Nakon izlaganja o praslikama, jasnije je kako baštine u čoveku vide najpre ljudsku prasliku, odnosno božansku inteligenciju. Čovek se sagledava kao besmrtna duša u velikom biću, kao tip, i kao karakter. Drevni čovek je raspolagao sposobnošću da stvari imenuje pravim i egzaktnim imenima (značaj takvog imenovanja bio je poznat i […]

Ovo su pojmovi iz hinduističke baštine. Šruti – drevna baština koja predstavlja objavljenje, koje je nastalo zajedno sa svetom (Veda). Ona objavljuje uzroke bivstva, i samim tim poseduje suštinski značaj. Smriti – prava baština, znamenita od samog početka. Zbirka koja se odnosi na slike svojstva Boga, i ono što se odnosi na […]

Na primeru Grka moderan čovek može shvatiti viđenje praslika (ono pre toga teško mu je shvatljivo). Za drevno viđenje, čulni svet nije bio granica. Materija nije označavala granicu, tako da oštre granice nisu postojale, dok je u stvarima bila vidljiva ideja. Drevni čovek je raspolagao „neizmerno višim stepenom osetljivosti prema […]

Baštine Međusobno udaljene zemlje i narodi u drevno vreme imali su iste ili slične običaje, duhovnost, religiju, misli, sličnu keramiku i arhtiekturu. Docnija misao je pokušavala da to objasni preuzimanjem, i spoljnim uticajem. Ali, ne postoji nekakva praarhitektura, ni prareligija, ni praduh, odnosno pranarod, prarasa, prajezik. „U preistorijskim vremenima svi […]

Videli smo šta znači pojam sakralna ličnost, i kako u istorijskom razdoblju knjiga postaje Učitelj Života, i neposredno objavljenje. Knjiga je ta koja budi, a budnost knjige u istorijskom razdoblju ima tri izvora: 1. Arhaička sinteza – sve vrste i svi oblici celina drevnih vremena, kao univerzalni metafizički sistem simbola. […]

Zavesa koja predvaja vreme koje se završava oko 600. godine pre Hrista i potonje vreme, o kojoj je bilo reči na početku ove teme, označava granicu između otvorenog bivstva (zlatnog doba, drevnog i prirodnog stanja čoveka) i zatvorenog života (apokalipse, strašnog suda nad životom). Može li „istorijski“ čovek u sebi […]

Kakvi su ljudi bili mislioci, čiji se život poklapa sa vremenom spuštanja zavese? Lao Ce, Konfučije, Buda, poslednji Zaratustra, Heraklit, Pitagora, Empedokle? Nedovoljno je njihove osobine prikazati kroz oveštalu floskulu „nekada su matematika i filosofija bile isto“. Jer, oni su imali adekvatna i suštinska znanja koja se realizuju u astronomiji, […]

Prelazimo na izuzetno značajan pojam, „budnost“. Hamvaš upotrebljava ovaj izraz u smislu metafizičke osetljivosti čoveka (Μετά τα φυσικά – iznad prirode); budan je onaj koji vidi izvan pojava čula, uma, osećanja, strasti, dakle, savršeno duhovno budan. Reč Veda (sveta knjiga Indije) potiče od reči vidja, u vezi je sa latinskim […]

Centralno delo Bele Hamvaša, Scientia sacra I – Duhovna baština drevnog čovečanstva, jeste prosto čudotvorno delo, čiji je rukopis čudom i sačuvan u toku bombardovanja 1945. godine, kada je bomba uništila Hamvašev stan u Budimpešti. Tom prilikom uništeni su brojni rukopisi i vredne knjige koje je mađarski mislilac godinama sakupljao. […]