I zamisli – radost se preda mnom klanja!

Koliko se godina,
sati šćućurilo na čelu?

Koliko osmeha sakrih
plašeći se podsmeha?

Sad prvi put ruke pružam
bez straha,
i zamisli – radost se preda mnom klanja,
i zamisli, u trenu,
postadoh lepa.

Jasna Đurđić