna Džordžova posveta na albumu. Ovaj put bila je reč o advokatu iz 19. veka – gospodinu Frankie Crispu, vlasniku kuće i čuvenog imanja – Friar park, koji je Harison kupio početkom 1970. i uz malu pomoć prijatelja (Pete Drake, Billy Preston, Gary Wright, Klaus Voorman, Alan White) obojio priču o njemu i rezidenciji pomenutom pesmom. Friar park bio je deo površine od 62 hektara koja uključuje špilje, podzemno jezero za čamce i maketu Matterhorna od 20 stopa. Unutrašnjost zgrade bila je uređena prema pomalo ekscentričnom ukusu Sir Franka, s raznim frazama ugraviranim na kamene ili drvene elemente oko zgrade i vrtova. Imanje je bilo u zapuštenom stanju, a vila je trebala biti srušena kada ju je Harrison kupio u januaru 1970. za 140.000 funti. Radio je na obnovi zgrade i vrtova, a 1972. godine instalirao je studio za snimanje koji je postao poznat kao FPSHOT – Friar Park Studio, Henley-on-Thames.

’’The Ballad Of Sir Frankie Crisp“ je deo ličnog uživanja inspirisan ekscentričnim advokatom iz 1800-ih kojeg sam upoznao postavši vlasnik njegove viktorijanske ludosti, mog doma. Sir Frank je takođe bio autoritet za srednjovekovne vrtove. Phil Spector je rekao da ću, ako promenim tekst, imati nekoliko obrada pesme, ali te su reči napisane jer je sve to bilo upravo tako“.

     Bio je to na neki način  muzički ’’obilazak kuće i imanja“, središta novog životnog i muzičkog mikrokosmosa Harrisona nakon Beatlesa, središta nastanka ovog monumentalnog albuma. ’’Sir Frank je pomogao mojoj svesnosti; šta god da sam tada osećao, postalo je jače ili pronašlo više izražaja useljenjem u tu kuću, jer se sve pojačalo“, objašnjavao je George svoju novu fascinaciju. Unutar šuma i vrtova ćudesnog imanja rodila se nova muzička vizija i duhovnost bivšeg Beatlesa. Trostruki album sadržao je naslovnu fotografiju Harrisona odevenog u vrtlarsku odeću, dok sedi na glavnom travnjaku južnog vrta Friar Parka, okružen s četiri figure iz Crispove opsežne zbirke bavarskih patuljaka.

    Harrison je 1972. napisao: “Sve religije su grane jednog velikog stabla. Zaista nije važno kako Ga zoveš sve dok zoveš.”

    Awaiting on you all bila je još jedna religijom prožeta tema na albumu, pesma koju je svojim moćnim zvukom obojila impesivna ekipa muzičara i Harrisonovih prijatelja (kao uostalom i ceo projekat). Bili su tu Eric Clapton na gitari, Klaus Voormann i Carle Radle na basu, Bobby Whitlock na orguljama, Jim Gordon na bubnjevima, Jim Price svirao je trubu, trombon i rog, Bobby Keys saksofon i Mike Gibbins tamburu (veoma značajnu ulogu u celoj priči albuma i predistoriji Harrisonovoj solo karijeri odigrao je i američki koautorski tim – Delaney and Bonnie Bramlett, poznatiji kao bend Delaney & Bonnie and friends, kroz čiju su legendarnu postavu krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih prolazilia slavna imena poput samog Harrisona, Duane & Gregg Allmana, Eric Claptona, Bobby Whitlocka, Leon Russella – pomenimo samo neke, tim kojem je omogućio da potpiše ugovor s Beatles kompanijom ’’Apple“ i sa kojim je bio na turneji krajem 1969., kao neko ko je još uvek, barem zvanično, bio član Beatlesa).

’’Awaiting On You All“ govori o meditaciji Japa Yoge koja je ponavljanje na zrncima mantri. Mantra je mistična energija uvučena u zvučnu strukturu, a svaka mantra u svojim vibracijama sadrži određenu snagu. Osnovna poruka pesme je: ’’Pevajte imena Gospodnja i bićete slobodni/Gospodin vas sve čeka da se probudite i vidite”. Harrison je postao poklonik hinduizma u kasnim 1960-ima i podržao je Hare Krishna pokret, Međunarodno društvo za svesnost Krišne“.

    Svi prvi samostalni albumi nakon propasti The Beatlesa oslikavali su ključne interese bivših članova benda. Za Johna Lennona to je bila primarna terapija i odbacivanje težine svoje prošlosti; Paul McCartney proslavio je svoj porodični život sa svojom novom suprugom Lindom; a Ringo Starr je uradio album standarda iz svog detinjstva. Za Georgea Harrisona, primarna potraga bila je za duhovnim zadovoljstvom. Imao je sva bogatstva i slavu koja se mogla poželeti, ali njegove potrebe i želje nadilazile su ovozemaljsko.

Ne treba ti ljubav
You don’t need no love in

Ne treba vam posuda za krevet
You don’t need no bed pan

Ne treba vam ni horoskop ni mikroskop
You don’t need a horoscope or a microscope

Vidite nered u kojem se nalazite
The see the mess that you’re in

Ako otvoriš svoje srce
If you open up your heart

Znat ćeš na što mislim
You will know what I mean

Tako smo dugo zagađeni
We’ve been polluted so long

Evo načina da se očistite
Now here’s a way for you to get clean

Pjevanjem imena Gospodnjih i bit ćete slobodni
By chanting the names of the Lord and you’ll be free

Gospodin vas sve čeka da se probudite i vidite
The Lord is awaiting on you all to awaken and see

Pjevajte imena Gospodnja i bit ćete slobodni
Chanting the names of the Lord and you’ll be free

Gospodin vas sve čeka da se probudite i vidite
The Lord is awaiting on you all to awaken and see

Ne treba vam putovnica
You don’t need no passport

I ne trebaju vam vize
And you don’t need no visas

Ne trebate se određivati
​​ili emigrirati
You don’t need to designate or to emigrate

Prije nego što možete vidjeti Isusa
Before you can see Jesus

Ako otvoriš svoje srce
If you open up your heart

Vidjet ćete da je tu
You’ll see he’s right there

Uvijek je bilo i bit će
Always was and will be

On će te osloboditi tvojih briga
He’ll relieve you of your cares

Pjevanjem imena Gospodnjih i bit ćete slobodni
By chanting the names of the Lord and you’ll be free

Gospodin vas sve čeka da se probudite i vidite
The Lord is awaiting on you all to awaken and see

Pjevajte imena Gospodnja i bit ćete slobodni
Chanting the names of the Lord and you’ll be free

Gospodin vas sve čeka da se probudite i vidite
The Lord is awaiting on you all to awaken and see

Ne treba vam crkvena kuća
You don’t need no church house

I ne treba ti nikakav Hram
And you don’t need no Temple

Ne trebaju vam krunice niti knjige za čitanje
You don’t need no rosary beads or them books to read

Da vidiš da si pao
To see that you have fallen

Ako otvoriš svoje srce
If you open up your heart

Znat ćeš na što mislim
You will know what I mean

Toliko smo dugo zadržani
We’ve been kept down so long

Netko misli da smo svi zeleni
Someone’s thinking that we’re all green

I dok Papa posjeduje pedeset jedan posto General Motorsa
And while the Pope owns fifty one percent of General Motors

A burza je jedino što je kvalificiran da nas citira
And the stock exchange is the only thing he’s qualified to quote us

Gospodin vas sve čeka da se probudite i vidite
The Lord is awaiting on you all to awaken and see

Pjevanjem imena Gospodnjih i bit ćete slobodni
By chanting the names of the Lord and you’ll be free

’’U to vreme niko nije bio predan toj vrsti muzike u svetu estrade, objašnjavao je Harrison deset godina nakon albuma. Osećao sam da je za tim postojala stvarna potreba, pa sam umesto da sedim i čekam nekog drugog, odlučio sam to učiniti. Mnogo puta pomislimo: ’’Pa, slažem se s tobom, ali neću zapravo ustati i biti pobrojan. Previše riskantno“. Svi uvek pokušavaju biti pokriveni, ostati komercijalni, pa sam pomislio, ’’Samo učini to. Niko drugi nije, a meni je muka od svih ovih mladih ljudi koji samo bleje okolo, traće svoje živote, znaš“. Takođe, osećao sam da postoji mnogo ljudi koji bi bili dostupni. Još uvek dobivam pisma od ljudi koji govore: ’’U Krišninom sam hramu tri godine i nikad ne bih znao za Krišnu da nisi snimio ’’Sve stvari moraju proći“ album“.Tako da znam, milošću Gospodnjom, ja sam mala uloga u kosmičkoj igri“.

     Zastupajući (pod snažnim uticajem istočnjačkih religija i prijatelja iz Hare Krišna kulta) direktan odnos s Bogom (bez posredničkog uticaja drugih organizovanih religija i njihovih obreda) Harrison koristi vlastitu duhovnu muziku kao sredstvo za pročišćenje i oslobađanje sebe od nečistoća materijalnog sveta (i verovatnog licemerja koje se vešto skrivalo pod plaštom drugih, organizovanih religija – uronjenih u materijalistički svet zbog koristoljublja, moći i vlasti). Bio je to deo duhovnog putovanja George Harrisona, nakon što je 1966. prihvatio hinduizam (odbacivši katoličku, hrišćansku veru), ovekovečen muzikom (pre svega u pesmama My sweet Lord & Awaiting for you all), njegovo verovanje da se sva ljudska patnja može izbeći ako se pojedinci usredsrede na rešavanje, uklanjanje vlastitih nesavršenosti.

Sve stvari moraju proći.
Niti jedan životni niz ne može potrajati.
Zato moram biti na putu
i suočiti se s još jednim danom.

     Naslovna numera – All things must pass, inspirisana muzikom kanadsko-američke roots rock grupe The Band (jedan od Dylanovih pratećih bendova, čiji je zajednički projekat čuveni album The Basement tapes, koja je napravila svetski proboj upravo zahvaljujući saradnji s Dylanom i Harrisonom, kao i svojim debi albumom – Music from Big Pink (1968)), kao i stihovima pesme All things pass objavljene u knjizi Psychedelic prayers LSD gurua Timothiya Learyja, bavi se filozofsko-egzistencijalističkom temom prolaznosti ljudskog postojanja. All Things Must Pass, inspirisana je ’’Tao TeChingom“, temeljnim tekstom u Taoizmu i drugim oblicima kineske filozofije i religije. Početno snimanje ova sjajna numera imala je još u vreme Beatlesa (tačnije tokom rada na projektu radno nazvanom ’’Get back“, januara 1969., ali je kao i mnoge Harrisonove pesme ostavljena po strani.

’’Kad sam napisao All Things Must Pass, pokušavao sam napraviti melodiju Robbie Robertson-Band-a i to se pretvorilo u to. Mislim da su celu ideju ’’Sve stvari moraju proći“ napisale razne vrste mistika i bivših mistika, uključujući Timothyja Learyja u njegovim psihodeličnim pesmama“.

    Potom je Billy Preston uradio verziju za svoj solo album, da bi na kraju Harrison uradio konačnu verziju za vlastiti, istoimeni solo album (gotovo dve godine od prvog snimanja pesme). Simbolično, ona se odnosila i na mučni kraj priče vezane za Beatlese i Harrisonov novi, oslobađajući solo početak. Na naslovnoj strani albuma ’’All things must pass“ vidimo Harrisona kako sedi na travnjaku vlastitog, već pomenutog Friar parka okružen statuama četiri patuljka (Beatlesa!?!)… Simbolika je bila jasna – napokon oslobođenod umetničkih ograničenja koja je trpio unutar Beatlesa, George uživa u samotnom sjaju, nesputan, u vlastitoj životnoj i umetničkoj slobodi svog novog sveta nakon što je ’’sve napokon prošlo“. Sputavajući tandem Lennon-McCartney zamenjen je prijateljskom oslobađajućom atmosferom i saradnjom sa ljudima poput Claptona i svih prethodno navedenih muzičara (Preston, Whitlock, Drake, Gordon, Keys, Voormann…).

     I dig love eksponira Harrisonovo eksperimentisanje sa slajd gitarom, tehnikom sviranja koju je upoznao tokom turneje s bendom Delaney & Bonnie and friends, krajem 1969., i predstavlja odmak od dubljeg, duhovno orijentisanog sadržaja ostatka albuma. Iako je  album All things must pass poznatiji po svojim duhovnim pesmama, Harrison je imao svoje libidonosne trenutke. ’’I Dig Love“ je oslobođenje ljubavi i drugih ovozemaljskih užitaka, filozofije koje nije uvek delio s najbližima. Sve je to dovelo do gorčine njegove tadašnje supruge Pattie Harrison i konačnog raspada braka.

’’U Indiji George je postao fasciniran bogom Krišnom, koji je uvek bio okružen mladim devojkama, i vratio se želeći biti neka vrsta Krišne, duhovno biće s puno konkubina. On je zapravo tako rekao. I nijedna žena nije bila izvan granica. Možda bi bilo drugačije da sam bila jača, samouverenija osoba: mogla sam pretpostaviti da je svojom neverom bio samo dečak i da će to preboleti, da to ne znači da me ne voli, ali moj ego je bio previše krhak i nisam to mogla videti kao ništa drugo osim izdaju. Osećala sam se nevoljeno i jadno“, tužne su reči Pattie (Boyd) Harrison.

’’U ’’Umetnosti umiranja“ Harrison nas podseća da je smrt najveća životna prilika. Dolazi vreme kada svako od nas mora napustiti ovaj materijalni svet, a nikakva molitva i nauka ne mogu nas zadržati ovde – ali ono što uistinu jesmo ne prestaje biti. Bhagavad-Gita uči da ’’nikad nije bilo vreme kada ja nije postojalo, ni vi, ni svi ovi kraljevi, niti u budućnosti će iko od nas prestati biti“.

    The Art of dying je jedna od pesama koje je Harrison počeo pisati u vreme Beatlesa. Reč je o vremenu unutar kojeg je krenuo putem hinduizma (1966.), duhovnosti i drugih aspekata indijske kulture.

’’Kao deca, uvek smo bili potaknuti da sami saznamo u šta verujemo, i šta je ispravno, a šta pogrešno, seća se Georgeova sestra Louise. Naša porodica bila je katolička, ali uvek smo imali globalni pogled. Bili smo duhovni, a ne religiozni kao takvi. George se nije promenio kao osoba nakon što je otišao u Indiju; bio je isti kao što je uvek bio. Ali postao je strastveni apostol za ono što je onde pronašao i jako je želio širiti vest“.

     Harrison se u ovoj numeri bavi temom reinkarnacije (učenjem o ponovnom ili neprestanom vraćanju duha ili duše u telo nakon smrti, koje potiče iz Upanišada, tekstova starih indijskih mudraca) i ljudskom potrebom da se izbegne ponovno rođenje, ograničavanjem radnji i misli koji dovode do povratka nečije duše u drugom, zemaljskom obliku života. Bio je to deo priče o njegovom duhovnom putu, trenutku kada je odbacio uzimanje LSD i posvetio se putu prosvetlenja koji vodi kroz meditaciju i hinduizam.

Doći će vrijeme kada ćemo svi morati otići odavde
There’ll come a time when all of us must leave here

Tada sestra Marija ništa ne može učiniti
Then nothing sister Mary can do

Zadržat će me ovdje s tobom
Will keep me here with you

Kao ništa u ovom životu što sam pokušavao
As nothing in this life that I’ve been trying

Mogla bi biti jednaka ili nadmašiti umjetnost umiranja
Could equal or surpass the art of dying

Vjeruješ li mi?
Do you believe me?

Doći će vrijeme kada će sve tvoje nade nestati
There’ll come a time when all your hopes are fading

Kad su stvari koje su izgledale tako vrlo jednostavne
When things that seemed so very plain

Postati užasna bol
Become an awful pain

Traganje za istinom među lažima
Searching for the truth among the lying

I odgovorili kada ste naučili umijeće umiranja
And answered when you’ve learned the art of dying

Ali ti si još uvijek sa mnom
But you’re still with me

Ali ako to želiš
But if you want it

Onda ga morate pronaći
Then you must find it

Ali kad ga imaš
But when you have it

Neće biti potrebe za tim
There’ll be no need for it

Doći će vrijeme kada se većina nas vrati ovamo
There’ll come a time when most of us return here

Vraćeni našom željom da budemo
Brought back by our desire to be

Savršen entitet
A perfect entity

Proživjeti milijun godina plakanja
Living through a million years of crying

Sve dok ne shvatiš umijeće umiranja
Until you’ve realized the art of dying

Vjeruješ li mi?
Do you believe me?

     Hear me Lord je pesma u gospel stilu, oblik lične molitve kojom Harrison traži pomoć i oprost od svog božanstva, zatvarajući čarobni krug svog vanvremenog albuma (tačnije druge ploče, na koju se samo nadovezuje treći, neobavezni džem sešn, niz od nekoliko instrumentalnih improvizacija).

Oprosti mi Gospodine
Forgive me lord

Molim te, te godine kad sam te ignorirao, hmm
Please, those years when I ignored you, hmm

Oprosti im Gospodine
Forgive them lord

Oni koji osjećaju da te ne mogu priuštiti, hmm
Those that feel they can’t afford you, hmm

Pomozi mi, gospodine, molim te
Help me lord, please

Da se izdignem iznad ovog posla, hmm
To rise above this dealing, hmm

Pomozi mi, gospodine, molim te
Help me lord, please

Da te volim s više osjećaja, hmm
To love you with more feeling, hmm

Na oba kraja ceste
At both ends of the road

Lijevo i desno
To the left and the right

Iznad i ispod nas
Above and below us

Vani i unutra, nema mjesta na kojem niste
Out and in, there’s no place that you’re not in

Oh, zar me nećeš čuti, gospodaru
Oh, won’t you hear me lord

Na oba kraja ceste
At both ends of the road

Lijevo i desno
To the left and the right

Iznad i ispod nas
Above and below us

Vani i unutra, nema mjesta na kojem niste
Out and in, there’s no place that you’re not in

Oh, zar me nećeš čuti, gospodaru
Oh, won’t you hear me lord

Pomozi mi, gospodine, molim te
Help me lord, please

Da se podignem malo više, hmm
To rise a little higher, hmm

Pomozi mi, gospodine, molim te
Help me lord, please

Da izgorim ovu želju, hmm
To burn out this desire, hmm

Čuj me, gospodine, molim te
Hear me lord, please

Čuj me, gospodine, molim te
Hear me lord, please

Oh, molim te, molim te
Oh, won’t you please, please

Čuj me gospodaru
Hear me lord

Oh, čuj me gospodaru
Oh, hear me lord

Čuj me gospodaru
Hear me lord

Oh, molim te, molim te
Oh, won’t you please, please

Čuj me gospodaru
Hear me lord

Gospodaru, gospodaru, gospodaru
My lord, my lord, my lord

(Čuj me, gospodaru)
(Hear me lord)

Sada, hoćeš li molim te (čuj me, gospodaru)
Now, won’t you please (hear me lord)

Gospodaru, gospodaru, gospodaru
My lord, my lord, my lord

Hoćeš li molim te / (Čuj me, gospodaru)
Won’t you please / (Hear me lord)

Oh, čuj me, gospodaru, čuj me, gospodaru
Oh, hear me lord, hear me lord

(Čuj me, gospodaru)
(Hear me lord)

’’ George Harrison suočio se s raskidom direktno, s gracioznim, filozofskim, ’’All things must pass“. Niz elegija, sekvenci snova i razmišljanja o granicama idealizma, to je verovatno najpotpunije solo ostvarenje bilo kog od Beatlesa“, reči su muzičkog kritičara Toma Moona.

      Poslednja, treća ploča ovog monumentalnog albuma (za koju je i sam Harrison rekao da je bonus dodatak, a ne integralni deo albuma) predstavljala je uglavnom instrumentalne improvizacije – jamm session snimke (Out of the blue, Plug me in, I remember Jeep & Thank for the pepperoni), dok je jedina vokalna numera bila ’’It’s Johnny’s birthday“ (posvećena Lennonovom 30. rođendanu, oktobra te godine).

’’… a onda je postojao svet nakon Beatlesa, kada se činilo da se Harrison i njegova muzika otvaraju i procvetaju. Nikad neću zaboraviti prvi put kad sam čuo Sve stvari moraju proći … Bilo je kao da sam ušao u katedralu. George je stvarao duhovno budnu muziku – svi smo to čuli i osetili“, prisećao se slavni filmski režiser Martin Scorsese svog prvog susreta s čudesnim Harrisonovim albumom.

    Kako vreme prolazi, obožavaoci su još više zavoleli ovu neverovatnu ploču, vrhunac duhovnog putovanja George Harrisona. To je vrsta albuma koja govori toliko o tome šta je muziku učinilo tako važnom jer su šezdesete postale 1970-e. Prepuna je sjajnih pesama s tekstovima koji nisu samo tada nešto značili, nego i danas odjekuju. Kako decenije budu stizale i prolazile, a nove generacije ljubitelja muzike gledale unazad, ovo je vrsta albuma, priče koja će poprimiti gotovo mitski status. Jedno je moći čitati o njegovom nastajanju, a sasvim je drugo dopustiti da vas obavija, miluje i da osetite da je svet bolje mesto za život.

     All Things Must Pass duhovni je vrhunac Georgea Harrisona, istinski klasik i nesumnjivo jedan od najvećih albuma ikada napravljenih.

    George Harrison je muzikom, molitvom i stihovima naslikao svoje vanvremeno remek delo – Sve stvari moraju proći u vreme kada su on i njegova publika iskreno, svim srcem i dušom verovali da muzika može promeniti svet. Hear me, my sweet Lord!

By Dragan Uzelac, winter 2021./ 2022.