Tag: Jasna Đurđić

Art

Večiti nesporazum između mene i njih

Večiti nesporazum između mene i njih. Pogrešno protumačenih odgovora. Kad bol zavrišti a ja ga ućutkam jednim pokretom – da ne diše, ne gleda.Šijem mu novu odeću vraćam u život. A strepim da mi ga ne ukradu,pretvore u veselog igrača, u klovna, u lice koje sam imala. Ovako bolešljiva spremajući […]

Art

Žal

Niko me nije naučioda se bol osmijehom krijeda namrštena ne ćutim Tako godine prođošeumorne od mrzovolje Sad kad bih moglahiljadu osmijeha bih ti ostavilana stolu sa četiri stolicena kojima odavno nikoga nema Jasna Đurđić

Art

Priznajem

Priznajem da sam se plašila tebe što zamišljena pored mene koračaš Da sam često htjela da pobjegnem zaboravljajući da su ti svi putevi znani. (šta ako mi namigneš pa pomislim da se šališ) Mada znam iza nekog ćoška uzećeš me pod ruku povesti u šetnju do neke slijepe ulice kad […]

Art

Otisnuti se niz dan

Otisnuti se niz dan bez oslonca bez kočnica pa neka će kaldrma možda zaplakati… Nije važno. Iznad ambisa, iznad glave sa hiljadu mogućnosti ja biram slab drhtaj oka, ja biram jednu kockicu na kojoj ništa ne čekam na kojoj čekam sve. Jasna Đurđić

Bez kategorije

Nema poslednjih reči

Nema poslednjih reči, ni skrovita mesta da tražiš što nisam rekla. Kad je trebalo, usta su bila nema. Noć je uzaludan putnik – odavno me više nije strah. Kad nisam kucala – šta se moglo otvoriti? Ja, umišljeni pesnik pred kojim se bela hartija u prah rasipa a stihovi ušiveni […]

Art

Senka sećanja pred put

Senka sećanja pred put. Strah se gnezdi u grlu. Kao da ništa u ruci nemaš, a toliko breme godinama vučeš. Retko se okreneš. Samo kad noć ranije u tvoju ulicu skrene tada znaš: to je dete tvoje nerođeno, male stope u travi, a ispred – kao da ništa u ruci […]

Art

Otac

Nisam te upoznala kad je trebalo Od tuđih misli izatkala sam sliku i nije bila lijepa Nisam te ni zagrlila od tvog sam pogleda ustuknula ostala skamenjena Ništa mi lijepo nisi rekao Sad kad hoću da prevarim noć vidim te kako dolaziš Smiješiš se I sve što nemah posta uspomena […]

Art

Prvi put ne plačem zbog tebe

Prvi put ne plačem zbog tebe. Plačem zbog mog srca, koje pade u bezmernu dubinu. Sve što sam imala – prokockala sam. Sve vredno – prodala, da ti budem uteha. Kako sam mogla i pomisliti da ću ostati cela kad moje blago ne beše On! Sad vapaj samo može dovesti […]