Piše: Goran Marković
Visoki funkcioner nije krio svoje nezadovoljstvo sopstvenim narodom. Toliko je toga dobrog učinio za ljude a oni su tako nezahvalni! Na primer, nabavio je ogromne pare kojima će se u našem gradu rešiti inače nerešivi problemi, a sada se javljaju neki nezadovoljnici koji osporavaju legitimnost takvog postupka. Kao, nije sve po zakonu? A to što neke stvari decenijama čame nerešene, to nikom ništa! U redu, neka se sada oni rvu s problemima ako već viču kako nešto nije u redu, poručio je sa ekrana funkcioner, vidno neraspoložen.
Sledećih dana, u vreme elementarne katastrofe, on je bio među prvima koji su spasavali ugrožene, posebno decu. Po strašnoj mećavi i olujnom vetru, činio je to bez kape na glavi, verovatno zaboravivši je u žurbi da nemoćnim zavejanim putnicima što pre pomogne. Šta je bio rezultat toga? Izveštaje u informativnim emisijama državne televizije iskoristili su zlonamerni pojedinci da ih pretvore u ironične priloge na društvenim mrežama, postavljajući šaljive titlove koji su, tobože, predstavljali transkript dijaloga koji je on vodio sa ostalim spasiocima u tom olujnom danu. Mogu zamisliti kako se osećao dok je gledao svoj požrtvovani nastup koji je poslužio kao povod za najobičniju sprdnju. Srećom, brzom intervencijom, ti ružni pokušaji su uklonjeni sa sajtova na kojima su postavljeni. Na nesreću, ljudi su ih već umnožavali i nekontrolisano širili internetom…
To me je podsetilo na razgovor koji sam nedavno vodio sa kolegom na fakultetu. Rekao mi je: „Svaki put kada bih nekome učinio uslugu, to mi se olupalo o glavu. A kada bih nekome stvarno pomogao, taj bi me zamrzeo za celi život!“ Ovako postavljene, uzročnost i posledičnost izgledale su mi nekako čudno. Ali, kada sam bolje razmislio, shvatio sam da su se i meni dešavale takve stvari. Naročito kada bi me neko zamolio sa kakvu veliku uslugu.
Pošto bih mu pomogao, između nas bi počela da se stvara neka vrsta barijere koja nas je sve više udaljavala jedno od drugog. Ako bismo pre toga bili prijatelji, malo-pomalo, naše prijateljstvo bi se krunilo, sve dok ne bismo jedan prema drugome sasvim zahladneli. Pripisivao sam to okolnostima i različitim putevima kojima smo koračali, ali ne! Uzrok našeg rastanka bilo je baš to – što sam nešto učinio za njega. Što sam bio svedok njegove nemoći, što znam njegovu sramotnu tajnu.
O tome je, uostalom, snimljeno jedno remek-delo, film Luisa Bunjuela „Viridijana“. Viridijana je redovnica koja iz manastira dolazi u posetu ujaku. Od prtljaga ona poseduje samo krst i trnov venac – simbole vere i žrtvovanja za druge. Međutim, svojom lepotom, a pre svega čednošću, ona izaziva grešne misli kod ostarelog sladostrasnika. Razočarana, Viridijana rešava da se vrati u manastir ali, pre nego što uspeva da ode, ujak vrši samoubistvo. Zgranuta tim strašnim obrtom i ophrvana osećanjem krivice, ona ostaje u ujakovoj kući. Pokušava da se iskupi čineći dobročinstva i pomažući lokalnu sirotinju.
Nošena svojom plemenitom misijom, u nameri da im pruži utočište i život dostojan čoveka, Viridijana sve prosjake i klošare iz grada dovodi na ujakovo imanje. Ona tako od elegantnog aristokratskog gnezda pravi neku vrstu azila za polusvet. Ubrzo se, međutim, pokazuje kako je to bila kobna greška. Najedeni i napijeni, dojučerašnji probisveti najednom prestaju da se osećaju inferiorno i postaju sve agresivniji. Priređuju veliki, destruktivni bahanal u kome pokazuju svoje pravo lice. Sve se završava silovanjem Viridijane i trnovim vencem koji gori u vatri. Sa vrlinom je gotovo, dobročinstvo je dovelo do katastrofe.
Koju pouku možemo izvući iz „Viridijane“? Da se dobro ne isplati? Da se ne možemo mešati u tuđe živote, čak ni onda kada imamo najplemenitije namere? Da je dobročinstvo u suštini nešto jako sebično i koristi najviše onome ko ga čini? Ne znam. Čini mi se, ipak, da od pomoći nekome ne smemo praviti spektakl, koristiti taj gest za ličnu promociju. Najbolje je da ljudima pomažemo a da za to niko, pa ni oni sami ne znaju. Da dobročinstva činimo inkognito i u potpunoj tajnosti. Ako je moguće i od samog sebe…
Goran Marković
objavljeno: 05.02.2014.
http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/Dobrocinstvo-oprez.sr.html