Author: Jana Nebo

Art

Utkano u tajnu

Utkano u tajnukoju prepoznajemkad krenempoznatim putemzaleđenog osmeha i srcau poznate predelegde deo mene ostaa znam oko plačljivoopet će sumnju donetida smo mogli svešto nismo danasovako sami i daleki Jasna Đurđić

Art

Šta ako se poslednji put

Šta ako se poslednji put zagrcnem pred lepotom trenutka, dok vetar pomera zavesu a samoća na dlanu leškari. Hoću li se uplašiti? Možda krenuti u susrete nevična druženjima, svetu što se propinje i drhti oko mene. Neprepoznatljiva u ogledalu. I nju razmaženu, priprostu, drsku, koja mi nogu podmeće uvek kad […]

Art

Vilajet

Ne volim noćOna to znaZato mi uporno dolaziranije nego drugimaŽuri besposlenakao da će me obradovatiA zna da ću jeugurati u zjenicučim dođei da će opetpokisla i prestravljenamoliti da izađe. Jasna Đurđić

Art

Večiti nesporazum između mene i njih

Večiti nesporazum između mene i njih. Pogrešno protumačenih odgovora. Kad bol zavrišti a ja ga ućutkam jednim pokretom – da ne diše, ne gleda.Šijem mu novu odeću vraćam u život. A strepim da mi ga ne ukradu,pretvore u veselog igrača, u klovna, u lice koje sam imala. Ovako bolešljiva spremajući […]

Art

Žal

Niko me nije naučioda se bol osmijehom krijeda namrštena ne ćutim Tako godine prođošeumorne od mrzovolje Sad kad bih moglahiljadu osmijeha bih ti ostavilana stolu sa četiri stolicena kojima odavno nikoga nema Jasna Đurđić

Art

Priznajem

Priznajem da sam se plašila tebe što zamišljena pored mene koračaš Da sam često htjela da pobjegnem zaboravljajući da su ti svi putevi znani. (šta ako mi namigneš pa pomislim da se šališ) Mada znam iza nekog ćoška uzećeš me pod ruku povesti u šetnju do neke slijepe ulice kad […]

Art

Otisnuti se niz dan

Otisnuti se niz dan bez oslonca bez kočnica pa neka će kaldrma možda zaplakati… Nije važno. Iznad ambisa, iznad glave sa hiljadu mogućnosti ja biram slab drhtaj oka, ja biram jednu kockicu na kojoj ništa ne čekam na kojoj čekam sve. Jasna Đurđić

Bez kategorije

Nema poslednjih reči

Nema poslednjih reči, ni skrovita mesta da tražiš što nisam rekla. Kad je trebalo, usta su bila nema. Noć je uzaludan putnik – odavno me više nije strah. Kad nisam kucala – šta se moglo otvoriti? Ja, umišljeni pesnik pred kojim se bela hartija u prah rasipa a stihovi ušiveni […]