Piše: Eugen Herigel
Budistički misticizam razlikuje se od svih drugih po isticanju metodične pripreme za mistički život. On je od meditacije načinio umetnost, u kojoj tehnika ne samo da, kao u svakoj umetnosti, igra svoju punovažnu ulogu, već i zauzima nesvakidašnje značajno mesto. Tehnika otuda obavlja službu sasvim neprocenjive vrednosti: oslobađa praksu misticizma od činioca slučajnosti. Ona, takođe, opisuje napore usredsređivanja koji vode do samoudubljivanja kao “puta”, ali nigde drugde sam taj put, odnosno postupak meditacije, ne stiče tako fundamentalnu važnost.
Daleki istok beskrajno duguje Budinom putu koji je proizveo jedinstven tip svetog čoveka. Nije na nama da ovde istražujemo da li je jednom dostignuti visoki nivo posvuda očuvan u budizmu sve do današnjih dana; niti da li se strogi metod izvrgao u rutinu a prosvetljenje u ezoterijsko znanje.
Naše zanimanje je zen budizam. Mi nećemo razmatrati kada se, kako i kroz šta on uzdigao, već samo zašto se dogodilo da je zen, iako suštinski deo budizma, u pogledu svog metoda preuzeo drugačiji tok u odnosu na klčasičnu budističku mističku meditaciju.
Uočljiva je činjenica da u budizmu prosvetljenje sadrži čistu viziju istih onih istina sa kojima delo meditacije započinje. uvidi koji podstiču povlačenje iz sveta vraćaju se ponovo u apstraktnoj formi, lišeni svake primese emocije, potvrđujući time izvorni Budin doživljaj koji ga je pokrenuo na put prosvetljenja. Nije li ovaj ishod objašnjen činjenicom da tema meditacije postaje, takoreći, fiks-ideja?
Budizam polazi od pretpostavke da je život patnja. Ali, šta da je izvorni doživljaj bio drugačiji: da se život doživljavao kao užitak, a svet kao prekrasna harmonija – ne bi li prosvetljenje bilo shodno tome obojeno? Tada bi bilo veoma teško razumeti zašto bi bilo ko mogao poželeti da odvoji sebe od takvog divnog i skladnog sveta.
Očigledno da niko meditirajući na sličan način nikada ne stiže izvan sebe. On ne osvaja ono izvan mišljenja i ne-mišljenja, užitka i patnje, i slično, već samo doseže zonu ravnodušnosti., koju objavljuje kao nešto “Izvan”. Čime je, onda, unio mystica (mističko jedinstvo) izvedena? Sve što je meditant učinio jeste da je odvojio samog sebe od onog što ne pripada njegovoj istinskoj prirodi, pronalazeći, kao doslednu posledicu, čak i u najdubljem sloju svoga bića, tek sebe samog.
Otuda je logično da mora biti moguće praktikovati meditaciju i koncentraciju bez utvrđivanja teme, odnosno slediti put bez pridržavanja za bilo šta čvrsto i objektivno, bez ijedne filozofske pretpostavke ma koje vrste, ne doživljavajući svet bilo kao prepun tuge, bilo ispunjen radošću, nezaslužan niti mržnje niti ljubavi, već samo kao privremen, kakav on jedino može biti. “Filozofija” bi otuda, pre mogla biti proizvod prosvetljenja. A da prosvetljenje postoji, sam Buda je obećao. Možda će se ono ispostaviti sasvim različito od onog budističkog, ako ništa u njemu ne bude sugerisano. Budin put ukazuje da ovako nešto mora biti moguće. Zato u budizmu postoji stupanj ravnodušnosti kada se stoji na neutralnoj tački između znanja i ne-znanja, kada se vlastita svest više ne upućuje nikuda i ničemu. Ali, u budističkoj meditaciji čovek je opterećen svim prethodnim stupnjevima.
Šta bi se dogodilo ako biste od samog početka meditirali na jedan “unapred nepromišljen” način? Jednostavno praktikujući utonuće u sebe samog., postajući poptuno praznim, bez programa, puštajući da dođe ono što mora doći?
Ovo je put zena. Ne možemo reći otkada se “Ništa” sagledavalo na ovaj način, ali postojanje zena u Kini i Japanu pokazuje da je traganje bilo uspešno, a da je ono odista briljantno nastavljeno dokazuje vitalnost zena do današnjih dana. I samo je jedna stvar ostala teška za razumevanje: koji bi razlog sledbneik zena imao da se okrene od sveta ako je njegovo držanje prema svetu, sa filozofske tačke gledišta, u celosti neutralno? Ovome se može dati jedno istorijsko objašnjenje: on je znao da postoji prosvetljenje, kao i put do njega. Kasnije je on mogao reći da je iskustvo kroz koje je on prošao bilo “veliko oslobođenje”. Ali, od čega? I u kom smislu?
Nastaviće se