Potkrepljujući pomoću knjiga i razbacanih listića, koji su ležali pred njim na stolu, svoja razlaganja raznovrsnim primerima i anegdotama, pa čak recitujući i stihove u više mahova, doktor Krokovski je govorio o užasnim oblicima ljubavi, o čudesnim, bolnim i strahotnim promenama njenoga lika i njene svemoći. Među svim prirodnim nagonima, rekao je, ona je najkolebljivija i najviše ugrožena, iz osnova je sklona zabludelosti i strašnoj izopačenosti, a u tom nema ničeg čudnog. Jer taj moćni impuls nije ništa jednostavno, on je po svoj prirodi mnogostruko složen, i to – ma kako legitiman u celini izgledao – sastavljen je sve iz samih izopačenosti. Ali kako, i to s pravom – tako nastavi doktor Krokovski – kako sasvim odbijamo da na osnovu izopačenosti delova zaključimo da je izopačena i celina, to smo neminovno prinuđeni da legitimnost celine, ako ne potpuno a ono bar delimice, prenesemo na pojedine izopačenosti.
To zahteva logika, i on moli svoje slušaoce da to imaju na umu. To su duševni otpori i korektivi, instinkti pristojni i od reda, nekakvog – gotovo bi rekao buržoaskog kova, pod čijim se izjednačujućim i ograničavajućim dejstvom razni izopačeni delovi stapaju u ispravnu i korisnu celinu – pored svega čest i srećan proces, ali čiji se ishod (kako malo prezrivo dodade doktor Krokovski) ne tiče ništa lekara i mislioca. Međutim, u jednom drugom slučaju taj proces ne uspeva, neće i ne treba da uspe, a ko bi, tako se pitao doktor Krokovski, bio u stanju da kaže da to možda nije baš plemenitiji slučaj, za dušu dragoceniji? Jer u tom slučaju jedna naročita napetost i strast, koje prelaze obične buržoaske razmere, svojstvene su obema grupa sila, kako ljubavnom nagonu tako i onim suprotnim impulsima, među kojima treba naročito spomenuti stid i gađenje – i ta borba među njima, vođena u podzemlju duše, sprečava ono ograđivanje, onu bezbednost i ono uljuđivanje bludnih instinkata, koji vode uobičajenoj harmoniji, urednom ljubavnom životu. Ta borba između sila čednosti i ljubavi – jer to je u stvari posredi – kako se ona završava? Ona se na izgled završava pobedom čednosti. Strah, pristojnost, čedno gnušanje, drhtava potreba za čistotom, sve to potiskuje ljubav, drži je sputanu u mraku, dopušta njenim konfuznim zahtevima da samo delimice, ali ni izdaleka ne u svem mnoštvu i snazi, dođu do svesti i izražaja. Ali ta pobeda čednosti samo je prividna, samo Pirova pobeda, jer zapovest ljubavi ne može se zagušiti, nad njom se ne može izvršiti nasilje, potisnuta ljubav nije mrtva, ona živi, u mračnim dubinama svoje tajne ona i dalje teži da se ispuni, ona probija mađijski krug čednosti i izbija ponovo, iako u preobraženom, sasvim izmenjenom obliku… A kakav je oblik, kakva maska pod kojom se opet javlja odgurnuta i potisnuta ljubav?
Tako zapita doktor Krokovski i pogleda duž redova, kao da ozbiljno očekuje odgovor od svojih slušalaca. Ali i to je on sam morao da kaže, pošto je već rekao toliko stvari. Niko sem njega to nije znao, a on će sigurno još i to znati, to mu se videlo na licu. Očiju užarenih, bled kao vosak i crne brade, uz to u apostolskim sandalama preko sivih vunenih čarapa, on sam kao da je simbolički predstavljao tu borbu čednosti i strasti o kojoj je govorio. Bar takav je utisak imao Hans Kastorp dok je, kao i svi ostali, s najvećom napetošću čekao da čuje u kom se obliku opet pojavljuje potisnuta ljubav. Žene su jedva disale. Državni tužilac Paravan brzo pročačka još jednom uvo da bi u odsudnom trenutku bio spreman i sposoban da dočeka odgovor. Tada reče doktor Krokovski: ,,U obliku bolesti! Simptom bolesti je samo prerušeno ljubavno dejstvo, a svaka bolest preobražena ljubav.”
Tomas Man
Čarobni breg
Priredio: Stefan Cikić