Sakriću se, a možda i sahraniti, u sopstvenom pazuhu;
u oštrom, močvarastom vonju pustinje i praznine;
u toj smiješnoj jami, ljubavnici uhu,
gdje samuju očajno moje želje i moje istine.
Jer:
Ja sam nepismena i mene nema.
Isti jezik a meni sve drugačije znači
I uz detaljni uput oni me ne mogu naći (oni me ne trebaju naći)!
Izgubljena u prevodu, u pravilima,
u klovnovskom svjetlu što se cerekajući mrači.
ja sam nepismena i mene nema
Sem kao voajer u tuđim iluzijama
Neki otużni student ne znajući me,
możda o meni sanjari.
Da me neko i zna, możda bi sażaljivo rekao da sam naivna,
a možda dokaz da bog postoji jeste upravo moja nijema sudbina.
Uspomenu na buducu mene već brišu anonimni lešinari.
Ja sam nepismena i mene nema.
Agresija i samoća
i eho u ropačkoj pjeniI i iako sam tu,
iako sam odavde, ništa to nije moje,
ništa ne pripada meni: dah i jeftin parfem provincije ,
žene s uzdahom u glasu, borkinje za dobre muževe,
njihovo slave posluživanje i sutrašnje hodżino gatanje!
Sve te kučke nisu moje!
Ja ću prije u zagrljaj hijeni!
Ja sam nepismena i mene nema.
Njihova pismenost nije moja,
Moje riječi ne prodaju, moj glas grlo i tijelo – nisu odskočna daska
sve što vrisnem i kažem nijemo je!
Ja nemam sposobnost komunikacije –
ja ne znam da pričam, ja ne znam da prodam,
čak i kad grebem, žuljam, trulim – ja kao sa mrtvima da hodam!
Ja nisam daska i ne prodajem ništa:
moje tijelo, glas, moj pokret – nisu štandovi borbe, oslobodjenja, velikih tajni, velikih srca,
ne prodajem, ne odajem i na vagu krišom ne dodajem!
I kad hoću ne znam kako; sav moj smisao u gluvoći se koprca!
Ja nisam daska i ne reklamiram ništa.
Propašću sama i neinventivna.
Ja sam nepismena i mene nema!
Slađana Kaurin