Kako smo daleko od smrti
Kako smo daleko od smrti. Kako smo blizu smrti. Nekada je bilo drugačije. Ja mogu da zamišljam. Da stanem na nadvožnjak, ispod automobili jure i do 150, možda i 200, kilometara na sat, i da pomislim da skočim. Pitanje za Silviju, pitanje koje joj neću postaviti: Da li od mene zavisi, samo od mene zavisi, Silvija? Da preskočim ogradu i skočim na auto put. Da li od mene zavisi, Silvija? Ili od tebe, Miki Mausa, Fridriha Barbarose, neke porno glumice? Pitanja, mnogo pitanja čekaju Silviju, kad tad.
Kada prelazim nadvožnjak uopšte ne gledam na auto-put. Šetam preko nadvožnjaka i gledam kuće i drveće koje, svakim mojim korakom, postaju sve bliže, da ne kažem veće.