1892 – 12. jula rođen u Drohobiču, kao najmlađe dete Jakuba Šulca, vlasnika tekstilne radnje.
1902 – Početak školovanja u drohobičkoj c.k. gimnaziji “Franc Jozef I”.
1910 – Matura. Po nagovoru porodice, upisuje arhitekturu na građevinskom odseku Politehničke škole u Lavovu. Zbog bolesti oca, radnja se zatvara, a porodica se seli u Bednarsku ulicu.
1911 – Posle prve godine, zbog zdravstvenih problema, Šulc prekida studije i vraća se u Drohobič, potom se oporavlja u Truskavjecu.
1913 – Vraća se na studije u Lavov.
1914 – Počinje Prvi sv. rat i Šulc opet prekida studije i vraća se u Drohobič.
1915 – Porodična kuća na trgu (Rynek 10) gori za vreme ruske ofanzive. 23. juna u 69. godini umire mu otac.
1917 – Sa jednim delom porodice, Bruno se seli u Beč, gde pokušava da nastavi studije arhitekture.
1921 – Primljen na probni rad kao nastavnik crtanja u Državnoj gimnaziji u Drohobiču.
1922 – Mart: kolektivna izložba u varšavskoj galeriji Zachęta. Jun: kolektivna izložba Društva prijatelja lepih umetnosti u Lavovu. Avgust: jednomesečni boravak na lečenju u Kudovi (ondašnja Nemačka).
1923 – Odlazak u Varšavu: posredstvom gospođe Kejlin, koju je upoznao u Kudovi, Šulc radi niz portreta po porudžbini.
1924 – 3. septembra počinje da radi kao nastavnik crtanja po ugovoru u drohobičkoj gimnaziji “Vladislav Jagjelo”.
1925 – Upoznaje Vitkacija koji dolazi u Drohobič da bi uradio portret Edmunda Pilpela.
1926 – Od 16. marta do 30. aprila prekid školskih obaveza. 27. aprila polaže državni ispit pred komisijom u Krakovu. U julu deo odmora provodi u pansionu “Pjast” u Zakopanima.
1928 – Izložba crteža, grafika i ulja u Truskavjecu. 31. avgusta oslobođen školskih obaveza zbog formalnosti; 20. oktobra pred komisijom Ministarstva prosvete u Varšavi polaže ispit za nastavnika srednje škole i vraća se na nastavu od 5. novembra.
1929 – 1. januara imenovan za državnog nastavnika; od tada preuzima i nastavu ručnog rada.
1930 – 9. januara predaje zahtev za dvomesečno odsustvo zbog zdravstvenih problema sa srcem i želucem; zahtev odbijen. Maj: jedna od sala na Prolećnom salonu u Lavovu posvećena je Šulcu; izlaže takođe u Krakovu (Jevrejsko društvo za propagiranje lepih umetnosti) na izložbi 17 jevrejskih umetnika. Za vreme boravka u Zakopanima upoznaje Deboru Fogel.
1931 – Kolektivna izložba u krakovskom Društvu prijatelja lepih umetnosti. 23. aprila umire mu majka – Henrijeta Šulc, rođ. Kuhmerker; Šulc projektuje porodičnu grobnicu koja je kasnije uništena zajedno sa čitavim jevrejskim grobljem u Drohobiču.
1932 – 8. marta dobija zvanični dekret koji mu osigurava posao nastavnika. 9. aprila i 3. decembra učestvuje na konferenciji nastavnika ručnog rada u Striju.
1933 – U proleće upoznaje Juzefinu Šelinjsku. Na Uskrs putuje u Varšavu i preko Magdalene Gros dolazi do Zofje Nalkovske, kojoj čita “Ptice” i ostavlja rukopis Prodavnica cimetove boje; ona će preporučiti knjigu izdavaču. Radi i u osnovnoj školi “Adam Mickjevič” u Drohobiču. U junu nekoliko dana provodi u Varšavi kod Zofje Nalkovske, u avgustu ponovo, a zatim nekoliko dana u porodičnoj kući Nalkovskih. Decembar: književni debi pripovetkom “Ptice”; istovremeno izlaze Prodavnice cimetove boje.
1934 – Od 1. do 15. januara boravak u Zakopanima i susret sa Nalkovskom (njihova veza traje nekih četiri meseca). Sa svih strana hvale Prodavnice cimetove boje: Nalkovska, Vitkaci, Berent, Mirjam Pšesmicki, Staf, Tuvim, Vitlin. Izlaze brojne recenzije Šulcove prve knjige (Pivinjski, T. Breza). Štampa nove pripovetke u periodici: “Druga jesen”, “Julska noć” i “Genijalna epoha”. Jednonedeljni boravak u Varšavi kod Zofje Nalkovske; Šulc upoznaje mnogo slavnih pisaca iz prestonice. 9. maja odbijen zahtev Ministarstvu prosvete za godinu dana odsustva zbog književnog rada; odobreno bolovanje (od 30. avgusta do 15. septembra). Decembar: putuje u Varšavu sa Juzefinom Šelinjskom. Obnavlja poznanstvo sa Vitkacijem; uspostavlja kontakt sa Gombrovičem i Vitlinom.
1935 – 20. januara umire njegov stariji brat, Izidor Šulc; nadalje on sam finansijski izdržava porodicu. Veridba sa Juzefinom Šelinjskom. Mart-maj: novi zahtevi za plaćeno odsustvo. Kolektivna izložba u sedištu Saveza likovnih umetnika u Lavovu. Izlazi Vitkacijev esej “Književno stvaralaštvo Bruna Šulca” i “Intervju sa Brunom Šulcom”. Jul-avgust: odmor u Zakopanima sa verenicom. Razgovori sa Vitkacijem. Poznanstvo sa pijanistkinjom Marijom Rej-Hazen. Slonjimski, Tuvim i Novačinjski predlažu Prodavnice cimetove boje za nagradu “Wiadomości Literackie” (nagradu je dobio V. Bonk). U različitim časopisima objavljuje pripovetke: “Knjiga”, “Dodo”, “Moj otac stupa u vatrogasce”, fragment “Proleća”, “Sanatorijum pod Klepsidrom”, “Eđo”, “Penzioner”, kao i eseje “Pismo Stanislavu Ignaciju Vitkjeviču” i “Nastaju legende”.
1936 – Roditelje Juzefine Šelinjske obaveštava o budućem braku sa njihovom ćerkom; biva dobro prihvaćen. Dobija polugodišnji plaćeni odmor koji uglavnom provodi u Varšavi. Upoznaje Romanu Halpern. Dekretom dobija titulu profesora. Podnosi zahtev Ministarstvu prosvete za premeštaj u Varšavu; odbijeno. Izdavačka kuća “Ruj” štampa prevod Kafkinog Procesa sa njegovim pogovorom. Priprema za štampu Sanatorijum pod Klepsidrom. 8. februara zvanično istupa iz jevrejske zajednice, prihvatajući status bez konfesije, što mu otvara mogućnosti za brak sa Juzefinom Šelinjskom. 26-29. avgusta izlet brodom do Stokholma. 30. novembra podnosi zahtev oblasnoj školskoj upravi za premeštaj u Lavov; ništa od toga, verovatno zbog verenice. Dodatno radi i u osnovnoj školi “Eliza Ožeškova” u Drohobiču. Novembar: pokušava da zainteresuje austrijske izdavače za Prodavnice cimetove boje. Postaje stalni saradnik časopisa “Wiadomości Literackie” i piše recenzije za taj nedeljnik. U književnoj periodici izlaze pripovetke “Jesen”, “O sebi” (“Usamljenost”), “Republika snova”, “Poslednje očevo bekstvo” i “Mrtva sezona”, članci o romanu Debore Fogel i poeziji Julijuša Vita, “Tragična sloboda”, “Podno Belvedera”, “Skeptikova putovanja”, “Aneksija podsvesti”, “Mitizacija stvarnosti”, kao i javna prepiska sa Gombrovičem.
1937 – Mart-april: raskid sa Juzefinom Šelinjskom. Jul: usamljen provodi odmor na selu, u Boberci, u blizini Lomne. Avgust: odlazak na par dana u Varšavu kod Romane Halpern. Školske vlasti mu dodeljuju još pet časova nedeljno u ženskim školama “Kraljica Jadviga” i “Eliza Ožeškova”. U nastojanju da objavi Prodavnice u Italiji piše na nemačkom “Ekspoze o Prodavnicama cimetove boje”. Završava nemačku novelu Die Heimkehr [“Povratak kući”] u obimu od oko 30 strana. Kod “Ruja” izlazi Sanatorijum pod Klepsidrom. Tokom cele godine izlaze brojne recenzije u književnoj periodici.
1938 – Januar: Šulc drži predavanje o Ferdidurke u Savezu profesionalnih pisaca u Varšavi. Putuje u Lavov. Maj-juni: problemi vezani za planirani put u Pariz. Jul-avgust: konačno putuje u Pariz. Šulc je poneo sa sobom oko 100 crteža, ali nije napravio izložbu. Novembar: dobija Zlatni lovorov venac Poljske akademije književnosti. U toku 1938. izlaze u književnoj periodici pripovetke “Kometa” i “Domovina”, esej o Ferdidurke i feljton o Egi Hart.
1939 – Depresija. Mart: Gospođa A. Grunbaum dosta nevešto prevodi Avgust na francuski. Jozef Rot preporučuje prevođenje cele zbirke Prodavnice cimetove boje, ali Saul Frišman odlazi zauvek u Palestinu, ne završivši posao. Susret sa Nalkovskom u Truskavjecu, kojoj čita iz rukopisa opširan esej o književnoj kritici (danas izgubljen). Poslednji za života objavljeni članak posvećen je stvaralaštvu Zofje Nalkovske. U anketi Iz radionica poljskih pisaca i naučnika (preštampano kao “Nagoveštaj”) – Šulc najavljuje svoju novu knjigu sastavljenu od četiri priče (nije poznato da li su uopšte napisane). Septembar: Smenjivanje nemačkih i ruskih trupa u Drohobiču i na terenu čitave Poljske. Šulc ostaje nastavnik lokalnih škola.
1940 – Odlukom novih sovjetskih vlasti Šulc postaje član izborne komisije. Na zahtev novih vlasti Šulc radi pejzaže, vinjete i propagandne plakate. Takođe po porudžbini radi sliku u ulju koja u žuto-plavoj gami predstavlja “oslobođenje naroda Zapadne Ukrajine”, zbog čega je kasnije pritvoren i saslušavan pod optužbom za ukrajinski nacionalizam. Učestvuje na kolektivnoj izložbi u Savezu likovnih umetnika u Lavovu. Šalje Die Heimkehr moskovskom izdavaču “Inozdat”, ali ni tamo nije prihvaćena. Septembar-oktobar: operacija kamena u bubregu, lečenje u Truskavjecu.
1941 – 1. jula nemačke trupe ulaze u Drohobič. Škole su zatvorene, Šulc gubi posao; uvode se radne obaveze za sve Jevreje starosti od 16 do 65 godina. 27. novembar: veliki masakr Jevreja iz Borislava i okoline, ginu Ana Plockjer i Marek Zvilih. Sve drohobičke Jevreje preseljavaju u geto; Šulcova porodica se seli u Stolarsku 18. Gestapovac Feliks Landau postaje Šulcov “zaštitnik”; u njegovoj kući Šulc oslikava zidove dečje sobe (ti murali su nedavno pronađeni i većim delom preneti u jerusalimski muzej Holokausta – Yad Vashem); radi murale i u drugim zgradama Drohobiča: u kasini gestapoa i u tzv. Reitschule.
1942 – Za vreme odsustva Feliksa Landaua Šulc se s porodicom krije kod svog prijatelja, Zbignjeva Moronja. Radi nekoliko meseci u Jevrejskom domu penzionera na katalogizaciji knjiga. Od prijatelja iz Varšave dobija novac i lažna dokumenta i sprema se da pobegne iz Drohobiča. 19. novembra, tzv. crnog četvrtka, gine za vreme “divlje akcije” na ulici Drohobiča.
Hronologija života i rada Bruna Šulca. – Gradac (Čačak), god. 29, br. 148-149, 2003, str. 205-208. <www.brunoschulz.prv.pl>