„Ah“, reče miš, „svet se svakoga dana sve više sužava. Isprva je bio toliko širok da me je bilo strah; trčao sam i trčao, i osetio se srećan kad sam najzad desno i levo u daljini video zidove; ali ti dugački zidovi toliko brzo hitaju jedan ka drugome da se ja nalazim već u poslednjoj sobi, a onde u uglu čeka klopka u koju ću utrčati.“
„Treba samo da promeniš pravac trčanja“, reče mačka i pojede ga.
Franc Kafka, Pripovetke, preveo Branimir Živojinović, Nolit, Beograd, 1978.