Kako ponekad ne može da spava, umesto da broji jaganjce, on onako napamet odgovara na zaostala pisma, pošto njegova griža savesti pati od nesanice koliko i on sam. Odgovara na jedno po jedno, na kurtoazna, strasna, intelektualna pisma, zatvorenih očiju postiže velika stilska dostignuća i izvanredan način izlaganja, uživajući i njegovoj prirodnosti i delotvornosti, što dakako produžava nesanicu. Kad zaspi, čitava je prepiska već okončana.
Izjutra, dabome, izmožden, a što je još gore, mora da sedne i napiše sva ona pisma smišljena tokom noći, pa mu ona izgledaju mnogo lošije, hladna ili nespretna ili budalasta, zbog čega ni te noći neće moći da zaspi, usled preteranog zamora, na stranu to što je u međuvremenu dobio nova kurtoazna , strasna ili umna pisma, pa će Luka umesto da broji jaganjce početi i na njih da odgovara tako savršeno i tako besprekorno da bi ga gospođa de Sevinji mrzela do najmanje pojedinosti.
Hulio Kortasar