ARIJANA, SUZANA, REBEKA, DŽONI…Ove žene obeležile su život i pesme Leonarda Koena
M.K.
Nekoliko žena obeležilo je život (i pesme) Leonarda Koena, mnoge su bile zaljubljene u njega, ali njegov biograf Silvi Simons tvrdi da je muzičar imao problem da tu ljubav uzvrati “jer su romantične veze stajale na putu izolaciji, distanciranju i čežnji koje je njegovo pisanje zahtevalo”.
Kada je imao 13 godina Koen je proučavao neku knjigu o hipnozi i rešio da oproba u praksi ono što je naučio. U jednoj seansi uspeo je da natera kućnu pomoćnicu da skine odeću. To mnogo govori o Leonardovom mesijanskom glasu i odnosu sa ženama, piše Silvi Simons u knjizi “I’m Your Man: The Biography of Leonard Cohen” (2012). Ona Koena prikazuje kao čoveka sa komadićem leda u svom srcu, muškarca koji je oterao od sebe mnoge predivne žene koje su ga volele.
Koen je jednom rekao da je oduvek čeznuo da bude u “društvu žena” ali da je zaljubljivanje za njega bilo “sve samo ne prosto k’o pasulj”.
- Dobijao sam divnu ljubav ali nisam bio sposoban da uzvratim istom merom – priznao je.
Merijen Ilen (Marianne Ihlen, 1935-2016)
Norvežanka Merijen Ilen (1935-2016), bila je Koenova prva muza. Upoznao ju je 1960. dok je živeo (od pisanja) na grčkom ostrvu Hidri. Ona je tada bila udata i, prema Koenovim rečima, “najlepša žena koju je ikada upoznao”. Živela je na ostrvu sa tadašnjim suprugom, norveškim piscem Akselom Jensenom. Međutim, dok je ona bila u Norveškoj, gde je rodila njihovog sina, Aksel je boravio na Hidri i jurio ženske. Merijen se vratila u Grčku sa četvoromesečnom bebom i shvatila da je njen muž sa drugom. Usred te priče u njen život ušao je Leonard Koen.
- Čekala sam u radnji, na kasi, kad se Leonard pojavio na vratima. Sunce je bilo iza njega pa mu nisam dobro videla lik, samo konture. “Hoćeš li da nam se pridružiš, mi sedimo ispred?”, upitao me je. Sedeo je sa još troje-četvoro lokalaca. Tada nisam znala da je on već bio upoznat sa Akselovim švrljanjem i mislim da je osećao veliko sažaljenje prema meni i bebi. Ali dobro se sećam, kad su nam se oči prvi put srele, da sam osetila žmarce duž celog tela. Kad sam se vratila kući zatekla sam Aksela u krevetu s drugom. Ništa mi nije smetalo. Osećala sam se kao da letim – opisala je Merijen svoj sudbonosni susret sa Koenom.
Ubrzo su postali ljubavnici i počeli da žive zajedno. Bili su u vezi nekoliko godina. Merijen je bila inspiracija za pesmu “So Long, Marianne” (1967) u kojoj joj je Leonard, na svom debi albumu, uputio nežno zbogom. Njena fotografija nalazi se na poleđini Koenovog drugog albuma “Songs from a Room” (1969) a posvećena joj je i pesma “Bird on the Wire”.
- On me je mnogo čemu naučio a ja se nadam da sam mu podarila stih ili dva – rekla je Merijen pre nekoliko godina.
Kada je letos otkriveno da Merijen umire od leukemije, Koen joj je napisao dirljivo pismo:
“Došlo je vreme kada smo toliko matori da nam se tela raspadaju i mislim da ću vrlo brzo krenuti za tobom. Znaj da sam tako blizu iza tebe da, ako ispružiš ruku, mislim da ćeš moći da dotakneš moju. Znaš da sam te uvek voleo zbog tvoje lepote i mudrosti, ali ne moram ništa više da kažem, ti to sve već znaš. Sada ti samo želim srećan put. Zbogom, stara prijateljice. Beskrajna ljubavi, vidimo se dole niz put”.
Merijenin prijatelj Jan Kristijan Molestad otkrio je da je Koen napisao pismo u roku od dva sata i da je Merijen bila potpuno svesna i srećna što joj je muzičar podario još jednu posvetu posle toliko decenija.
Molestad je preneo da joj je pročitao pismo i da, kad je čula “ako ispružiš ruku”, Merijen zaista ispružila svoju. Dva dana kasnije je izgubila svest; preminula je 29. jula. Tri meseca i koji dan kasnije i Koen je pošao “dole niz put”, da je sretne.
Suzana Elrod (Suzanne), 67
Godine 1968. tada 34-godišnji Leonard upoznao je 19-godišnju Suzanu Elrod, u njujorškom hotelu Plaza gde je on pisustvovao času iz sajentologije a ona živela sa nekim biznismenom. Ubrzo se preseilila u njegov aprtman u hotel Čelsi.
Dobili su dvoje dece: sina Adama (rođen 1972) i kćerku Lorku (1976), nazvanu po Federiku Garsiji Lorki. Adam je kasnije i sam postao muzičar i ima sina a Lorka se bavi kulinarstvom i antikvitetima a sa Rufusom Vejnrajtom ima ćerku.
Suzana Elrod je umetnica iz Los Anđelesa. Autorka je fotografije za omot albuma “Live Songs” (1973) a sama se našla na omotu za “Death of a Ladie’s Man”. Ona je i Dark Lady (crna dama) u Koenovoj knjizi nazvanoj po tom albumu.
Suzana Elrod uporedila je svoj i Leonardov odnos sa paukovom mrežom, “toliko je bio složen”. Ona je, međutim, dodala da se tokom veze uvek osećala kao da je bila u braku i da je Leonard “najodgovornije biće na planeti. Uvek je bio tu za decu”. Leonard i Suzana raskinuli su 1979.
Suzana Verdal (Suzanne)
Zanimljivo, jedna od Koenovih najpoznatiji pesama, “Suzanne”, ne odnosi se na Suzanu Elrod već na Suzanu Verdal, bivšu suprugu Armana Vajankora, Leonardovog prijatelja i vajara iz Kvebeka.
- Suzana i Arman su bili zapanjujuće atraktivan par u Montrealu u to vreme, vrlo lepi i zgodni. Svi muškarci bili su zaljubljeni u Suzanu a sve žene u Armana – rekao je Koen jednom prilikom.
Suzana Verdal je u 1998. ispričala kako pamti druženje sa Koenom:
- Upoznali smo se u Montrealu kada sam ja bila nekoliko meseci u vezi sa Armanom, ali smo počeli da se viđamo tek tri-četiri godine kasnije. Leonard me je upoznao kao zaljubljenu školaricu i pratio moje sazrevanje u umetnicu, Armanovu ljubavnicu, potom suprugu.
Leonard Koen nikada se nije ženio. Kaže da su ga “strah” i “kukavičluk” sprečavali.
Počeli smo intenzivno da se družimo početkom šezdesetih, kada smo se Arman i ja razdvojili i ja sam se, sa ćerkom Džuli, preselila u jednu kuću uz reku. Leonard me je često posećivao, zajedno smo pili čaj, jeli mandarine i pričali o raznim temama.
Izgleda da me je “ispijao” mnogo više nego što sam ja toga bila svesna. Ja sam pričala i šetala i plesala a on bi se samo zavalio i upijao sve to. Nisam uvek dobijala povratnu reakciju od njega, ali sam osećala da je prisutan. To je teško objasniti, skoro da smo čuli misli onog drugog bila je to vrlo jedinstvena veza.
Ja sam bila ta koja je postavila granice jer je Leonard bio vrlo seksualan, privlačan i harizmatičan muškarac ali nekako nisam htela da pokvarim tu dragocenost, to beskrajno poštovanje koje sam imala prema njemu, prema našem odnosu. Mislila sam da bi seks to nekako unizio.
Posle pesme “Suzanne” je postao velika zvezda i naš odnos se vremenom promenio. Ja sam se preselila u SAD, dosta sam putovala i ponekad bih naletela na njega. Jednom mi je, posle koncerta, rekao, “O, Suzana, darovala si mi predivnu pesmu” i to je bilo lepo. Ali imali smo i druge, gorke trenutke, o kojima ne želim da pričam.
Džoni Mičel
Kantautorka Džoni Mičel bila je u vezi sa Koenom tokom nekoliko meseci između 1967. i 1968. Upoznala ih je Koenova producentkinja Džudi Kolins na Festivalu folk muzike u Njuportu 1967. On je imao je 33 godine kad su se upoznali, Džoni je bila deset godina mlađa. Živeli su između Njujorka i Montreala.
- Sa njim je bilo teško razgovarati, bio je tako dalek. Nije se mnogo toga dešavalo van spavaće sobe. Pomišljala sam, “Ma, mora da ima nešto više od toga”. Stalno sam ga nešto zapitkivala, a on mi je govorio, “O, Džoni, tvoja pitanja su tako divna” ali je izbegavao odgovore – kazala je Džoni.
Nakon raskida opisala ga je kao “budoarskog pesnika” koji je krao od Kamija i Lorke. Ipak, u pesmi “A Case of You” je preko mape Kanade nacrtala Koenov lik. O toj vezi napisala je pesmu “Rainy Night House”. Nezvanično, Koenu su posvećene i numere “That Song About The Midway” i “The Gallery”.
Prvi put uloge su bile okrenjene: Leonard je bio muza jednoj ženi. Kasnije je ispričao:
- Sećam se da me je neko pitao, “Kako ti se dopao život sa Betovenom?'”, “Nije mi se dopao”, odgovorio sam. Ko bi to izdržao? Ona je talentovani genije. I odlična slikarka, takođe – priznao je Koen.
Priča se da je Mičelova jednom rekla prijateljima: “Ja sam grupi samo za Pikasa i Leonarda”.
U zavisnosti od izvora i njihovih pristrasnih gledišta, vezu je okončao ili Koen iz nepoznatih razloga ili je podstakao Mičelovu da je prekine jer je on bio zaintersovan za druge žene.
Dženis Džoplin (Janis Joplin, 1943-1970)
Po svoj prilici kratkotrajna afera između Koena i Džoplinove svodi se na rekla-kazala, jedino je izvesno da se dogodila, jer se Leonard jednom prilikom izlanuo, dok je najavljivao pesmu “Chelsea Hotel No2” (1974), tamo neke 1976. godine. To je možda i jedina pesma u kojoj jedna pop zvezda peva o seksu sa drugom pop zvezdom: “Rekla si mi tada da više voliš zgodne muškarce ali da ćeš napraviti izuzetak za mene… p…a si mi ga u nepospremljenom krevetu, dok su limuzine čekale na ulici”.
(You said to me then, you preferred handsome men, but for me you would make an exception … giving me head on the unmade bed, while the limousines wait in the street).
U jednom intervjuu iz 1994. otkrio je koliko se kaje zbog toga:
- U mom profesionalnom životu desila se jedna nesmotrenost jer sam povezao ženu sa pesmom u kojoj pominjem “p…a si mi ga”. Oduvek sam mrzeo taj rečnik iz muške svlačionice. Nikada nisam govorio o ženama sa kojima sam bio intiman, ali nekako sam povezao pesmu sa Dženis Džoplin, ne sećam se kada, i od tada se kajem. Ako postoji neki način da se izvinim duhu, želim da joj se izvinim zbog ove nepromišljenosti – rekao je Koen.
No, Dženis mu nije ostala dužna, iako tada nije znala da će Koen napisati pesmu. Evo njene izjave iz 1969:
- Nekad ste sa nekim jer ste ubeđeni da imaju nešto da vam kažu ili prosto želite da budete u njihovom društvu. I ništa ne dešava ali vi sebe uporno ubeđujete da će da se desi. On ćuti. Neraspoložen je, šta li. Ali vi ste uz njega sve vreme, trtljate nešto, baljezgate, muvate se tu, pokušavate da mu se dodvorite, kad, negde u četiri ujutru, shvatite da će taj dr…ija i dalje nastaviti da leži, nepomično i da me neće kr…ti. To mi se stvarno dogodilo, majke mi, dva puta: sa Džimom Morisonom i Leonardom Koenom. Čudno, jer to su bila jedine dve važne osobe koje sam pokušala da… bez da su mi se stvarno dopale u početku, samo zato što sam znala ko su i što sam htela da ih upoznam… I obojica mi nisu dala ništa… Ne znam šta to znači. Možda samo da su bili previše drogirani.
Rebeka de Mornej (Rebecca de Mornay, 57)
Tokom devedesetih godina Koen je bio u vezi sa glumcom Rebekom de Mornej. Ona je bila koproducent njegovog albuma “The Future” (1992) koji je Leonard njoj posvetio, uz citat iz “Prve knjige Mojsijeve” u kome Rebeka (Reveka) odlazi na bunar i napaja kamile Eleazarove, nakon što se on molio bogu za pomoć. Eleazar (na hebrejskom “Bog je moja pomoć”) je Koenovo hebrejsko ime i on se često predstavljao kao Eleazar Koen.
Nakon što je veridba sa Rebekom raskinuta, Koen je otišao u budističko odmaralište u Kaliforniji gde mu je duhovni vodič bio monah Ruši. Tamošnji rituali i višečasovne meditacije bili su melem za Koenovu depresiju i melanholiju od kojih je ptaio dobrim delom svog života. Putovao je i u Indiju i konačno pronašao mir na početku osme decenije života.
Andžani Tomas (Anjani Thomas , 57)
O Koenovoj vezi sa havajskom pevačicom Andžani Tomas, tokom prve decenije ovog veka, ne zna se mnogo kao, uostalom, ni o drugim Koenovim vezama.
U knjizi “I’m Your Man” Simonsova je istakla da je bivši suprug Tomasove, advokat u muzičkoj industriji, besplatno zastupao Koena u parnici protiv njegove bivše menadžerke (koja ga je opelješila), a na kraju i sam postao njegov menadžer. Kako to? Simonsova podseća da je Koen bio odličan hipnotizer i šarmer, koji je vežbao još kao dečak na svojoj kućnoj pomoćnici.
Koen se sa svojom reputacijom srcelomca našalio u knjizi “Book of Longing”:
“Moja reputacija švalera je bila šala/ Izazivala je u meni gorak osmeh/Desetine hiljada noći/Provodio sam sam”
(My reputation /as a ladies’ man was a joke / It caused me to laugh bitterly / Through the ten thousand nights / I spent alone)