Doći ispred neke kuće,
ne kucati,
ući kao da je tvoja,
smestiti se udobno
ispred nasmejanog lica.
Znatizeljno slušati grmljavinu,
kišu koja svetluca na oknu..
Onda se setiti da je noć
i da je dobro što nikog ne poznaješ.
i sasvim lagano spustiti
glavu u dlanove.
Jasna Đurđić