XVI
Šta bih dao da mi život bude volujska zaprega
Što škripi drumom izjutra rano
I vraća se tamo odakle je došla,
Istim putem, kad već pada tama noćna.
Ne bi mi bile potrebne nade – točkovi bi mi bili dosta..
Moja starost ne bi znala šta su bore nit osedela kosa..
Kad više ne bih mogao da služim, skinuli bi mi točkove
I ostao bi izvrnut i slomljen na dnu neke jaruge.
Alberto Kaejro (Fernando Pesoa)