XXV
Mehurići od sapunice koje ovo dete
Duva kroz cevčicu, radi zabave,
Predstavljaju, u svojoj prozirnosti, čitavu jednu filozofiju.
Svetli, beskorisni i prolazni poput Prirode,
Prijatelji očiju, kao i sve stvari,
Oni su to što jesu
S tačnošću okruglom i vazdušastom,
I niko, čak ni dete koje ih pušta
Ne umišlja da su išta više od onog što izgledaju.
Neki se jedva naziru u bistro vazduhu.
Oni su kao povetarac što pirka i ovlaš okrzne cveće
A mi ga osećamo samo po tome
Što se u nama nešto olakšava
I prihvata sve mnogo jasnije.
Alberto Kaejro (Fernando Pesoa)