Ti si Gospod slomljenih,
Razapetih i iskrvarenih
Tokom svoje duge noći mučenja
U podrumu nekog zatvora.
Pregledaš oruđe
Svireposti i dodiruješ ga
Zadivljen ponosom
Koji ovi ljudi gaje prema svom zanimanju,
Dok im žene i majke
Ustaju da pođu na jutarnju misu,
Kud i ti sad moraš požuriti
Pre no što otkriju da su tvoji slomljeni udovi
I lice nestali sa krsta,
A jedna ili dve sveće još gore
Za tvog strašnog odsustva
Pod mračnim i veličanstvenim svodom.
Čarls Simić