Piše: Božo Koprivica
Dragoslav Šekularac (1937), Jugoslavija
Klubovi: Crvena Zvezda, Karlsrue, OFK Beograd, Milionarios iz Bogote, Santa Fe
Dragoslav Šekularac je odigrao devet utakmica na svetskim prvenstvima. Toliko utakmica nije odigrao nijedan jugoslovenski fudbaler. Igrao je na Svetskom prvenstvu u Švedskoj i na Svetskom prvenstvu u Čileu. Šekularac je bio u timu koji je osvojio srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u Melburnu 1956. Na Kupu nacija (danas Evropsko prvenstvo) u Parizu, 1960, Jugoslavija je bila druga, a Šekularac je bio među četiri najbolja igrača prvenstva. Na Svetskom prvenstvu u Čileu Jugoslavija je bila četvrta. Garinča je najbolji igrač tog prvenstva, a drugi je bio Šekularac. Da su na to svetsko prvenstvo otputovali Vasović, Miladinović, Samardžić i Čebinac, Jugoslavija bi bila u finalu. Pele je na drugoj utakmici bio povređen i veliko je pitanje da li bi Garinča pobedio Jugoslaviju sa Šoškićem, Durkovićem, Jusufijem, Šekularcem i Galićem.
Dragoslav Šekularac je posle tog prvenstva mogao da pređe u Juventus iz Torina, ali je transfer sprečen iz državnih razloga. Morao je ostati da veseli narodne mase.
Na kraju te 1962. bio je četvrti među najboljim fudbalerima Evrope; Masopust, Euzebio, Šnelinger i Šekularac. Te godine bi sigurno dobio Zlatnu loptu kao najbolji evropski igrač da nije bilo incidenta sa sudijom Tumbasom na utakmici u Nišu. Šekularac je kažnjen dvogodišnjom zabranom igranja. Jednom fudbalska, drugi put državna birokratija, kaznila ga je sa ukupno tri godine zabrane igre. Šekularac je imao svojih kaprica, ali njega više nisu razumeli, pa je kao najbolji igrač mnogo više ispaštao nego što je to moralo biti. U Crvenoj Zvezdi je igrao deset godina i za to vreme Zvezda je bila pet puta prvak države. Za Crvenu Zvezdu Šekularac je odigrao 375 utakmica i postigao 119 golova. Poslednju utakmicu za crveno-bele odigrao je 24. septembra 1971. protiv Benfike. Igrao je sa Džajićem, Aćimovićem, Bogićevićem, Krivokućom, Karasijem, a sa druge strane je bio Euzebio sa Benfikom. Na toj utakmici bio je najbolji igrač. Postigao je i lep gol. Na kraju te utakmice kapiten Zvezde Dragan Džajić krenuo je da promeni dres sa Euzebiom, ali ga je veliki Portugalac mirno prošao i promenio dres sa naboljim igračem Crvene Zvezde, Šekularcem.
U sezoni 1967/1968 Miloš Milutinović i Dragoslav Šekularac igrali su za OFK Beograd, Na svim utakmicama koje su igrali u Beogradu Omladinski stadion bio je dupke pun. Bio je to dar Beograda dvojici najdarovitijih jugoslovenskih igrača, dvojici igrača koji pripadaju onoj tako retkoj porodici ukletih pesnika. Prva utakmica koju su igrali Milutinović i Šekularac zajedno bila je utakmica Jugoslavija-Engleska, 1957. Tada je prvi put igrao taj strašni trio, Milutinović, Veselinović, Šekularac. Jugoslavija je pobedila Englesku sa 5:0.
Dezmond Heket, komentator Dejli ekspresa napisao je: Bio sam prisutan na mnogim sahranama engleskog sporta, ali ovako duboku crninu nisam nosio...Naš veliki half Klejton, dovoljno iskusan i dovoljno uporan borac, ovoga puta ličio je na nedozrelog dečaka pred tim crnpurastim mladićem koji nije znao za milost.
Dragoslav Šekularac je bio jedina prava svetska zvezda u jugoslovenskom fudbalu (imali smo još nekoliko igrača koji su bili po kvalitetu kao Šekularac), zvezda koja je znala da nosi tu slavu.
Dragoslav Šekularac je bio najbolji prijatelj sa igračima Partizana Fahrudinom Jusufijem i Zoranom Miladinovićem. I baš Zoranu Miladinoviću jednom je rekao: Moji driblinzi su išarali dvadeseti vek i dvorište Druge muške gimnazije.