Tebi je lako.
Zavoliš i voliš
i time dišeš.
Nejake reči
postaju tvrđave
u kojima bi da me čuvaš.
Ja idem – a ne znam gde.
Ja sumnju rađam – jednim pokretom
umornih kapaka.
Čekam da nikne cveće
koje se ne stavlja u kosu,
koje će se onesvestiti
pred strahom
od mog straha
i moje samoće.
Jasna Đurđić