Ovaj intervju zapravo je deo drame “Tesla ili prilagođavanje Anđela” Stevana Pešića, koju je posvetio Raši Popovu. Kao inspiraciju za dramu Pešić je koristio stvarni intervju koji je Tesla dao časopisu “Besmrtnost” u svojoj laboratoriji u Kolorado Springsu.
NOVINAR: Dok govorite, čini mi se da slušam budistički tekst, besedu taoiste ili traktat Paracelzusa.
TESLA: Dobro vam se čini! Znači da postoji opšte znanje isitine koje je čovek oduvek posedovao. Po mom sećanju i iskustvu, u vasioni ima samo jedna materija i jedna vrhovna energija sa beskonačnim brojem manifestacija života. Divotnije od svega je to što otkrićem jedne tajne u prirodi, otkrivate i ostale. One se ne kriju, tu su oko nas, ali mi smo slepi i gluvi za njih. Ako se emotivno vežemo za njih, one nam same dolaze. Jabuka je mnogo, ali je jedan Njutn. On je tražio upravo onu jabuku koja je pala pred njega.
NOVINAR: Pitanje koje je možda trebalo postaviti u početku ovog razgovora. Šta je za vas Elektricitet, poštovani gospodine Tesla?
TESLA: Sve je Elektricitet. Najpre je Svetlost, beskrajni izvor iz kojeg ističe materija i raspoređuje se u svim oblicima koji predstavljaju vasionu i Zemlju sa svim njenim vidovima života. Crno je pravo lice Svetlosti; što je ne vidimo takvu, to je izuzetna milost prema čoveku i ostalim stvorenjima. Jedna njena čestica posjeduje svetlosnu, toplotnu, nuklearnu, radijacionu, hemijsku, mehaničku i zasad nepoznate energije. Ona ima moć koja može pokrenuti Zemlju sa njene putanje. Ona je istinska Arhimedova poluga.
NOVINAR: Gospodine Tesla, vi ste odveć pristrasni prema Elektricitetu.
TESLA: Elektricitet sam ja sam. Ili, ako hoćete, Elektricitet u ljudskom obličju. To ste i vi, gospodine Smit, ali toga niste svesni.
NOVINAR: Je li otuda vaša sposobnost da kroz telo propuštate električnu struju od milion volti?
TESLA: Zamislite baštovana kojeg napadaju biljke; to bi zaista bilo ludo. Čovekovo telo i mozak sačinjeni su od mnogih energija; u meni je najviše Elektriciteta. Energija koja je različita u svakoga jeste ono što čini čovekovo „ja“ ili „dušu“. Kod drugih stvorenja to je njihova suština; „duša“ biljke nije „duša“ minerala i životinje. Rad mozga i smrt se manifestuju svetlošću. Moje oči su u mladosti bile crne, sada su plave i kako vreme prolazi i naprezanje mozga biva jače, one su bliže belini. Belo je nebeska boja. Kroz moj prozor jednog jutra je sleteo golub, kojeg sam hranio. Hteo je da mi javi da umire. Iz njegovih očiju izlazili su mlazevi svetlosti. Nikada u očima nekog stvorenja nisam vidio toliko svetlosti, kao u tog goluba.
NOVINAR: Radnici u vašoj laboratoriji pričaju o bleskovima svetlosti, plamenovima i munjama koje se javljaju ako ste gnevni ili pred kakvom opasnošću.
TESLA: To su psihička pražnjenja ili opomene da se čuvam. Svetlost je uvek bila na mojoj strani. Znate li ko mi je otkrio Obrtno Magnetno Polje i Indukcioni Motor, što me je proslavio u dvadeset šestoj godini? Jedne letnje večeri, u Budimpešti, posmatrao sam sa svojim prijateljem Sigetijem zalazak Sunca. Hiljade vatara okretalo se plamteći hiljadama boja. Setio sam se Fausta i recitovao stihove iz njega. I tada, kao u magnovenju, vidio sam kako se obrće Magnetno Polje i radi Indukcioni Motor. Video sam ih u Suncu!
NOVINAR: Hotelska posluga priča da se u vreme grmljavine zatvarate u sobu i razgovarate sami sa sobom.
TESLA: Razgovaram sa munjama i gromovima.
NOVINAR: Sa njima? Na kojem jeziku, gospodine Tesla?
NOVINAR: Najčešće na mom maternjem jeziku. U njemu ima reči i zvukova, naročito u poeziji, koji su pogodni za to.
NOVINAR: Čitaoci našeg lista bili bi vam veoma zahvalni da to protumačite.
TESLA: Zvuk ne postoji jedino u gromu, već i u munji; kod nje je on pretvoren u sjaj boje , a boje se mogu slušati. Jezik je od reči, što znači da je od zvukova i boja. Svaki grom i munja su različiti i imaju svoja imena. Ja neke od njih nazivam imenima onih koji su mi bili bliski u životu, ili po onima kojima se divim. U nebu sevaju i grme moja Majka, sestra, brat Danilo, pesnik Zmaj i ličnosti iz srpske istorije. Imena kao što su Isaija, Jezekilj, Leonardo, Betoven, Goja, Faradej, Puškin i sve neugasle vatre označuju jata i spletove munja i gromova koji ne prestaju svu noć, i zemlji donose blagorodnu kišu ili pale šume i ljudska naselja. Postoje munje i gromovi, i to oni najsjajniji i najmoćniji, koji ne iščezavaju. Oni se vraćaju i ja ih prepoznam među hiljadama.
NOVINAR: Po vama, Nauka i Poezija su isto?
TESLA: To su dva oka jednog lica. Vilijam Blejka je učio da je cio univerzum rođen iz Mašte, da ga ona održava i da će on postojati dokle god na Zemlji bude postojao ijedan čovek. Sa njome je kao sa Tačkom astronoma u koju se mogu sakupiti zvezde svih galaksija. Ona je stvaralačka energija ravna svetlosnoj.
NOVINAR: Mašta je za vas stvarnija od života?
TESLA: Ona rađa život. Ja sam se hranio svojim mislima, naučio sam da upravljam osećanjima, snovima i vizijama. Oduvek sam je negovao, kao što sam negovao i svoj zanos. Ceo svoj dugi vek proveo sam u zanosu. To je bio izvor moje sreće. On mi je pomogao i da tokom svih ovih godina podnesem rad, koji je bio dovoljam za pet života. Najbolje je raditi noću, jer su zvezdana svetlost i misli u bliskoj vezi.
NOVINAR: Kazali ste da sam i ja, kao svaki stvor, Svetlost. To mi laska, ali, priznajem, nije mi sasvim jasno.
TESLA: Zašto bi i trebalo da vam bude jasno, gospodine Smit? Dovoljno je da povjerujete u to. Sve je Svetlost. U jednom njenom zraku je sudbina naroda; svaki narod ima svoj zrak u onom velikom svetlosnom izvoru koji vidimo kao Sunce. I zapamtite: nijedan narod koji je živio na Zemlji nije nestao, nijedan čovek koji je postojao, nije umro. Pretvorili su se u Svetlost i kao takvi postoje i dalje. Tajna je u tome da se te svetlosne čestice povrate u prvobitno stanje.
NOVINAR: To je Vaskrsenje!
TESLA: Ja to radije nazivam: Vraćanje u neku od prethodnih energija. Hrist i još neki znali su tu tajnu. Ja sam tragao za time kako da se očuva ljudska energija. Ona je jedan od vidova Svetlosti, katkad ravna vrhunskom nebeskom svetlu. Nisam tragao za time radi sebe, već radi dobra svih. Verujem da će moja otkrića učiniti ljudima život lakšim i snošljivim, i usmeriti ih na duhovnost i na moralnost.
NOVINAR: Smatrate li da se vreme može ukinuti?
TESLA: Ne sasvim, jer prva osobina energije jeste da se preobražava. Ona je u večitim preobražajima, kao oblaci taoista. Ali moguće je uticati da vreme teče sporije ili da se uveća. Spas je u tome da čovek očuva svest i posle zemaljskog života. U svakom kutku vasione postoje energije života; jedna od njih je i besmrtnost čije poreklo je izvan čoveka i čeka ga. Vasiona je duhovna; mi smo tek napola takvi. Vasiona je moralnija od nas; zato moramo spoznati njenu prirodu i svoj život uskladiti sa njome. Ja nisam naučnik; Nauka je možda najpogodniji način da nađem odgovor na pitanje koje me oduvek progoni i koje je moje dane i noću pretvorilo u vatru.
NOVINAR: Koje je to pitanje?
TESLA: Kako su vam oči zasjale!… Ono što sam hteo da saznam jeste: šta biva sa zvezdom koja pada i suncem koje se ugasi? Zvezda padne kao prašina ili seme po ovom ili po drugim svetovima, a sunce se raspe u naše misli, u živote mnogih stvorenja, u ono što će se roditi kao nova svetlost, ili ga svemirski vetar razveje po Beskraju. Shvatam da je to neophodno i da je uračunato u ustrojstvo vasione. Stvar je, međutim u tome da se jedna od tih zvezda i jedno od tih sunaca, makar i oni najmanji, sačuvaju.
NOVINAR: Ali, gospodine Tesla, vi shvatate da je to neophodno i da je uračunato u ustrojstvo sveta!
TESLA: Kada čoveku postane jasno da je njegov najviši cilj da trči za zvezdom padalicom i pokuša da je uhvati, razumeće da mu je život dat upravo zbog toga i biće spašen. Zvezdu će na kraju uhvatiti!
NOVINAR: I šta će se onda desiti?
TESLA: Tvorac će se nasmejati i reći: „Padala je samo da bi ti potrčao za njome i uhvatio je.“
NOVINAR: Zar sve to nije u suprotnosti sa kosmičkim bolom, koji tako često pominjete u svojim spisima? I šta je to kosmički bol?
TESLA: Nisu suprotnosti, jer smo na Zemlji… To je bolest o čijem postojanju ogromna većina ljudi nije svesna. Otuda mnoge druge bolesti, patnja, zlo, beda, ratovi i sve ono zbog čega je ljudi život apsurdna i strašna pojava. Ta bolest se ne može sasvim izlečiti, ali svest o njoj će učiniti da bude manje teška i opasna. Kad god je neko od meni bliskih i dragih ljudi bio povređen, ja sam osećao fizički bol. To je zato što su naša tela od slične građe, a duše vezane neraskidivim nitima. Neshvatljiva tuga koja nas ponekad obuzme, znači da je negde, na drugom kraju ove planete, umrlo dete ili plemenit čovek. Cela vasiona je u izvesnim periodima bolesna, od same sebe ili od nas. Iščeznuće neke zvezde ili pojava komete utiču na nas više nego što mi to slutimo. Veze među stvorenjima na Zemlji su još jače: zbog naših osećanja i misli cvet će divnije zamirisati ili zatvoriti latice, a ptica zapevati ili ućutati. Te istine iznova moramo učiti da bismo se izlečili. Lek je u našem srcu i, isto tako, u srcu životinje koju nazivamo vasionom.
NOVINAR: Gospodine Tesla, govorili ste da ćete doživeti sto četrdeset godina.
TESLA: Prevario sam se. U osamdeset šestoj će nastati ono što se zove „kratki spoj“.
NOVINAR: Osmog januara 1943, kada sobarica hotela Njujorker uđe u sobu Nikole Tesle…
TESLA: Naći će ga sklopljenih očiju, sa osmehom na licu. I to će biti istina.
NOVINAR: Toga dana započeće duga potraga za tajnim oružjem koje je on stvorio. Službenici tajanstvenog Biroa za istraživanje zapečatiće i odneti više sanduka sa njegovim rukopisima. Za sadržinom tih sanduka tragaće Amerikanci, Rusi, Nemci, Arapi i Kinezi. Dvadeset pet tona kovčega, buradi i zavežljaja sa spisima, planovima, mašinama i lilčnim stvarima naučnika biće preneto u Beograd u Muzej Nikole Tesle. Posle jednog veka naučnikova zaostavština biće objavljena i protumačena, ukoliko u međuvremenu bogovi Nauke i bogovi Rata ne odluče da Zemlja treba da skrene sa svoje putanje. Sijaće zlato i krv će teći više nego ikad, zatim će sa neba početi da veje pepeo. Vejaće sve jače i posljednje što će ljudi videti biće visoki Kameni Čovek koji će hodati kroz tu crnu vejavicu.
TESLA: Kakva mračna priča!… Molim vas, gospodine Smit, otvorite prozor.
NOVINAR: Tu je jedna bela golubica!
TESLA: Daćemo joj semenje od konoplje; ona to voli. Kako se raduje… Evo, već nestaje u plavetnilu!
NOVINAR: Gospodine Tesla, šta je to Rat Zvezda? Kažu da će se voditi po vašim otkrićima.
TESLA: Ta otkrića se odnose na Gornje Stanje. Greškom su dospela do onih koji su ih naopako razumeli i zloupotrebili. To su planovi i spisi o pomeranju zvezdanih i planetarnih putanja u cilju postizanja čovekove besmrtnosti.
NOVINAR: Gospodine Tesla, opet se šalite sa mnom!
TESLA: Mladiću, zar ne radite za Bilten Besmrtnosti? Gospođica Dikinsom i gospodin Vitmen to ne bi smatrali šalom.
NOVINAR: Oprostite, to je od moje zbunjenosti. Priča se da se da ste ovde u Kolorado Springsu sagradili Radio-stanicu kojom ste uspostavili vezu sa Vanzemaljcima.
TESLA: To je razgovor matematikom ili Enohovim jezikom.
NOVINAR: Proroka Enoha?
TESLA: Proroka i Božjeg ljubimca. Dok sam se bavio matematikom, prebacivao sam se u stanje i mesto koje se može opisati kao Raj. Ozdravljao sam rešavajući matematičke i astronomske jednačine. Moja Radio-stanica je, nažalost, nesavršena i ja sam uspeo jedino da primim brojeve 1, 2 i 3. Oni dolaze sa Marsa.
NOVINAR: Šta znače ti brojevi, gospodine Tesla? Da li ono večito trojstvo svih religija i filozofija?
TESLA: Odveć ste radoznali, gospodine novinaru! Neću vam kazati. Biće pametnije da pogledamo šta je sa munjama i gromovima. Nema ništa zanimljivije od bure i grmljavina. Moji asistenti su, izgleda napravili neku grešku. Trebalo je da se munje tako rasporede da kruže oko planinskog vrha kao oluje svih boja i svetlosti.
NOVINAR: Ima ih na desetine hiljada! Planina tutnji od njih!
TESLA: Eto vam slike Rata Zvezda! Oružje je pogrešno upotrebljeno. Ali ispravićemo to! Požurimo samo!
NOVINAR: Gospodine Tesla! Sačekajte!… Juri poput zraka!… Gospodine Tesla!… Gde li se sakrio taj vraški čovek?… Nikoga tu nema osim pobesnelih munja koje seku nebo, i gromova koji udaraju u planinu. Prava Valpurgijska noć iz Fausta.
GLAS ŽENE IZ NEBA: Nikola! Opet je pobjegao! Odmah kući, Nikola!
NOVINAR: Glas dolazi iz Neba… Ko to govori?… Gospodine Tesla, kuda ste nestali? Treba da završimo naš razgovor… Da li ga i vi tražite, Gospođo?
GLAS ŽENE IZ NEBA: Tražim Nikolu, moga dečaka. Šta je opet napravio? Uvek brige sa njime!
NOVINAR: Gospođo, ja sam razgovarao sa naučnikom Nikolom Teslom. Nikakav dečak ovde nije bio.
GLAS ŽENE IZ NEBA: Zaspali ste, mladi gospodine, i to sanjali. Ukoliko vidite moga Nikolu, pošaljite ga, molim vas, Gore. Recite da ga traži Majka!
Kraj