9. Jul 2009. godine
20:30
Stadion Polonii, Warsaw
Referee: Gediminas Mazeika (Lithuania)
Polonia (Poljska) – Budućnost (Crna Gora)
0 1
Vuković 51′
Radek Kazmierowski je posmatrao djevojku ne mareći mnogo za dešavanja na terenu. Bila je lijepa, skladno građena, većina muškaraca je ne bi primijetila, ali, Radek Kazmierowski je procjenjivao djevojke i žene već više od sedam godina, i nije se mogao prevariti. Djevojka je bila kao stvorena za posao. Čak i to kako se smije, kako zabacuje glavu i prolazi prstima kroz kosu govorilo je mnogo. Radek je bio siguran da je otkrio novu djevojku za agenciju i lako je mogao da je zamisli golu. Već sedam godina Radek putuje, procjenjuje, angažuje, pita, snima, ponekad se napije, ponekad zaplače. Kao i svaki profesionalac.
Pitaću je direktno – pomislio je u trenutku kada je Budućnost postigla gol. Radek Kazmierowski je zapalio cigaretu.
Pitaću je direktno.
Hoće li da bude model naše agencije.
Ana Klodawski se javila na telefon i rekla:
– U redu, sačekaću te.
Šetale su parkom pored stadiona, prošle tvrđavu, dva goluba su stajala pored klupe, mužjak je obigravao oko ženke.
– Izgubili smo? – pitala je Ana prijateljicu
– Ma to nije važno, zamisli, prišao mi je jedan tip, znaš kako dobro izgleda, liči na jednog glumca, onog dugokosog, starijeg, ne mogu sad da se sjetim imena, igrao je u onom filmu…nema veze…živi u Francuskoj, prišao mi i pita da li bi bila model, da učestvujem na nekom kastingu ili kako to već zovu…kao imate lice za naslovnu stranu i tako, on je neki kao lovac na modele…
– I, šta si rekla?
– Pristala sam.
– Pristala?
– Da, možda nešto i bude od toga.
– Nemaš pojma ko je tip i odmah pristaneš da se vidiš sa njim?
– E tu mi je potrebna tvoja pomoć! Da ideš sa mnom, važi?
– Kada je taj kasting?
– Preksjutra u 11.
– Moram na fakultet.
– Ma to je samo jedan dan.
Ana Klodawski se zamislila i ponovila:
– Stvarno moram da idem na fakultet. Profesor se vratio sa odmora, ako ga sada ne nađem, poslije će biti kasno…otići će opet negdje..
Amadeusz Dziewicki se trgnuo na zvuk sa ulice i otvorio oči. Zaspao je na fotelji gledajući francuski film koji je počeo nakon utakmice. Na TV-u vidi djevojku koja zadiže suknju i poziva nekog rukom, ne zna da li je isti film, ne zna koliko je spavao. Amadeusz Dziewicki je bio pisac koji je pisao svoj drugi roman i nikako nije mogao da započne treće poglavlje na način koji bi mu se svidio. Prvi njegov roman je dočekan sa pažnjom, dobio je jednu nacionalnu nagradu, preveden je na francuski, njemački i ruski. U drugom romanu piše o ljubavi između režisera porno filmova i jedne studentkinje iz Varšave. Režiser krije svoje pravo zanimanje. Studentkinja čuva svoje tajne koje su veće od režiserovih. Amadeusz Dziewicki te noći razmišlja da počne neki sasvim drugi roman, a da započeti rukopis ostavi, pa da mu se vrati nakon nekog vremena. O čemu bih pisao – razmišlja Amadeus Dziewicki gledajući djevojku koja jako širi noge i ruku spušta ka međunožju.
O Varšava u avgustu! O sve te zavjese a vjetra niotkuda, niti jedna da se pomjeri bar centimetar, da vidimo šta se dešava unutar tih stanova, u sobama, kupatilima, potiljci, dlake, dezodoransi, nokti, sklopljene oči, bore. Režiser porno filma i djevojka su likovi iz romana ali jednako stvarni kao i ovo troje – pisac, studentkinja i lovac na talente. Mogu tako lako da zamislim, svih petoro, u jednom vozu. U jednom kupeu. Studentkinje će biti identične. Ravna kosa, pravilan nos. Režiser porno filmova i lovac na talente će biti zaljubljeni i ljubomorni. A pisac će se kurvati sa svima i sve će ih lagati, pisac će ih i špijunirati i postavljati im klopke blizu toaleta, kod otvorenih vrata, učiniće sve da ispadnu iz voza, da ih niko nikada više ne nađe. Taj voz stvarno postoji i oni tako putuju…Neće stati, taj voz, neće stati ni na jednoj stanici, kao u pravoj priči će juriti, do kraja šina, do kraja vremena.
Iz knjige 52 kratke priče o evropskom fudbalu