XVII
Kakva mešavina Prirode u mom tanjiru!
Moje sestre biljke
Družbenice izvora, svetiteljke
Kojima se ne moli niko..
A njih seku i one stižu na našu trpezu
I u gostionicama bučni gosti
Što dolaze svečano uparađeni
Traže „salatu“, nehajno…
I ne misleći da time od Majke- Zemlje
Ištu njenu svežinu i njenu prvu decu,
Njene prve zelene reči,
Prve stvari žive i pune duginih boja
Koje je spazio Noje
Kad su se povukle vode i vrhovi gora
Zeleni i okupani ukazali na vidiku
A u vazduhu kojim je golubica proletela
Raširila se duga.
Alberto Kaejro (Fernando Pesoa)