Prepiska Umberta Eka i kardinala Karla Marija Martinija u knjizi “Vera ili nevera: Sučeljavanje” u izdanju čačanskog Gradca
Merilo razlikovanja Dobra i Zla
Kada čitate raspravu između milanskog nadbiskupa, rektora papskog univerziteta Gregorijana Karla Marije Martinija i Umberta Eka, jednog od vodećih italijanskih pisaca i teoretičara, osetite zdravu napetost dobrog dijaloga kakav se, nažalost, retko vodi
Čačanski „Gradac u svojoj prestižnoj biblioteci Alef objavio je knjigu „Vera ili nevera: Sučeljvanje“. Njeni autori su dvojica značajnih intelektualaca našeg vremena – italijanski profesor i književnik Umberto Eko i pokojni milanski nadbiskup kardinal Karlo Marija Martini (preminuo je 2012, a Beograd je posetio početkom ovog milenijuma), jedan od najblistavijih umova katoličke crkve novijeg vremena. Knjigu je za američko izdanje priredio Harvi Koks, a sa engleskog je prevela Sandra Kostadinov.
Pred nama je prepiska dvopjice velikih intelektualaca koji je inicirao milanski dnevni list Korijere dela Sera koji je tu prepisku i objavio. To je kvalitetna i plodotvorana rasprava dvojice ljudi suprotstavljenih gledišta – jedan je verujući, dok drugi nije. Oni nastoje da objasne svoja stajališta, uvažavajući razlike u mišljenjima. Kada čitate raspravu između milanskog nadbiskupa, rektora papskog univerziteta Gregorijana, Karla Marije Martinija i Umberta Eka, jednog od vodećih italijanskih pisaca i teoretičara, osetite zdravu napetost dobrog dijaloga kakav se, nažalost, retko vodi. Njih dvojica hrabro i odvažno otvaraju škakljiva i bolna pitanja za crkvu, društvo i svet. To su: pravo na prekid trudnoće, položaj žene u katoličkoj crkvi i druga pitanja, koja se sva svode na pitanje svih pitanja, ono o Dobru i Zlu. Kako možemo odlučivati šta je moralno ispravno u novom milenijumu u kojem će ljudske moći preći granice danas još nezamislive. Može li nam u tome samo pomoći Bog ili i za neverujuće, kako Umberto Eko u svome brilijantnom odgovoru pokazuje, postoji merilo razlikovanja Dobra i Zla?
Treba reći i to da je ova rasprava u Italiji objavljena u jeku velikog jubileja dve hiljade godina hrišćanstva, 2000. godine. Izazvala je veliku pažnju. Italijansko izdanje knjige propraćeno je komentarima i prilozima raspravi vodećih italijanskih intelektualaca. To su: Emanuele Severino, Manolio Zgalambro, Euđenio Skalfari, Indro Montaneli, Vitorio Foa i Klaudio Marteli. Budući da smo imali sreće da pročitamo italijanski original onda kada se i pojavio, činjenica da se ova knjiga konačno pojavila i na srpskom obradovala nas je i još jednom potvrdila da je reč o izdavaču koji slobodnomislećim čitaocima nudi kvalitetno štivo. Međutim, dobornamerno se pitamo, jer bi to bilo mnogo korisnije i ovdašnjem kulturnom kontekstu pristupačnije, zašto nije objavljen prevod italijanskog umesto američkog izdanja knjige. Američko izdanje, naime, jeste informativno, predgovor Harvija Koksa je korektan, ali sa evropskim, pa i srpskim, poimanjem mesta religije, crkve, verujućih i neverujućih u društvu i nema mnogo veze. Američko poimanje religije i njeno mesto u tamošnjem društvu je za nas Evropljane druga planeta o kojoj može da se piše nadugačko i naširoko. Čini nam se da bi prilozi koje su pisali italijanski intelektualci, sve ljudi od ugleda, našim čitaocima bili zanimljiviji i izazovniji za raspravu.
Tako je, predstavljajući knjigu, ugledni hrvatski stručni časopis „Crkva u Svijetu“ objavio. svojevremeno kada se knjiga pojavila kod naših suseda veliki prikaz ove knjige iz pera Nediljka A. Ančića koji između ostalog kaže i ovo: „Obojica se godinama bave suštinskim pitanjima teologije i filozofije i kao istaknuti sagovornici učestvuju u raspravama o rešavanju aktuelnih problema sadašnjice. Ali, ovde oni to čine na poseban način. Pritom autori ostavljaju po strani svoje akademske i ostale titule, apstrahuju svoje crkvene odnosno društvene uloge koje obavljaju i oslovljavaju se jednostavno svojim građanskim imenima. Namera im je da uđu u međusobni dijalog oko zajedničke etičke osnove između verujućih i neverujućih, posebno kod ključnih etičkih pitanja gde nedostatak konsenzusa može voditi u konflikte i dublja nerazumevanja na društvenom i političkom polju. Autori su svesni bitnih razlika u svojim polazištima. Ali izbegavaju da jedan drugog podučavaju, izbegavaju da međusobno otvoreno polemišu. Iako su u pitanju takoreći klasična teološko-filozofska pitanja, osetljive teme i gorući problemi današnjeg društva, očuvan je visok kvalitet dijaloga koji krase nenametljivost, relativno lagan i zanimljiv stil uz razumljivost i jasnoću argumenata. „
V. Matković
