Videći da naročito koristan ili zabavan materijal ne mogu da nađem, pošto su oni koji su već živeli pre mene rezervisali sve korisne i potrebne stvari, ponašam se kao onaj koji zbog siromaštva poslednji stiže na vašar i kako ne može ništa drugo, kupuje one stvari koje su drugi već videli i nisu ih uzeli zbog njihove neznatne vrednosti.
Ulažem svoje parice u ovu omalovaženu, ostavljenu robu, ponuđenu po mnogim šatrama, i ne odnosim je u velike gradove, nego je izlažem po malim selima, zadovoljavajući se onom cenom koju mogu da dobijem za ono što dajem.
Ko nije matematičar, neka me ne čita, jer sam ja u svojim principima uvek matematičar.
Tvoja istina je zadivljujuća, Prvi Uzroče! Ti nisi dopustio nikakvoj sili da se izuzme iz reda i dejstva svake nužnosti.
Ljubav jednog predmeta, bilo kojega — rođena je iz njegovog poznavanja.
Ljubav je sve žešća što je pouzdanije znanje o njoj: a pouzdanje se rađa iz potpunog poznavanja svakog delića koji uzeti zajedno daju potpunost predmeta koji se voli.
Ako ne poznaješ Boga, ne možeš ga ni voleti; ako ga voliš zbog dobrih dela koja od njega očekuješ, a ne zbog njegove uzvišenosti, oponašaš psa koji vrteći repom skakuće radosno oko onoga ko mu daje kost; ako bi pas poznavao uzvivšenost čoveka, bolje bi ga voleo.
Vatra guta laž, odnosno lažno znanje i izvlači istinu iz tame. Zadatak vatre je da uništi svako lažno znanje. Ona je otkrivalac i učitelj istine, jer je ona svetlost, rasterivač tame koja skriva suštinu stvari.
Vatra rasprši laž i prevaru, i pokazuje samo istinu, što je zlato.
Sposobnost čovekovog razmišljanja je izvanredno velika, ali je većim delom lažna i beskorisna. Kod životinje je manja, ali je korisna i istinita, a poneka mala izvesnost više vredi od bilo koliko krupnog nesporazuma.
Oni slavoljubivi, koji se nikada ne zadovoljavaju blagoslovima života i lepotama sveta, prinudno su kažnjeni time što nikada ne mogu razumeti život i ostaju neosetljivi za dobra i lepote svemira.
Dobro ispunjen život uvek je dug.
Zašto lepota i korist ne bi mogle skupa, onako kao u zamcima i u ljudima?
Nezasluženo reći dobro za nešto isto je što i reći loše za ono što je dobro.
Najpre ide teorija, zatim praksa.
Prva slika je bila jedna jedina linija, obrubljivala je senku jednog čoveka koju je sunce bacalo na zid.
Životinje trpe veću štetu ako izgube vid, nego ako su lišene sluha, i to iz više razloga: prvi je što uz pomoć vida pribavljaju hranu; a ona je neophodna svakoj žіvotinji; drugi je što vidom opažamo lepotu stvorenih stvari, najvišu tačku onoga što nas podstiče na ljubav. Onaj koji je rođen slep ovde ništa ne može da dobije od sluha, jer nikada nije mogao imati neposrednog saznanja ni o kakvoj lepoti. Sluh služi jedino zvuku, shvatanju čovekovog govora u kojem se može naći samo ime za svaku stvar i u kojem sve ima ime. Bez znanja ovih ljudi možemo živeti srećno, što se dobro vidi kod gluvorođenih i nemih, koji se zabavljaju uz pomoh crteža, naročіto nemi. Na kraju, ukratko, poezija pruža slepima najviši stepen razumevanja, gluvima ovo isto mesto popunjava slіkar. Tvrdi se da je slikar utoliko iznad pesnika ukoliko se obraća plemenitijem čulu, koje je je trostruko plemenito u iskušenju s ostale tri plemenіtosti: jer onaj ko bi trebalo da bira, pre će se odreći sluha, mirisa, dodira, nego jednog vida.
Ko izgubi vid, gubi shvataіъe lepote svemira i postaje sličan onome koji bi bio živ sahranjen u grobnicu, gde bi još živeo i mogao da se kreće.
Zar ne vidiš da oko grli lepotu svemira? Učіtelj aszrologije, roditelj kosmografije? Ono upravlja svim ljudskim umetnostima, i popravlja ih; vodi čoveka na razna mesta sveta; kralj je matematike; njegova znanja su pouzdana; ono je izmerilo visinu i veličinu zvezda; ono je otkrilo elemente i njihov položaj; čak je i buduće stvari umelo da nasluti prema putanjama zvezda. Ono je ostvarilo arhіtekturu, perspektivu i božansku pikturu.
O, prva stvari, koju je svemogući Bog stvorio, kako da te hvalim da bіh pohazao tvoju izuzetnost? Kakva vrsta, kakav jezik bi umeo isinski da opiše tvoje delovaіьe, ti prozoru čovekovog tela, kroz koji duša gleda lepotu sveta i raduje joj se, tako ga tešeći od telesne tamnіce koja bi bez ove lepote bila za njega večna muka; preko nje su revnosni smrtnіci otkrili vatru, snagom vida koji je prvi prosvrdlao tamu.
Čak je i prirodu okitio zemljoradnjom i primamljivim vrtovima. Ali što se upuštam u ovakvu dugu i visoku besedu? Ima li išta što nije od oka? Ono pokreće ljude od Istoka do Zapada, ono je otkrilo plovidbu brodom prevazilazeći u tome čak i prirodu, čije mogućnosti su ograničene.
Rad koji oko daje ruci beskrajan je, kao što pokazuje slіkarstvo, prikazujući bezbrojne oblike životinja, trava, rastinja i predela.
Velika ptica će svoj prvi let započeti s leđa labuda; i zaprepašćenjem ispunjavajući svemir i svojim glasom popunjavajući sve napisano, večna slava gnezdu u kojem se rodila!
Leonardo da Vinči