Fenomeni

Edgar Alan Po – Poseta mrtvih [Tema: Antologija svjetske poezije]

Poseta mrtvih

Tvoja će duša da se nađe sama –
sama međ’ svima na zemlji; – uzrok tama
skriva; bez ikog da propoveda
u tvome času tajnog obreda.

Budi bez reči u samoći,
što nije napuštenost – tu vlada
svet duhova mrtvih, što zanoći
u životu ispred tebe, i njihov hir
senkom oviće tebe – sačuvaj mir.

Jer noć, mada jasna, nosi bole,
a zvezde neće gledati dole
s mračnog neba na svojim vrsima
svetlošću nalik Nadi datoj smrtnima,
al’ crveni im krug, bez odsjaja,
pred tvojim srcem punim očaja
biće groznica praćena teskobom
koja se zavek vezala tek s tobom.

Al’ napustiće te kao i zvezda svaka
u svetlosti jutarnjega zraka
što će te napustiti – i minut;
al’ misao njenu ne možeš prekinut.
Lahor, dah Boga, slavi mir;
a svijajući brdâ šir,
tmurno, tmurno, laka tmica
simbol je i prethodnica.

Kako visi po granama
ta tajna nad tajnama.

Edgar Alan Po