Primena socioloških teorija

Opis

Verovati da nasuprot vladajuće klase trenutno stoji narod je iluzija. Nasuprot nje stoji, a to je potpuno druga stvar, jedna nova i buduća aristokratija koja se oslanja na narod. Već se pojavljuje blagi znak kontrasta između te nove aristokratije i ostatka naroda, nagoveštavajući da će se vremenom razvijati situacije slične onima koje smo videli u starom Rimu između aristokratije plebsa i njenog ostatka, ili kao u italijanskim republikama između starijih i mlađih esnafa. Sukobi ovih drugih, barem delimično, liče na sukobe koji se javljaju između starih i novih sindikata u Engleskoj… Značajno je spomenuti da su, do sada, skoro svi politički predvodnici nove aristokratije bili buržuji, to jest, pripadnici stare aristokratije koja je dekadentna po karatkeru ali ne i po inteligenciji. Između ostalog, jedan od uzroka te činjenice je neprihvatljivo ponašanje naše buržoazije zbog čega njen bolji deo prelazi na stranu protivnika, koji god da su. Na taj način vladajuća klasa još više slabi i postepeno propada gubeći svoje najsnažnije, najmoralnije i najpoštenije ljude… Čini se verovatnim da će se menjati trenutna srazmera između vođa buržoaskog porekla i vođa radničkog porekla nove aristokratije, i to u korist broja radnika, zbog toga što radnička klasa postaje sve aktivnija, obrazovanija i jača.

Cirkulacija elita je teorija o promeni režima koju je opisao italijanski sociolog Vilfredo Pareto (1848—1923).

Promene u režimu, revolucije, ne dešavaju se kada je vladajući sloj svrgnut od onih ispod njih, već kada jednu elitu zameni druga elita. Uloga običnih ljudi ne podrazumeva da su oni pokretači ili učesnici u tim promenama, već oni prate i podržavaju jednu ili drugu elitu.

Pretpostavke

Osnovni aksiom za Pareta je da su ljudi nejednaki fizički, kao i intelktualno i moralno. U društvu, kao u celini, tako i u bilo kom sloju i grupaciji, neki ljudi su više nadareni od drugih. Oni koji su najsposobniji u bilo kojoj grupaciji predstavljaju elitu.

Termin elita nema nikakvih moralnih ili počasnih konotacija kod Pareta. On prosto označava “klasu ljudi koja ima najviši indeks u svojoj grani delatnosti”. Pareto tvrdi: “Bilo bi nam od pomoći ako bismo ubuduće [elitu] podelili na dve kalse: vladajuća elita koja obuhvata pojedinace koji direktno ili indirektno igraju značajnu ulogu u vladi i nevladajuća elita koja obuhvata ostale”. Njegova glavna diskusija se fokusira na vladajuću elitu.

Dvosmislenost

Postoji dvosmislenost u Paretovom shvatanju pojma elite. U nekim odlomcima, kao i u prethodnom citiranom, čini se da su oni koji zauzimaju elitne pozicije, po definiciji, najkvalifikovaniji. Ali, u mnogi drugim odlomcima Pareto tvrdi da se ljudima dodeljuju elitne pozicije na osnovu toga kako su obeleženi (u društvu). To znači da ljudi kojima su dodeljene elitne pozicije možda nemaju potrebne sposobnosti, dok oni koji nisu obeleženi možda imaju.

Može se primetiti da je Pareto verovao da samo potpuno otvorenom društvu, ona koja imaju potpunu društvenu pokretljivost, bi pozicija elite bila u potpunoj korelaciji sa superiornim kapacitetom. Samo pod tim uslovima bi vladajuća elita bila sastavljena od ljudi koji su najsposobniji da vladaju. Stvarna društvena činjenica je da prepreke kao što su “nasledno bogatstvo”, porodične veze i slično sprečava slobodno kretanje pojedinca kroz redove društva, pa oni koji nose obeležje elite i oni koji poseduju najveće sposobnosti teže da se razlikuju u manjoj ili većoj meri.

Društvena pokretljivost

S obzirom na verovatnoću neslaganja između pripisanih pozicija elite i stvarnih postignuća i sposobnosti, Pareto je strastveni zagovornik maksimalne društvene poktetljivosti i karijere koja je otvorena za sve. Video je opasnost da će elitne pozicije, koje su nekada zauzimali muškarci sa pravim talentom, vremenom prisvojiti muškarci lišeni tog talenta.

Kada vladajuće ili nevladajuće elite pokušaju da se zatvore prilikom priliva novijih i sposobnijih elemenata osnonve populacije, kada je kruženje elite onemogućeno, socijalna ravnoteža je narušena i društveni poredak će se raspasti. Pareto je tvrdio da ako vodeća elita “ne nađe načine da se prilagodi izuzetnim pojedincima koji su došli na čelo klasa”, stvoriće se neuravnoteženost u političkom telu i društvu, sve dok ovo stanje ne bude ispravljeno, bilo kroz nova otvaranja kanala mobilnosti ili putem nasilnog svrgavanja stare neefikasne vladajuće elite od strane nove koje je sposobna da vlada.

Vladajući sloj

Pareto je predstavio društvenu taksonomiju koju čine šest klasa, počevši od Klase I do Klase VI. Klasa I odgovara avanturističkim “lisicama” kod Makijavelija, a Klasa II konzervativnim “lavovima”,” a posebno u vladajućoj eliti.

Ne samo da su inteligencija i sklonosti nejednako raspoređene među članovima društva, već je i sve ostalo takođe. U normalnim okolnostima, ostali “konzervativni” članovi Klase II su dominiraju u masama i to ih čini pokornim. Vladajuća elita, međutim, ako želi da bude efektivna, mora da predstavlja celinu koja se sastoji od pojedinaca koji imaju jaku mešavinu elemenata i iz Klase I i iz Klase II.

Idealna vladajuća klasa sastoji se iz razumne mešavine lavova i lisica, tj. od muškaraca sposobnih za presudne i snažne akcije, kao i drugih koji su maštoviti, inovativni i beskrupulozni. Kada nesavršenosti u kruženju vladajuće elite sprečavaju postizanje takvih razumnih mešavina među vladajućim slojem, onda se režimi pretvaraju ili u krajnje konzervativnu i propalu birokratiju, nesposobnu za obnovu i adaptaciju, ili u slabe rižime u kojima se prepiru advokati i retori nesposbni za odlučno i snažno delovanje. Kada se ovo desi, oni nad kojima se vlada će uspeti u svrgavanju svojih vladara i nove elite će pokrenuti efikasnije režime.”