Da li je božansko znanje koje je činilo vrhunski posed paganskog sveštenstva preživelo uništavanje njihovih hramova? Da li je još uvek dostupno čovečanstvu, ili leži zakopano ispod koještarija vekova, sahranjeno unutar samih svetilišta, koja su nekada bila osvetljena njegovim sjajem? Origen piše:
,,U Egiptu filozofi poseduju uzvišeno i tajno znanje o prirodi Boga.“
Šta je Julian nagoveštavao kad je govorio o tajnim inicijacijama u svete Misterije sedmozrakog Boga, koji podiže duše u spasenje kroz svoju sopstvenu prirodu? Ko su bili blagosloveni teurzi koji su razumeli te dubine o kojima se Julian nije usuđivao da govori? Ako je ta unutrašnja doktrina uvek bila skrivena od masa, za koga je bio smišljen jednostavniji kod? Nije li vrlo verovatno da su eksponenti svakog aspekta savremene civilizacije – filozofskog, etičkog, religijskog i naučnog – neupućeni u pravo značenje samih teorija i načela na kojima su zasnovana njihova uverenja? Da li umetnosti i nauke, koje je rasa nasledila od starijih naroda, skrivaju ispod svoje lepe spoljašnjosti misteriju tako veliku da samo najprosvetljeniji intelekt može shvatiti njen značaj? Nesumnjivo je da je slučaj upravo takav.
Albert Pajk, koji je prikupio mnoštvo dokaza o izvrsnosti doktrina koje su objavile Misterije, podupire svoje tvrdnje citirajući spise Klimenta Aleksandrijskog, Platona, Epikteta, Prokla, Aristofana i Cicerona, koji su svi ujedinjeni u hvaljenju visokih ideala tih institucija.
Uz jasna svedočenja tako uglednih autoriteta ne može postojati opravdana sumnja u to da su inicijati Grčke, Egipta i ostalih drevnih zemalja posedovali pravo rešenje za one velike kultume, intelektualne, moralne i društvene probleme, s kojima se, nerazrešenim, suočava čovečanstvo dvadesetog veka. Čitalac ne sme protumačiti da ova izjava znači da je antika predvidela i analizirala svaku složenost ove generacije, već pre da su Misterije razvile metod kojim je um bio tako uvežban u temeljnim životnim istinama da je mogao inteligentno da se nosi sa bilo kojim hitnim slučajem koji bi mogao nastupiti. Stoga su sposobnosti rasuđivanja organizovane jednostavnim procesom mentalne kulture, jer se tvrdilo da tamo gde je razum vrhovni vladar, ne može postojati nedoslednost. Smatralo se da mudrost podiže čoveka do stanja Božanstva, što je činjenica koja objašnjava zagonetnu izjavu da su Misterije transformisale ,,u božanstva zveri koje riču“.
Nadmoćnost bilo kog filozofskog sistema može se odrediti samo na osnovu izvrsnosti njegovih proizvoda. Misterije su pokazale superiornost svoje kulture dajući svetu umove tako nadmoćne veličine, duše tako blaženih vizija i živote tako izvanredne besprekomosti da su, čak i nakon prolaska vekova, sadašnji duhovni, intelektualni i etički standardi potomstva ustanovljeni na učenjima tih pojedinaca. Inicijati različitih škola Misterija iz prošlih epoha formiraju stvami zlatni lanac nad-ljudi i nad-žena, koji povezuje nebo i zemlju. Oni su karike onog Homerovog „zlatnog lanca“, za koji se Zevs razmetao da njime može vezati nekoliko delova univerzuma za vrh Olimpa. Sinovi i ćerke Izide su zaista slavna loza – osnivači nauka i filozofije, pokrovitelji umetnosti i zanata, koji transcendencijom svoje božanski dobijene moći podržavaju građevine svetskih religija podignute njima u čast. Osnivači doktrina koje su uobličavale živote nebrojenih generacija, ti inicijati-učitelji svedoče o onoj duhovnoj kulturi koja je uvek postojala – i uvek će postojati – kao božanska institucija u svetu ljudi.
Oni koji predstavljaju ideal izvan poimanja masa, moraju se suočiti sa progonom nerazboritog mnoštva, koje je bez božanskog idealizma što inspiriše napredak i racionalnih sposobnosti što nepogrešivo prosejavaju istinu od laži. Mnogo Inicijata-Učitelja je, stoga, gotovo uvek nesrećno. Pitagora, razapet, a njegov univerzitet spaljen; Hipatija, izvučena iz kočija i, ud po ud, rastrgana na komade; Zak de Mole, na koga je sećanje još živo, nestao u plamenu; Savonarola, spaljen na trgu u Firenci; Galileo, prisiljen da se na kolenima odrekne ubeđenja; Đordano Bruno, spaljen od strane inkvizicije; Rodžer Bekon, primoran da svoje eksperimente nastavi u tajnosti svoje ćelije i znanje ostavi skriveno u šiframa; Dante Aligijeri, umro prognan iz svog voljenog grada; Frensis Bekon, strpljiv pod teretom progona; Kaljiostro, najoklevetaniji čovek modemog vremena – čitava ta slavna linija nosi beskrajno svedočanstvo čovekove nečovečnosti prema čoveku. Svet je uvek bio sklon da nagomilava odobravanja budalama i klevete misliocima. Tu i tamo događali su se značajni izuzeci, kao u slučaju grofa od Sen Žermena, filozofa koji je preživeo svoje inkvizitore i kroz čistu transcendenciju svoga genija stekao poziciju odgovarajućeg imuniteta. Ali čak i slavni grof – čiji je prosvetljeni um zaslužio priznanje sveta – nije mogao izbeći da bude proglašen za varalicu, šarlatana i avanturistu. Sa te duge liste besmrtnih muškaraca i žena, koji su svetu predočavali Drevnu Mudrost, troje je izadabrano kao izvanredan primer za detaljnije razmatranje: na prvom mestu je najeminentnija žena-filozof svih vremena, drugi je najoklevetaniji i najprogonjeniji čovek od početka hrišćanske ere, a treći je najbriljantniji i najuspešniji savremeni eksponent te Drevne Mudrosti.
Iz knjige Tajna učenja svih epoha Menlija Palmera Hola
Izdavač: Metaphysica, Beograd
Prevod: Mario Lampić