Magia sutra 42
i zbog turbe
Magijsku reč objavljenja, međutim, treba prihvatiti ne samo zbog Sofije. Znamo da smo Sofiju Beme naziva turba. Turba je poremećen duh (grešnik), poremećena duša (spavaćiva, nije budna) i poremećeno telo (bolesnik, bogalj), ali pre svega i u prvom redu poremećaj imaginacije.
Maločas je bilo reči o viziji modernih prirodnih nauka, koje su u čovekovu imaginaciju smestile sliku njegovog životinjskog porekla.
Slika je u životu čovečanstva stvorila onu užasnu krizu čiji smo svedoci, odnosno slika je u imaginaciji probudila sve skrivene tamne nagone, krvoproliće, ubistva, nasilje, laž, i u čovečansgvu je odista ostvarila jednu vrstu životinjskog bivstva. Pod uticajem ove vizije imaginacija je dospela u turbu. U opustošeno i neuredno stanje, u kojem ako se i nisu pogubile vrednosti ljudskog bivstva, ali su privremeno morale da odustanu od vodeće inicijative. Ova turba je karakteristična crta apokaliptičnog vremena, i ona traje dok ne bude slomljena moć Antihrista.
Međutim, prava turba teže je razumljiva u ovakvom podrobnom očitovanju razdoblja. Istinska turba se zbila na početku začela (sagrešenje, gubitak budnosti, bolest) kada je čovek iz središta svoje imaginacije istisnuo Sofiju (sopstvenu prasliku, mikroteos), i upravo je zbog toga pružio mogućnosti za prodor sila dubine u imaginaciju. Bemeova turba nije moralna i nije teorijsko-saznajna i nije fizička reč. Kod Bemea se uvek treba suzdržavati od ovakvih parcijalnih pojmova. Turba nije poremetila delatnost i nije saznanje i nije telesnu celinu, nego egzistenciju, i posledica je bila greh u duhu, gubitak budnosti u duši, bolest u telu. Turba je (satanska) slika i vizija tamne i poremećene egzistencije koja je inficirala i zatrovala imaginaciju.
Znamo da protiv ove zaraze i otrova postoji jedan jedini lek i protivotrov: u središte imaginacije ponovo postaviti Sofiju, autentičnog čoveka. Zbog toga alhemičari kažu da je reč objavljenja jedina arkana. Čovek je slobodan u imaginaciji. Nigde drugde, ni u svom smislu, ni u umu, ni u sposobnostima, ni u delovanju, ni u volji.
Samo u imaginaciji, jer ga niko i ništa ne prisiljava i ne može prisiliti koga će i šta će smestiti u središte svoje imaginacije. Zato kaže Beme: nema ništa, ništa pod kapom nebeskom što bi čoveka moglo dodirnuti, ni vatra, ni sablja, samo onaj čarobni prizor koji u njegovoj imaginaciji delatno živi, to je njegov smrtni otrov, jer je na početku začela rođen iz imaginacije, i to će mu večito ostati mesto. Na moj mozak se može uticati, moj razum se može ubediti, moja čula je moguće omamiti i zavesti, moja se volja može hipnotisati. U svojoj imaginaciji ja sam u svakom trenutku slobodan i ja imaginiram ono što sam u sebe primio.
Zbog toga ima sverešavajuće značenje ona slika (reč) koju čovek primi u svoju imaginaciju, odnosno iz koje imaginira, što je samo druga reč za to da mu ona vodi sudbinu, odnosno na čijoj osnovi gradi svoj životni plan (plan spasenja).
Kao posledica poremećaja turba je u komade razbijena egzistencija, njeno tamno, grešno, omamljeno i bolesno stanje. Na početku začela satana je stupio u čovekovu imaginaciju, i od tada drži svoj položaj. Nemoguće ga je isterati drugačije do magijskom reči objavljenja.
Bela Hamvaš