Magia sutra 44 i 45
44. Posle toga
Prvi deo je okončan. Ishodište je bilo da je egzistencija u svojoj celovitosti prisutna stalno u svakom čoveku. Naravno, ne u našem duhu i ne u svetu duše i ne u telu, nego u životnoj mašti, u obliku magijske vizije i tvorački delatne volje (reči).
45. sledi primena životne mašte
Jedna od prvih sutri kaže da je teškoća realizacije sledeća: između naših misli i naših dela postoji provalija. Čovek zna šta treba da čini ali nema ni pojma o tome kako da učini ono što zna. To smo već prevazišli. Ispostavilo se da između misli i dela stoji slika (reč, vizija, logos ), i to u imaginaciji. Realizacija nije teška zato što smo nejaki (mada jesmo) bilo u misli, bilo u delu, nego zato što u središtu naše životne mašte zapravo i ne stoji ona slika (reč) za koju smo mislili da je tamo. Svi mi kada o sebi samima gajimo tako sjajno mišljenje, mislimo da središte naše imaginacije zauzima reč objavljenja. Greška. Moć naše imaginacije za stvaranje života mutan je dar-mar, i od toga se ne realizuje spasenje, nego greh, ludilo i bolest. Zadatak je, znači, očistiti životnu maštu od mutnog dar-mara. Kako? Nikako na taj način što bi čovek mutni dar-mar, kao neprijatan za njega, prekrio nekom pogodnom, po mogućnosti dopadljivom slikom, ili da je potisne asketskim nasiljem, a potom da ne prima k znanju ne samo dar-mar, nego ni operaciju skrivanja. U ovom slučaju bi postupak bio isto toliko lak, kao što je težak u stvarnosti.
Potiskivanje, ili presvlačenje, kao što to znamo iz moderne psihologije, postiže upravo suprotan rezultat od onoga koji se želi. Nema ništa opasnije od maskiranja dar-mara. Tako se može dogoditi da u čoveku, na primer, neka zgodno zaodevena tzv. vrlina jeste središte jednog sasvim pogrešnog vođenja života. Zašto? Jer nije vrlina, nego maskirani greh. Upravo zbog toga delatnost se neće razviti prema maski, već prema njenoj prirodi. Ovakva vrlina pretvorena u greh pritiska životnu maštu neuporedivo većeg dela čovečansgva, a ovi ljudi ne samo što veruju da je kod njih sve u najboljem mogućem redu, nego ako neko dovede u sumnju ispravnost njihovog vođenja života, oni i protestuju, čak su i uvređeni. Ovi protesti i uvrede (srdžba, ljutnja, osveta, odbijanje) bez izuzetka i u svim slučajevima su pouzdan znak da čovekom upravljaju maskirani grehovi. Jer samo greh protestuje, vređa se, besan je i odbija. He podnosi da bude raskrinkan. Zato ispoljava tako energičnu, ali negativnu agresiju.
Ako se kritikuje vrlina, ona pokazuje vedro lice. Nema potrebe da se skriva. Znači, šta je prvi zadatak?
Bela Hamvaš