Piše: Božo Koprivica
Roberto Rivelinjo spada među sedam najboljih igrača levaka u istoriji svetskog fudbala. Nosio je broj 11, ali je igrao na sredini terena. Činilo se kao da hoda. Sa Rivelinjom je bila neka strašna odsečnost i opasnost. Imao je odličan pregled igre i brz pulsirajući dribling, sa preskakanjem lopte levom nogom. Izvodio je odlično slobodne udarce, njegova lopta letela je nekad brzinom od 200 kilometara na čas. Rivelinjo je postigao najbrži gol. Na jednoj prijateljskoj utakmici između Korintijasa i Fortolezea. Posle početnog dodavanja Rivelinjo je primetio da se golman Fortolezea moli (da je na molitvi) i dao mu je gol sa centra igrališta.Kažu da je baš ta lopta letela brzinom od 214. kilometara na čas i bio je 1. januar 1971, rođendan Roberta Rivelinjija, i taj gol Rivelinjo je postigao u 3. sekundi utakmice.
Rivelinjo je igrao 93. puta za reprezentaciju Brazila i tri puta je igrao na svetskim prvenstvima. Najbolje je igrao na Svetskom prvenstvu 1970. U Meksiku. Najviše ga je cenio Dijego Maradona. I evo šta piše u dnevniku Maradone:
Uvek sam ga navodio kao jednog od najvećih. Igrao je s takvom elegancijom i drskošću. O Rivelinju su mi pričali neverovatne stvari. Osim toga, bunio se protiv moćnih. Zaljubio sam se u tog igrača i kada sam ga upoznao, čovek me je očarao. Jedna prekrasna priča najbolje govori o njegovoj prirodi.Bilo je to u kampu Brazila u Meksiku 1970. Tamo se nije ništa radilo, jer tim momcima ništa nije ni trebalo. I tako, sedeli su za stolom Žerson, Tostao i Rivelinjo. Zatim se pojavio Pele. I oni su se zamislili: Ovaj jebač, šta mu možemo reći? U svemu je dobar taj kurvin sin. Rivelinjo je imao odgovor na sve, pa i ovaj put. Pogledao je u Pelea, koji je bio najbolji na svetu, pogledao ga je ravno u oči i upitao:
Priznaj, onako iskreno, više bi voleo da si levak, zar ne?“
A jednoj devojci u Meksiku, tog juna, Rivelinjo je rekao:
Dribler je sam kao nož u srcu.