Opis

Verner Zombart (Werner Sombart, 1863-1941), nemački ekonomista i sociolog. Bio je na čelu «Najmlađe istorijske škole» i smatra se jednim od vodećih kontinentalno-evropskih naučnika društvenih nauka prve četvrtine XX veka. Zombart je bio prvi sociolog koji je jednu svoju celu knjigu posvetio problemu društvenih pokreta – Socijalizam i društveni pokreti (Sozialismus und soziale Bewegung, 1896.). Njegovo poimanje i razumevanje društvenih pokreta bilo je inspirisano radovima Karla Marksa i Lorenca von Štajna (Lorenz von Stein). Po Zombartovom viđenju, u to vreme narastajući radnički pokret bio je posledica protivrečnosti inherentnih samom kapitalizmu. Njegovo najvažnije i najveće delo (sastavljeno iz šest tomova) je Moderni kapitalizam (Der moderne Kapitalismus, 1902.). U tom delu Zombart piše o istoriji ekonomije i ekonomskom razvoju kroz vekove. Iako su neo-klasični ekonomisti veoma kritikovali ovu knjigu, sporeći mnoge njene delove, ona i danas predstavlja vredno štivo za mnoge autore, među kojima su Fernan Brodel i škola anala.

Prikaz knjige: Verner Zombart, Luksuz i kapitalizam, Mediterran Publishing, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 2011, 208. str.

Pred nama je delo koje se prvi put na nemačkom jeziku pojavilo još 1922. godine. Na­ žalost, na srpski prevod če­ kalo se skoro devedeset godina. Uprkos činjenici da je Verner Zombart (Werner Sombart) svojevremeno bio izuzetno cenjen ekonomista i sociolog (preda­ vač na Univerzitetu Fridrih Vilhelm, danas Univerzitet Humbolt, koji je i tada, kao i danas, predstavljao jednu od najprestižnijih akademskih institucija u Evropi) i, pore­ đenja radi, mnogo poznatiji od svoj prijatelja Maksa Vebera, on nije dovoljno prevođen na srpski jezik. Do sada je samo njegovo prvo delo, Socijalizam i socijalni pokreti objavljeno u Srbiji, i to još davne 1922. godine.

Luksuz i kapitalizam spada u Zombartova dela koja se bave istraživanjem nastanka i duha kapitalizma, što je predstavljalo autorovu preokupaciju tokom celog života. Ono je plod ekonomsko­istorijskih istra­ živanja kojima je cilj bio pre­ rada njegove knjige Moderni ka­ pitalizam. U tom smislu, Luk­ suz i kapitalizam se nadovezuje na knjigu Jevreji i ekonomski život, odnosno predstavlja uvertiru za knjigu Rat i kapi­ talizam i sa njima čini organ­ sku celinu. U svom predgovoru autor napominje da bi isprav­ niji naslov trebao da glasi Lju­ bav, luksuz i kapitalizam. Već time Zombart eksplicitno izla­ že osnovnu ideju svoje knjige, a to je da je luksuz stvorio kapi­ talizam, dok je sa druge strane, sam luksuz plod legitimne, a još više neligitimne ljubavi. Sekularizacija ljubavi, zajedno sa vladavinom žene, ili kako to Zombart kaže ženke, dovela je do pojave luksuza, koji će stvo­ riti kapitalizam. Rasipništvo visokog društva može se stavi­ ti na teret ljubavnicama i su­ prugama. Drugim rečima, razvoj luksuza stoji u bliskoj vezi sa suprematijom ženke, bez obzira na njenu ulogu.

Kada govori o luksuzu, Zom­ bart ga poistovećuje sa potre­ bom za prefinjenošću, da bi za­ tim pojam luksuza dodatno suzio ograničavajući ga samo na lič­ ni luksuz, koji nastaje iz samo­ živih i materijalističkih mo­ tiva. On nastaje iz čisto čulne radosti u uživanju. Tako defi­ nisan luksuz zasnovan na čul­ nom uživanju, Zombart uspeva da poveže sa seksualnom željom i erotikom, a na kraju krajeva sa ljubavlju. „Sudeći prema želji za rafiniranjem i umnožava­ njem stimulansa, biće da njen uzrok, na kraju krajeva, leži u našem seksualnom životu: čul­ na naslada i erotika su, najzad, jedno isto. Zbog toga se prvi im­ puls za bilo kakvim razvitkom luksuza u velikoj većini svih slučajeva sigurno može svesti na nekakvo svesno ili nesve­ sno osećanje ljubavi“ (str. 78). Baš zbog toga, svuda gde se lju­ bavni život razvija prirodno i slobodno vlada luksuz. Time autor tvrdi da ljubav i luksuz u kombinaciji stvaraju moderni kapitalizam. Naravno, može se reći i da je luksuz oduvek posto­ jao u nekom obliku, pa tako i u srednjem veku i da svaki luksuz ne rađa kapitalizam. Zombart primećuje da je pod uticajem žena i ženske vladavine do­ šlo do kvalitativnih promena luksuza. Ranokapitalistički i srednjevekovni luksuz nisu ista stvar. U ranom kapitalizmu do­ lazi do tendencije za kućnjem, a luksuz sve više dobija pri­ vatni karakter i smešta se u kuću. Uređivanje i ulepšavanje doma predstavlja taktiku žen­ ke kako bi vezala mužjaka za se­ be. Zapravo, Zombart tvrdi da je smisao za udobnost i umetnost uređivanja stana delo kuritza­ na. Druga promena se očituje kroz objektivizaciju luksuza i njegov prelazak iz neproduk­ tivnog u produktivni luksuz. Ova promena je fundamentalno značajna za razvoj kapitalizma. Treća tendencija je usmerana ka čulnom doživljaju i rafinira­ nju. Luksuz više ne služi ne­ kakvim idealnim vrednostima (umetnost) već sve više teži niskim i animalnim instink­ tima. Kada luksuz postane stvar čula, on zahteva i rafiniranje, odnosno sve veću upotrebu fi­ zičkog rada i prefinjenih mate­ rijala da bi se izradili luksu­ zni predmeti. I ova tendencija prema Zombartu utiče na razvoj kapitalističkog oblika proiz­ vodnje. Četvrta promena stavlja sve veći naglasak na zbijanjae vremena. „Otakako se indivi­ dua otrgla iz zajednice koja će je nadživeti njen životni vek postaje merilo njenog uživanja. Svako ponaosob želi da doži­ vi i proživi što više od me­ na stvari. (…) Žena ne može da čeka. Zaljubljeni muškarac još manje“ (str. 117).

Prirodno, uz luksuz se ja­ vljaju i mnogi drugi činioci koji ga dodatno pospešuju: sla­ voljublje, pompa, pokondire­ nost, želja za moći i razmeta­ njem… Ovo postaje još očitije ako se luksuz svede na želju da se neko dobro pribavi pre nego što ga pribavi neko drugi. Taj elementarni nagon u posebnim okolnostima razvija se u pravcu razvoja luksuza. Na ovom mestu, Zombart ponovo uvodi erotiku, jer da bi se iz nagona za takmi­ čenjem javio lični luksuz, po­ trebno je da život već bude he­ doniziran i erotizovan. Upravo to se dogodilo u društvu 18. veka. Tako je već krajem srednjeg veka vladao veliki luksuz, da bi krajem 18. veka prešao sve gra­ nice.

Zombart posebno ističe spo­ sobnost luksuza da stvara trži­ šta. Drugim rečima, kada boga­ ti ne bi mnogo trošili siro­ mašni bi umrli od gladi. Time luksuz dovodi do razvoja kapita­ lističkih oblika ekonomije. „U nastanku modernog kapitalizma luksuz je pripomogao na veoma različite načine: on je, pri­ mera radi, odigrao suštinsku ulogu u prevođenju feudalnog u građansko bogatstvo (zaduživa­ nje). Tu ipak treba uzeti u obzir njegovu snagu stvaranja tržišta koju čovek sebi uopšte na taj na­ čin može da pojasni“ (str. 138). Grubo rečeno, rasipništvo se može smatrati ličnim porokom, ali utoliko ukoliko pospešuje trgovinu ono se pretvara u jav­ nu vrlinu. Luksuzna potrošnja utiče na organizaciju indu­ strijske proizvodnje i otvara vrata kapitalizmu. Time se Zom­ bart suprotstavlja tada domi­ nantnoj tezi, koja vodi poreklo još od Marksa, da se kapitali­ zam suštinski unapređivao geo­ grafskim širenjem i odnosima dobiti, osobito ekspolataci­ jom kolonija u 16. stoleću (str. 137). Takvu pogrešnu predstavu prihvatila je i istorijska ško­ la nacionalne ekonomije koja je smatrala da su prostorno šire­ nje, „udaljena dobit“ i „izvoz“ učinili kapitalističku orga­ nizaciju nužnom. Zombart do­ kazuje da mnoge kapitalistički organizovane industrije luksu­ za nemaju nikakve veze sa izvo­ zom, nego su čisto lokalne, kao i da sve izvozne industrije nisu kapitalističke. U skadu sa tim on obara i predstavu po kojoj je zanatstvo isto što i proizvod­ nja za mušterije, dok je kapita­ lizam proizvodnja za nepoznat krug potrošača. Suprotno tome nemački ekonomista tvrdi da kapitalizam postoji i kod pro­ izvodnje za mušterije, kao što i zanatstvo može proizvoditi za nepoznatog potrošača. Naravno Zombart je svestan da sam luksuz nije stvorio kapitalizam, nego da su i kolonije i moderna voj­ ska doprinele razvoju tržišta za kapitalističku proizvodnju, ali to nije centralna tema ove njegove knjige. To pitanje po­ drobnije je razmotreno u njego­ vim drugim studijama.

Razlozi koji luksuzne in­ dustrije čine pre podesnim za kapitalističku organizaciju su: priroda procesa proizvod­ nje, priroda dobiti (tražnja za luksuznim dobrima je elastič­ na i zavisi od mode i trenutnog kaprica bogatih) i istorijski razlog (odnosno veštačko za­ snivanje industrije luksuza). Ipak, najvažniji preduslov ko­ je je morao biti ispunjen da bi taj ekonomski sistem mogao da postoji ipak je bila dobit pri­ merena njegovoj suštini (str. 196). Jedina mogućnost sticanja velike dobiti bilo je ulaganje u luksuzne industrije.

Da bi dokazao ovu svoju te­ zu Zombart pristupa opsežnim istorijskim i ekonomskim is­ traživanjima pokazujući kroz koje promene je prolazio život u Evropi u 16, 17. i 18. veku i kako je došlo do razvoja luksuza, da bi zatim dokazao da kapita­ listička organizacija u trgovi­ ni, poljoprivredi i industriji nastaje kao trgovina, odnosno proizvodnja luksuzne robe. U tom smislu, Zombartova studija predstavlja ne samo ekonomsku, istorijsku i sociološku stu­ diju nego povremeno zalazi i u domen istorije umetnosti ili istorije privatnog života. Pri tome, autor svoje tvrdnje bazira na izuzetno bogatoj građi. U nju spadaju istorijske i ekonomske studije, putopisi, memoarska građa, razni izveštaji itd. Oni su potrebni kako bi se sa jedne strane mogao razumeti duh vre­ mena koje je stvorilo veliki luksuz, a sa druge strane prika­ zao odnos luksuza i kapitali­ zma.

Tako autor upućuje na poja­ vu dvorova od nastajanja većih kneževskih dvorova do stvara­ nja modernih dvorova i moder­ nog načina života. „Razumljivo je što su se upravo u Italiji stale da razvijaju osnovne ka­ rakteristike takvog života, bu­ dući da su se tu najpre ispuni­ li uslovi: propast višteštva, formiranje apsolutne države, preporod nauka i umetnosti, društveni talenti, veliko bo­ gatstvo i tako dalje“ (str. 13). Sa modernim dvorovima zapo­ činje i carstvo dvorskih dama, a sa njima i sjaj, galantnost i raskoš dvorskog života, odno­ sno dolazi do razvoja luksuza. Godišnji troškovi održavanja domaćinstva pojedinih fran­ cuskih vladara premašivali su ukupne javne prihode bogatih italijanskih gradova. Trošilo se na gradnju velelepnih dvora­ ca, gozbe i raskošne odore, a sve to ženama za ljubav. Upravo je madam de Pompadur predstavni­ ca čitave kulture ancien régime, ona je pre svega predstavnica ukusa i oblikovanja života pre­ ma spolja.

Pored razvoja dvorova dola­ zi i do rađanja nove vrste bogat­ stva, koju suprotno feudalnom bogatstvu autor naziva građan­ sko bogatstvo. Tako dolazi do promene unutar stare strukture društva. Stvara se jedan novi sloj. „Iz starog plemstva i no­ vog bogatstva u vidu novca, na­ ročito tokom dva stoleća izme­ đu 1600. i 1800, stvorio se jedan posve novi društveni sloj čiju ljušturu isprva i dalje čini feudalni životni stil. To, dru­ gim rečima, znači: veliki deo novih bogataša (nouveaux ric­ hes) uzdigao se u plemićki sloj“ (str. 20). Tako dolazi do stapanja otmenog plemstva i plebejskog novca, jer stara aristokratija nastoji da prati luksuzni ži­ votni stil novih bogataša. Do 17. stoleća gotovo da već nestaje staro, feudalno plemstvo, a sve novoosnovane plemićke poro­ dice potiču iz građanskog, pri­ vrednog staleža. Snaga i veli­ čina ovog upliva bitno će uti­ cati na promenu čitave struktu­ re plemstva. Luksuz koji nastaje na dvoru, postepeno se širi na sve krugove društva koji su bi­ li u bilo kakvoj vezi sa dvorom. Svi bogatiji ljudi bili su obu­ zeti istom potrebom za sjajem i raskoši. Tako se potreba za po­ kazivanjem i luksuzom posebno intenzivno razbuktala među no­ vim bogatašima. „Postoji po­ java koja se u našem kulturnom krugu stalno i iznova vraća – da ljudi iz naroda koji se brzo obo gate to bogatstvo koriste prete­ žno u luksuzne svrhe“ (str. 100). Zombart uočava paralelu između razvoja potrebe za luksuzom i napredovanja neplemstva, jer je­ dina osobina kojom se oni mogu odlikovati jeste sposobnost da vode život u izobilju.

Paralelno s tim od 16. sto­ leća dolazi do naglog razvoja velikih gradova koji u 18. veku postaju milionske metropole. Autor na ovom mestu ukazuje da su veliki gradovi zaista veli­ ki ukoliko su sedišta najvećih konzumenata ili većine konzu­ menata. Oni dakle, nastaju kao stecišta potrošnje. Zombart tvrdi da proizvodnja, trgovina i industrija nisu u stanju da stvore velike gradove. U doba kada nastaju veliki gradovi in­ dustrija još nije postala snaga izgradnje velegrada. Svoju tezu da veliki gradovi nastaju kao plod koncentracije potrošnje, pod pritiskom ranokapitali­ stičkog razvoja, Zombart pot­ krepljuje primerima Berlina, Pariza, Londona, Rima, Am­ sterdama… Oni su stoga steci­ šte luksuza, jer otvaraju nove mogućnosti vedrog i izobilnog života, a time stvaraju i sve nove oblike luksuza. Raskoš se neguje preko pozorišta, muzič­ kih i baletskih dvorana, finih restorana, hotela i prodavnica luksuzne robe.

Ipak, kao što smo već ukaza­ li, najveća promena dolazi usled sekularizacije ljubavi. „Ne znam koji je događaj važniji za čitavo oblikovanje života sta­ rog i novog društva do li pro­ mene kroz koje je prolazio odnos među polovima od srednjeg veka pa sve do rokokoa. Osobito raz­ umevanje za genezu modernog ka­ pitalizma najtešnje je povezano s tim da se na pravi način cene one temeljne promene kroz koje prolazi obavljanje te najvažnije stvari“ (str. 56). Ova promena, blisko je povezana i sa predhod­ no pomenutim procesima, jer se odnos prema ljubavi najpre me­ nja u okvirima dvorskog i ple­ mićkog sloja, kao i svih onih koji se na njih ugledaju. Zombart početak sekularizacije ljubavi smešta u 11. vek. Tu novo shva­ tanje ljubavi kao nečeg vedrog, slobodnog i zemaljskog šire mizengeri, trubaduri i lirski pesnici. Oni su začetnici mo­ dernog shvatanja ljubavi, koja se pretvara u uživanja i zajedno sa njim postaje sadržaj i svrha života. Život zarad ljubavi po­ staje smisao 18. veka. Novo hedo­ nističko­estetsko poimanje že­ ne i ljubavi imalo je svoj odjek i u sferi braka koji se razumevao kao spoj dve heterogene stvari – poretka i ljubavi. U ime ljubavi brak se degradira i ismeva. Na kraju se, uočava Zombart, brak i ljubav međusobno isključuju.

„Kada u jednom društvu pored vezane ljubavi počne da se gne­ zdi i ona slobodna, onda su žene koje služe toj novoj ljubavi ili zavedene devojke iz pristojnih porodica i brakolomke ili kur­ ve“ (str. 65). Autor se upušta u detaljno razmatranje istorije prostitucije počev od srednjeg veka i do promena do kojih u tim okvirima dolazi. Paralelno sa legitimisanjem ljubavi, koja je sama sebi svrha, i vanbračnih veza dolazi i do rafiniranja i dovođenja tih veza na viši ni­ vo, a ljubav postaje slobodna umetnost. Prihvatanje takvih ljubavnih veza širi se postepe­ no sa dvorova na sve društvene slojeve. Stvara se jedan poseban i poštovan sloj žena, raznih dvorskih dama, kurtizana, kon­ kubina, metresa, velikih lju­ bavnica i koketa. Dvorske dame i kneževske metrese zahvaljuju­ ći svojim čarima utiču na moć­ ne muškarce i usmeravaju toko­ ve kulturnog razvoja. Elegantne metrese i kurtizane vrše uticaj na formiranje ukusa pristojnih žena. One diktiraju kulturu i modu. Vremenom u velegradima broj građanskih metresa raste, a u višim slojevima se stvara običaj da se pored venčane su­ pruge izdržava i elegantna že­ na. Ovo se odnosi i na novi sloj finansijskog plemstva. Zombart ukazuje na ekonomski značaj ovog tipa ljubavi. „Troškovi koje su te veze i vezice (liaisons) pro­ uzrokovale (još će biti reči o tome) činili su najveće stavke u budžetima velikih finansije­ ra (…)“ (str. 72). Koliko su kur­ tizane i kokete formirale ukus dama u društvu, toliko su i pristojne žene, sledeći njihov stil, trošile velike sume nov­ ca na svoj polumondenski stil života. Zombart zaključuje da u takvom društvu kurtizana vodi glavnu reč i da se po njoj uskla­ đuje život. U tom društvu, bile su ispunjene osnovne pretpo­ stavke za razvoj velikog luksuza: bogatstvo, slobodno oblikovanje ljubavnog života, stremljenje pojedinih grupa stanovništva da se dokažu naspram drugih, život u velegradu koji je, pre 19. stoleća uvek bio središte luksuza (str. 79). Kada je utvr­ dio postojanje luksuza kao isto­ rijsku činjenicu, Zombart ga do­ vodi u vezu sa vladavinom ženke i razvojem kapitalizma. Dobar deo tog rasipništva se može staviti na račun nelegitimne ljubavi, dok su ostatak dugova napravile legitimne supruge.

Međutim, vladavina ženke nije odgovorna samo za kvanti­ tativno povećanje luksuza, nego i za njegovu kvalitativnu pro­ menu.

Kapitalistička privreda nastaje u okolnostima već po­ stojeće potrebe za luksuzom, a kapitalističke oblike razvija najpre trgovina i to luksuznom robom: lekovima, začinima, par­ femima, pigmentima za boju, nakitom, šećerom itd. „Trgovi­ na uopšte ne bi postojala bez uvoza luksuznih dobara, budući da bez njih ni ljudi tamo preko ne bi mogli da kupuju evropsku robu“ (str. 145). Čak je, u kraj­ njem slučaju i trgovina robljem služila proizvodnji luksuza i luksuznih dobara. U svom is­ traživanju Zombart uviđa da je međunarodna, kapitalistički vođena trgovina dobrima koja nisu luksuzna postojala samo u dva slučaja ­ žito i bakar. Isti je slučaj i sa trgovinom na malo. Štaviše sva kapitalistička trgovina na malo bavila se is­ ključivo luksuznom robom. Ti­ pičan predstavnik takve trgo­ vine je trgovac svilenom robom.

Luksuz je uticao i na stvara­ nje kapitalističke organizaci­ je u poljoprivredi, a to se dogo­ dilo kada je zemlja koju su obra­ đivali seljaci pretvorena u pa­ šnjake za ispašu ovaca kako bi se zadovoljila potreba za vunom. Vuna je sa druge strane bila ma­ terijal za proizvodnju finih, luksuznih tkanina. Takođe, na razvitak kapitalističke poljo­ privredne proizvodnje utiče i sve istančaniji ukus dobrosto­ jećih žitelja velikih gradova prema hrani što značajno pod­ stiče rast potražnje za poljo­ privrednim proizvodima. I u kolonijama poljoprivredna pro­ izvodnja znači proizvodnju luk­ suznih dobara. Tu takođe imamo na delu kapitalističku proiz­ vodnju, čak i kada ona počiva na neslobodnom, robovskom radu. Bez obzira na robovski rad svi elementi kapitalitičkog pred­ uzeća su ipak prisutni: vlada­ vina principa zarade, ekonom­ skog racionalizma, veličina, društvena podela rada između vođstva proizvodnje i radni­ štva.

Na kraju autor razmatra vezu između kapitalističke indu­ strijske proizvonje i luksuza i zaključuje da je tu veza između razvoja potrebe za luksuzom i razvoja kapitalizma jasna i opipljiva. Da bi ograničio po­ lje svog istraživanja Zombart definiše pojam luksuzne indu­ strije. Po njegovom mišljenju, obeležje koje suštinski odre­ đuje industriju luksuza jeste vrsta svojstva samog proizvede­ nog dobra. Drugim rečima, ako je proizvedeno dobro visokog kva­ liteta tada je i industrija ko­ ja ga porizvodi luksuzna. Autor dokazuje da su se industrije luk­ suza brzo raširile i postale kapitalistički organizovane, što podrazumeva proizvodnju na veliko i krupan kapital. To je slučaj sa industrijom svile, a predionice iz 14. veka su kolev­ ke proizvodnje na veliko. „Pa možda je i prvi potvrđeni slu­ čaj fabrike na kapitalističkoj osnovi tokom srednjeg veka u Evropi upravo industrija svi­ le“ (str. 173). Autor zatim raz­ matra i druge industrije: čip­ ke, ogledala, porcelana… da bi zaključio da ne postoji ni jedna jedina luksuzna industrija koja najkasnije do 18. veka nije pre­ vedena u kapitalističku for­ mu i proizvodila na veliko, a mnoge su od početka stvorene na kapitalističkoj osnovi što je slučaj sa industrijom stakla ili šećera.

Takođe, Zombart se bavi me­ šovitim industrijama, onima koje ne proizvode isključivo luksuzna dobra, i primećuje da oni delovi industrije koji pot­ padaju pod kapitalizam uvek proizvode luksuzne proizvode.

Dakle, iz starih zanata se iz­ dvajaju kapitalistički organi­ zovane industrije koje proizvo­ de luksuznu robu. To je slučaj sa industrijom vune. Onaj njen deo koji proizvodi fine i skupo­ cene tkanine već je veoma rano kapitalistički organizovan i proizvodi na veliko. „Drugim rečima: koliko industrija vune učestvuje u izgradnji modernog kapitalizma, utoliko predsta­ vlja luksuznu industriju“ (str. 179). Proizvodnja tkanina za ma­ osvnu upotrebu bila je zanatski organizovana. Isto važi i za industriju lana, šivenje, koža­ re, izradu šešira, građevinsku industriju itd.

Tako na kraju Zombart ukazu­ je na mogući put razvoja kapita­ lizma povezujući odnos prema ljubavi, vladavinu žene i veli­ ki luksuz sa stvaranjem kapita­ lističkih oblika proizvodnje. Potreba za luksuzom stvorila je potrebu za kapitalizmom. To bi značilo da kapitalizam ni­ je stvorila proizvodnja nego potrošnja, odnosno da je svako potrošačko društvo nužno i kapitalističko društvo. Domi­nantni životni stil u Evropi 18. stoleća zahtevao je nastanak kapitalistički organizovane trgovine, poljoprivrede i in­ dustrije.

Dušan Dostanić