Čelaski, CF, 285, (AB-246 H-70) osećao se malo… osećao se malo … drugačije tamo napolju. Ima dana kad se osećaš malo drugačije. Stvari se nekako ne uklapaju. Kao sad: čak i sunce izgleda pomalo bolesno, zelenilo živih ograda previše zeleno, nebo previsoko, a koža njegovih rukavica previse slična… koži.
Krenuo je nekoliko koraka napred i udario pesnicom u rukavicu, pokušavajući da sve prodrma. Da li je imao glavobolju ili šta? Osećao je neku silu u sebi, kao da će vrisnuti, ili skočiti, ili uraditi nešto što ne bi trebalo da uradi.
Čelaski je bio malo uplašen i pogledao je ka Donovanu, LF, 296 (AB-230, H-68), ali je Donovan izgledao sasvim opušteno. Pažljivo je proučavao Donovana, pokušavajući da crpi snagu iz njega. Lice mu je bilo veoma smeđe, a Čelaski nije nikad ranije uočio njegov pivski trbuh. Tako ružna nabreklina, tako lišena samosvesti. Čak su i Donovanove noge izgledale debelo, kao balvani, i Čelaski je ponovo buljio pravo ispred sebe, sad se osećao još gore.
Šta nije bilo u redu?
Udarač je zveknuo loptu, koja je poletela van polja … ka Donovanu. Donovan se pomerio nekoliko koraka napred, ležerno pružio ruke i uhvatio loptu. Čelaski je gledao kako lopta leti u sporom dugačkom luku preko sunčanog neba. Izgledalo je sasvim prijatno, ali nekako nepovezano sa bilo čime. Sledeći igrač je udario loptu pravo u polje, pa nije morao da je hvata. Jedna napolju. Jedna unutra. Kakav je ishod? Okrenuo se da pogleda semafor i ugledao gomilu. Pogled mu se nije zadržao na njima. Oni su bili samo fragmenti pokreta, odeće i zvukova.
Šta su hteli da se uradi?
Ponovo mu je prošlo kroz svest: šta su hteli da se uradi?
Iznenada je bio užasnut, a nije znao razlog za to. Počeo je teško da diše, a usta mu se napuniše pljuvačkom; osetio je vrtoglavicu, kao da je pun vazduha.
Tamo je bio Donovan… stajao je. Ponovo je pogledao u gomilu i video svakoga, sve, zajedno i pojedinačno. Naočare, kravate; žene su nosile suknje, muškarci pantalone; bilo je karmina… i žara na tim stvarima udenutim u usta… cigaretama. I svi su se držali zajedno u nekom čudnom razumevanju.
A onda je stigla… let van polja… ka njemu. Laka lopta. Bio je zabrinut. Gnevno je posmatrao lopticu i skoro je izgledalo da se zaustavila u vazduhu. Samo je visila gore i gomila je vikala i sunce je sijalo i nebo je bilo plavo. A Donovanove oči su ga gledale, i Donovanove oči su gledale. Da li je Donovan protiv njega? Šta je Donovan zaista hteo?
Loptica je stigla do njegove rukavice. Upala je u rukavicu i osetio je snažan udar i zadovoljstvo hvatanja. Bacio je lopticu na drugu bazu, ostavivši trkača na prvoj. Bilo je to dobro bacanje i Čelaski je bio zapanjen; činilo se da je loptica otišla tamo, jer je tako i trebalo. Njegov užas se malo povukao; ovo muje izgleda prošlo.
Sledeći igrač nije stigao do prve baze, i Čelaski je krenuo u dugo kaskanje do klupe. Dobro je bilo trčati. Prošao je pored nekoliko protivničkih igrača, ali oni nisu gledali u njega. To mu je malo zasmetalo, i ta smetnja je ostala kao čvorić dok je pratio Donovanov usađeni vrat. Kada je Čelaski stigao pod nastrešnicu osetio se kao da je go, izložen, ili tako nekako, i, primoran da se ponaša kao da je sve u redu, prišao je Halu i nacerio mu se.
„Hoćeš da te poljubim? Možda zaboraviš“, rekao je Halu.
Hal je imao statistiku udarca 189 i ostao je na klupi zbog Džejmisona, momka sa koledža. Hal je pogledao ka Čelaskom. To je bio pogled totalnog neprepoznavanja. Hal mu nije čak ni odgovorio; ustao je i otišao do aparata s vodom. Čelaski je hitro prišao ogradi, leđima okrenut klupi.
Korpenson je bacao. Donovan je pogodio za dvostruki poen i vratio se do prve baze, visoko podižući noge, čarape su se isticale, nekako jarke boje. Čelaski je prišao gumenoj bazi. Tu su bili sudija, hvatač, bacač, trkači, publika. Sve je čekalo, sve je čekalo. Napolju je, možda, čovek pljačkao banku, ili je autobus pun putnika koji sede skretao iza ugla; ali ovde je bilo drugačije: bilo je namešteno, očekivano.. .ne kao to napolju: autobus, pljačka. Ovde je bilo… drugačije, stegnuto, zahtevno.
Zamahnuo je i promašio prvo bacanje, a ljudi su vikali. Bacač je nešto uzviknuo i bacio lopticu nazad. Ptica je promakla kroz vazduh, gore-dole, išla je negde, veoma brzo. Čelaski je pljunuo i zagledao se u beleg na zemlji.
Zemlja je bila veoma suva. Prva lopta.
Sledeća je došla spolja, baš kako mu je odgovaralo. Hitro je zamahnuo palicom, automatski, i gomila je zaurlala. Bio je to dug let, visoko iznad glava igrača na srednjem polju. Čelaski je gledao kako se loptica odbija od zida pored zastavice. Gomila je urlala bučnije nego ikad; urlala je bučnije nego što je Čelaski čuo tokom čitave sezone. Onda je Džejmison, koji je bio na klupi, počeo da viče na njega.
„Trči! Trči! Trči!“ vikao je.
Čelaski se okrenuo i pogledao u Džejmisona. Oči su mu bile skroz razrogačene i gorele su kao žeravice, bile su kao šolje vrele, fluidne materije. Lice mu je bilo zgrčeno, usne isturene, a Čelaski je posebno primetio nabrekle vene u crvenom vratu.
„Trči! Trči! Trči!“ vikao je Džejmison.
Sa tribina je doleteo podmetač za sedište. Onda još jedan. Gomila je bila toliko bučna da nije više mogao da čuje Džejmisona. Ono što je verovatno bilo ista ptica doletelo je natrag i promaklo, samo malo brže. Igrač sredine polja prizemljio je loptu. Buka je bila skoro nepodnošljiva. Čelaskog je pogodio podmetač i on se okrenuo da pogleda gomilu. Kad je to uradio, video je kako ljudi poskakuju gore-dole i mašu rukama. Podmetači, šeširi, flaše, sve je stizalo. Čelaski je na trenutak ugledao devojku u zelenoj suknji. Nije mogao da joj razazna lice, ili bluzu, ili jaknu. Video je zelenu suknju, i kako falte na zelenoj suknji poskakuju, nalik na senke. Onda ga je pogodio još jedan podmetač. Ožario ga je, posekao, osetio je toplotu. Na trenutak je bio ljut.
Bacanje je prešlo na drugog igrača, koji je prvi put izbacio aut. Buka je bila vulkanska, zaglušujuća, sumanuta. Džejmison je uhvatio Čelaskog za ruku, povukao ga je sa mesta bacača. Uočio je Džejmisonovo lice, prošarano crvenim i belim mrljama, izgledalo je debelo, kao da je na njega dodato nekoliko slojeva kože.
Čelaski je prišao klupi, a buka nije prestajala. Ekipa se raspoređivala po terenu, Hal ga je zamenio na spoljnoj poziciji.
Pod nastrešnicom je bilo hladno, bilo je mračno. Video je kofu i peškir prebačen preko ivice kofe. Ušao je dublje,video nečije ruke kako nervozno klize po klupi, kako neko prebacuje nogu preko noge.
Onda je Čelaski stajao pred trenerom, Hastingsom. Nije gledao u Hastingsa; samo je gledao u njegovu košulju, ispod V izreza na kragni. Onda je pogledao naviše. Video je da Hastings pokušava da govori, ali ne može.
Čelaski se hitro okrenuo i potrčao niz tunel koji je vodio u svlačionicu.
Kad je stigao tamo, zastao je na trenutak, gledajući sve te zelene kasete.
Napolju, gomila je i dalje vikala i neki od novinara su se gurali dole do Čelaskog, da ga pitaju šta nije bilo u redu.
Čarls Bukovski
Prevod: Flavio Rigonat